Севиља

Севиља () је привредни, културни и финансијски центар Шпаније и главни град покрајине Андалузије. Према националном институту за статистику (ИНЕ) у Севиљи је 2010. године живело 704.198 становника, док са околним насељима број становника износи 1.508.605, што је ставља на четврто место шпанских метропола, после Мадрида, Валенсије и Барселоне.

Како се за време под римском влашћу називала „Хиспалис“ (), становници Севиље су познати као „Севиљци” или „Хиспаленси”.http://www.aboutsevilla.com/ Севиља под римском влашћу. О Севиљи. Последњи приступ 1. март 2014. године Позната је по кориди, Севиљском берберину, родном месту Дон Жуана, тапасима, традиционалном шпанском јелу, као и раскошној маварској архитектури.

Према легенди основао ју је Херкул, грчки митолошки јунак.

Данас је Севиља седиште бискупије, па је самим тим и главно трговачко средиште јужне Шпаније.

Име Пре него што је добио назив Севиља, овај град је претрпео многе промене свог назива почев од феничанске колонизације па све до римске и арапске превласти.

Етимологија Спал је најстарије познато име Севиље. Верује се да је настало за време Феничанске колонизације Тартешанске културе у југозападној Иберији и према Мануелу Пеликеру Каталану значило је „низина“ на феничанском језику (низија слична Хебрејској Схфели). Током Романске владавине, име се латинизовало па је гласило Хиспалис. После Маварске инвазије, име је адаптирано арапском језику и гласило је Ишбилијатун. Како слово „п“ не постоји у арапском, замењено је словом „б“, латински суфикс –ис је замењен директним арапским еквивалентом „–iyya“, а наглашено „а“ претвара се у „и“ услед фонетичког феномена имела.Објашњење арапског имена Севиље. Последњи приступ 20. фебруар 2014. Севиљска енглеска и шпанска имена развијала су се од арапске речи Ишбилијатун.

Слоган Слоган је званични слоган Севиље. Верује са да је то ребус који означава шпанско: «No me ha dejado», што значи „Севиља ме није напустила“, са осмицом у средини која представља клупко вуне (). Легенда каже да је слоган смислио Краљ Алфонсо X који је био становник у градском Алказару и кога су грађани подржавали од када је његов син, касније Санчо IV од Кастиље, покушао да му преотме трон. Амблем је присутан на општинској застави и истакнут је на градским имовинама као што су поклопци шахте и гробница Кристифора Колумба у Катедрали.

Географија Провинција Севиља, са површином од 14.001 km², највећа је покрајина у региону Андалузије и има 105 општина, укључујући главни град.

Покрајина поседује велики број природних и културних добара. Природно заштићена подручја чине око 14% укупне површине земљишта, а поседује и 14 историјски значајних места и преко 300 историјских споменика.

мини|десно|200п|Поглед на Севиљу из ваздуха Град Севиља се налази у провинцији Севиљи, у склопу аутономне заједнице Андалузије, на југу Иберијског полуострва. Град се налази у плодној долини реке Гвадалкивир, на надморској висини од око 7 m. Површина Севиље износи 140 km².

На северу се граничи са Ла Риконадом, Ла Агабом и Сантипонсеом; на истоку са Алкалом де Гвадаира; на југу са Дос Ерманас, Хелвесом и на западу са Сан Хуаном де Асналфараче, Томаресом и Камасом.

Клима Севиља има претежно суптропску климу. Просечна годишња температура Севиље дању износи 25 °C, а током ноћи 13 °C. Након Кордобе, Севиља има најтоплија лета у континенталној Европи, са просечном температуром од 35,3 °C у јулу месецу. Просечне минималне температуре у јулу износе 19,4 °C, и током јула месеца сваке године, у неколико наврата, температура прелази 40 °C. Најнижа температура је забележена 28. јануара 2005. године и износила је -8,2 °C, док је највиша износила 50 °C и забележена је 4. августа 1881. године.

Зиме у Севиљи су благе. Јануар је најхладнији месец, са максималном просечном температуром од 15,9 °C, и минималном од 5,2 °C. Просечне падавине варирају током године од 400 до 800 mm годишње, заступљене су од октобра до априла. Децембар је највлажнији месец, са просечним падавинама од 95 мм. У просеку годишње има око 120 сунчаних дана, а кишних дана око 52.

