Горњи Милановац је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Моравичком управном округу. Према попису из 2022. било је 23.109 становника. Налази се у југозападном делу Шумадије.
До 1859. град је носио име Деспотовица, по истоименој реци која протиче кроз град. Граду је по налогу кнеза Милоша Обреновића указом од 3. априла 1859. име промењено у Горњи Милановац, добивши име по полубрату кнеза Милоша, војводи Милану.
Географске одлике Положај Територија Горњег Милановца налази се у централном делу Србије и смештена је у југозападном пределу Шумадије. Град је смештен између планине Рудник (1.132 м) на северу и планине Вујан (856 м) на југу. Горњи Милановац захвата котлину око реке Деспотовице, која извире испод Рудника и тече ка југу. Код села Мајдан се завршава њен горњи ток, а почиње средњи ток у Горњомилановачкој котлини, који има све карактеристике равничарске реке. Милановац се у првих сто година након оснивања развијао на десној страни Деспотовице, али се у другој половини 20. века проширио и на леву обалу Деспотовице.
Град је већим делом смештен дуж западне стране европског пута Е763, тј. државног пута IБ реда 22 између Љига и Чачка. Општина Горњи Милановац налази се на додиру западне Србије, Груже и Поморавља у југозападном делу Шумадије. Захвата простор подгорина планина Рудника, Сувобора и Маљена. Територија општине Горњи Милановац са севера се граничи подручјима општина Љиг и Аранђеловац, са североистока и истока подручјима општина Топола и Крагујевац, са југоистока и југа подручјима општина Кнић и Чачак и са запада и северозапад подручјима општина Пожега и Мионица. Налази се 120 -{km}- јужно од Београда, ка југу најближи град је Чачак на удаљености од 22 -{km}-, а на истоку то је Крагујевац на 44 -{km}-.
Клима Клима је умереноконтинентална, али врло хладна. Најхладнији месец је јануар, са просечном дневном температуром од -1,7 °C, а најтоплији јул са 22,3 °C. Просечна годишња количина падавина је око 800 милиметара.
Умерено хумидна клима карактеристична је за делове Мајдана и Рудника који се налазе ближе врховима Рудника и у већем делу подручја Сувобора и Рајца. Најблажа, субхумидна клима је заступљена у делу Трудеља, Драгоља и Брђана.Благо хумидну климу имају остали делови територије. Од подручја Рудника хладније је подручје Сувобора, који је изложен северозападним струјањима ваздуха.
Историја Оснивање града 200п|мини|десно|Црква Свете Тројице, задужбина кнеза Милоша Обреновића, довршена 1862. године мини|Панорамски снимак Горњег Милановца са брда Ждребан, 1900. мини|Фотографија најугледнијих Милановчана са краја 19. века
Горњи Милановац је основан 1853. смештен у долини реке Деспотовице и један је од најмлађих градова Србије. Место на коме је град почео да се развија звало се Дивље поље. Поље је припадало селу Брусница, које је за време турске владавине било седиште турских бегова. Крајем 1850. за окружног начелника Рудничког округа долази Младен М. Жујовић који одмах увиђа све непогодности Бруснице као насеља, а посебно као административно-политичког центра, и чини све напоре да се насеље измести на погодније место. Једног јесењег дана 1851, Жујовић и Гаја Ризнић, члан суда, излазе у Дивље поље, како би видели да ли је могуће тамо изместити насеље; очарани лепим јесењим даном, чистим и свежим ваздухом, долином кроз коју протиче река и погледом на Рудник и Вујан, Гаја предлаже Жујовићу да се ту премести варошица. Жујовић то прихвата, а касније, по сагласности Брусничана, он од државних власти тражи дозволу за премештај насеља.Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца. Уочи Ђурђевдана, 22. априла 1852, у Дивље поље долази комисија из Београда. Председник комисије за одређивање локације на Дивљем пољу био је Тривун Новаковић, зет Јакова Обреновића, једно време и начелник Рудничке нахије (мада други извори наводе да је председник комисије био Стеван Книћанин).
Указом кнеза Александра Карађорђевића, потписаним 19. јануара 1853. године, почиње изградња новог насеља, које по реци добија име Деспотовица,На данашњи дан потписан указ о оснивању вароши Деспотовица , www.gminfo.rs да би му коначно име Милановац посебним указом дао кнез Милош Обреновић 1859, у спомен свог старијег брата — војводе Милана Обреновића.Како је Деспотовица постала Горњи Милановац („Политика”, 17. април 2019)
После краћег времена, 1852. године из Београда долази бечки инжењер Камник, који прави план за град и са сарадницима читаво лето размерава улице и парцеле. Тиме Горњи Милановац постаје први град у Србији чији је потпуни план града направљен пре његове изградње, са улицама које се укрштају под правим углом. Наредне године се одржава лицитација за подизање великог здања за окружно начелство, суд, пошту и друге установе. Инжењер Шулц, Немац из Панчева, добија посао на лицитацији, а зграда коју је саградио данас је споменик културе (у народу позната као Стари суд). Ко год је хтео да се насели у месту, добио је плац бесплатно, па се до 1856. године (када је већ све пресељено из Бруснице) у Деспотовици гради више од 100 кућа за нове становнике — чиновнике, трговце и занатлије.