Током пролећа и јесени у Севиљи има доста сунчаних, као и кишних дана. Уобичајена пролећна температура износи око 20 °C, али може и да досегне 27 °C у мају месецу. Иако у пролеће има доста падавина у Севиљи, оне су умерене и нема олуја. Јесења температура, као и пролећна износи око 20 °C.

Хидрографија мини|Река Гвадалкивир Кроз Севиљу протиче река Гвадалкивир (, ), што значи „Велика река“. Ово је најдужа река Андалузије и пета по дужини на Иберијском полуострву. Дуга је 657 км. Источни и југоисточни део Севиље је окружен са три реке, које су притоке реци Гвадалкивир. Најважнија од њих је река Гвадаира. Она се улива у реку Гвадалкавир 20 km од центра Севиље. Притоке Тагарете и Тамаргиљо обједињује хидрографску мрежу града.

Демографија Према попису становништва из 2011. године град има 703.021 становника, од којих мушкарци чине 47,65%, а жене 52,35%. Севиља је четврти град по броју становника у Шпанији, после Мадрида, Барселоне и Валенсије. Градско подручје Севиље има око 1.519.639 становника и величине је 4535,78 км ², што га такође чини четвртим највећим градским подручјем Шпаније, као и великим туристичким, економским и индустријским центром.

мини|десно|200п|Приказ насељености становништва по провинцијама

Од укупно 703.021 људи анкетираних у 2011. години, 38.314 су били страни држављани, што представља 5,45%, што је испод националног просека. Имигранти углавном потичу из Латинске Америке. Најбројнији су Мароканци (4.228), Боливијци (3.575), Румуни (2.155), Еквадорци (2.335), Колумбијанци (2.488) и Кинези (2.629).

Лука Севиља Град је смештен дубоко на копну, али само 6 m изнад нивоа мора. Севиља је дуго била важна морска лука пошто је са морем повезана реком Гвадалкивир. У Севиљи је Магелан добио бродове за свој пут око света. Највећи део сребра из шпанских колонија доспевао је у ову луку и овде се налазило седиште владине службе која је надгледала прекоокеанску трговину. У Севиљи се налази највећи архив кад су у питању документа шпанске администрације у Америци (). Америчко злато је одатле превожено бродовима до Антверпена или Ђенове која су била седишта банкарства и где се скупљао новац за шпанску круну. И друга роба је прво допремана у Севиљу: тако је на пример 1585. године прва пошиљка чоколаде стигла у овај град и целу Европу.

Севиља је била највећи град у Шпанији у 16. и 17. веку, са 130.000 становника. После 1649. када је градом харала куга, Севиља губи ранији значај, али и даље остаје уметнички центар барока.

За време Шпанског грађанског рата (1936—1939) град је одмах на почетку освојила војска Франсиска Франка.

Природни свет На овом простору заступљене су многобројне биљне, као и животињске врсте што природни свет Севиље чини веома богатим.

Флора Током читаве историје града развијала се разнолика флора, која је резултовала да се сваки парк или башта током времена разликују од осталих, и људима приближе разлоге због којих су изграђене.

Више од 750 различитих вегетацијских врста из различитих делова планете налазе се окупљене у граду.

мини|десно|Процветала џакаранда у Севиљи Међу дрвећем, које се због свог обиља и карактеристика истиче цветањем, налазе се џакаранда(биљка)џакаранде и горке поморанџе.

На различитим шеталиштима такође се могу видети и друге честе врсте дрвећа, као што су бели багреми, платани, као и типуане и „ватрено дрвеће”, које је врста платана.

Историјске градске баште прави су приказ различитих стилова и величина, које уједно поседују и разнолике егзотичне врсте, као у Врту Алказар, Парку Марије Луисе, Парку ужитка или у Америчкој башти.

Тамо је могуће срести и дрвеће попут еукалиптуса, магнолије и „гуменог дрвећа“, које представљају врсту фикуса. Такође, могу се видети и дрвећа банане, белих багрема и хакаранди.

На различитим зеленим површинама које осликавају традиционални концепт урбаног парка, где су наметнути критеријуми на уштеди приликом одржавања и које представљају претходнице европске баштине, налази се већа присутност аутохтоних биљних врста, као и натурализованих, прилагођених граду и клими Севиље.

Парк Аламиљо обухвата 48 хектара на најсевернијем делу острва Ла Картуха. Састоји се од аутохтоних шумских подручја у којима се спровођење баштенских активности ограничава на санитарна орезивања и наводњавања. У овом парку можемо наћи дрвеће рогача, наранџи, маслина, храста, јасена и борова. У близини, поред Магичног острва, налази се Америчка башта, са више од 400 биљних врста америчког порекла. Изграђена је за Светску изложбу 1992. године, а поново бива на изложби и 2010. године. Природа. Биљни и животињски свет Севиље. Последњи приступ 10.03.2014. године

Фауна Дивље животиње које чине фауну Севиље су оне које најбоље искоришћавају отпад урбаног друштва, а и веома се разликују од оних у историјским баштама, градским парковима, главним парковима и оних на обалама река Гвадаира и Гвадалкивир.

Најбројнији кичмењаци који чине фауну Севиље јесу птице, укључујући многобројне врсте птица у различитим парковима у граду.

Ако изузмемо реке, најбројнији представник риба јесте златни караш, који се углавном може пронаћи у барама.

Историја Град Севиља је стар око 2 200 година. Пролазак различитих цивилизација утицао је на стварање великог, данас веома добро очуваног историјског центра као и на посебан карактер овог града.

Рани периоди Митолошки оснивач Севиље је Херкулес (), обично поистовећен са Феничанским богом Мелкартом, за кога митови кажу да је пловио кроз Гибралтарски мореуз све до Атлантика и основао трговинско место на позицији данашњег Кадиса и Севиље. мини|Хиралда и Двориште застава

Град је у романско време био познат као Хиспалис. У градовима у близини - Сантипонсе (Италика) и Кормона налазе се важна археолошка налазишта.

Јулије Цезар је граду дао статус колоније, док је за време Птолемеја био метропола. За време Вандала и Визигота Хиспалис је био центар јужне Шпаније и имао је већи значај од Кордубе (данашње Кордобе). Романске карактеристике које још увек постоје у Севиљи су остаци аквадукта, храм у улици Мамолес, стубови Ла Аламеда де Херкулес ) и остаци у Дворишту застава, трг близу Катедрале Севиље. Зидови који окружују град су оригинално били изграђени за време владавине Јулија Цезара, али њихов тренутни ток и дизајн је дело Мавара који од 711. године контролишу град, а сведок тога је арапска архитектура присутна у старијим деловима града.

Тада, у доба арапске владавине, Севиља је била богат и славан град, из кога су се касније кретали конкистадори у освајачке походе и враћали се доносећи прекоокеанско благо. Године 1248. град осваја Фернандо III и припаја га краљевини Кастиљи.

Током 5. и 6. века било је много узастопних напада на романску провинцију од стране племена Вандала и Визигота.

Маварска ера Севиљом су за време освајања Хиспалиса 712. године завладали Мавари, муслимани са севера Африке. Била је главни град за краљеве Омејадског калифата, династије Алморавида прво, а после династије Алмохада од 8. до 13. века.

Маварски урбани утицаји наставили су се и присутни су и у савременој Севиљи. То се може уочити на примеру обичаја украшавања априлацима () и малим фонтанама у двориштима кућа. Међутим, већина маварске естетике припада стилу мудехар. То је стил исламске културе који се развио под хришћанском владавином и који је инспирисан арапским стилом. Оригиналне маварске зграде су „Двориште од гипса“ () и Алкасару, градске зидине и главног одељка Хиралде, звоника Катедрале Севиље.

Кастиљанска ера Године 1247. хришћански краљ Фердинанд III од Кастиље и Леона почео је са освајањем Андалузије. После освајања Хаена и Кордобе, он је запленио села која окружују град, Кармона, Лора дел Рио и Алкала дел Рио, и држао стајаћу војску у близини. Опсада је трајала петнаест месеци. Одлучујућа опсада се десила у мају 1248. године када је Рамон Бонифас допловио до Гвадалкивира и уништио мост који је раздвајао град од фарми Алхарафе. Град се предао 23. новембра 1248. године. мини|Двориште девојака у Алказару