Црква Св. Тројице је грађена упоредо са градом, а завршена је 1862. године. Иако је подигнута средином 19. века тек је 2021. године почело осликавање унутрашњости цркве. Иначе Град је саграђен као престоница Другог српског устанка (Таково је удаљено 10 -{km}- од центра града). мини|Горњи Милановац - некад и сад
Прва половина -{XX}- века На почетку Првог светског рата, у Горњем Милановцу, у згради Окружног начелства, био је штаб и команда Прве армије генерала Живојина Мишића, у којем је разрађена стратегија за Колубарско-сувоборску битку, а потом место одакле се командовало операцијама.мини|Зграда Окружног начелства, прва зграда у новооснованој Деспотовици.Горњи Милановац је био под аустроугарском окупацијом од 1915. до 1918. године. Железничка пруга уског колосека Чачак — Горњи Милановац — Лајковац, с чијом изградњом се почело 1912, порушена је приликом повлачења окупатора 1918. године, али је убрзо обновљена и 1922. отворена за саобраћај. Значајан догађај за варошицу било је и увођење електричне расвете и нисконапонске мреже 1921. године, што је омогућило отварање фабрике бомбоне, чоколаде и других слаткиша Рудник 1922, док је 1923. почела са радом електрична централа на угаљ. Иако је 1937. отворена и фабрика бомбоне и ратлука Шумадија, град се, због изгубљеног радно способног становништва у претходним ратовима и лоших саобраћајних веза, у међуратном периоду веома споро развијао. Стара зграда поште, подигнута у време кнеза Милоша, која је преживела све земљотресе, срушена је 1938. ради грађења нове."Политика", 3. мај 1938. Дом дечјег хранилишта је освећен 21. новембра 1939."Политика", 22. нов. 1939.
У Другом светском рату Горњи Милановац је први пут ослобођен 29. септембра 1941. године, заједничком акцијом четника и партизана. Убрзо је поново окупиран: трећи батаљон 749. немачког пешадијског пука успео је да се пробије до града у 18.15 часова 15. октобра 1941, када је 90% кућа и зграда у граду попаљено, а из града узето 40 талаца, од којих су 32 стрељана у Крагујевцу. Горњи Милановац је, после дванаесточасовне борбе 17. септембра 1944, ослободила 17. народноослободилачка ударна дивизија.
Важне године и датуми мини|Горњи Милановац и околина на топографској Ђенералштабној карти Србије из 1894. године 1853 — оснивање насеља 1857 — отворена прва (мушка) основна школа, премештена из Бруснице 1858 — отворена женска основна школа, у приватној кући 1859 — промена имена у Горњи Милановац 1862 — према попису, насеље броји 775 становника 1879 — отвара се дворазредна гимназија (гимназијска реалка) 1885 — граде се павиљони за смештај делова Десетог пешадијског пука 1887 — према попису, насеље броји 1.333 становника 1890 — у граду почиње да ради прва штампарија 1892 — оснива се окружна болница 1900 — према попису, насеље броји 2.836 становника 1912 — почетак изградње пруге уског колосека 1914 — у Горњем Милановцу се налази штаб војводе Живојина Мишића током Колубарске битке 1921 — појава прве електричне расвете и нисконапонске мрежеМиломир Глишић, Душан Илић, Александар Лазаревић, Радмило Лале Мандић, Мирослав Лаф Марковић, Миодраг Ристић: , треће допуњено издање. 1922 — почиње са радом пруга уског колосека 1922 — оснива се прва фабрика у граду: фабрика бомбоне, чоколаде и других слаткиша Рудник 1923 — електрична централа на угаљ 1927 — први рендген апарат набавља др Радосав Катанић 1928 — почиње да ради биоскоп 1937 — оснива се фабрика бомбоне и ратлука Шумадија 1941 — партизани и четници у заједничкој акцији заробљавају први немачки тенк у селу Неваде 1941 — у октобру Немци спаљују град до темеља 1945 — град је ослобођен и почиње његов развој
Администрација Председници општине Горњи Милановац: МандатПредседник општинеСтранка19601963Милојко Вељовић19631965Боривоје Недељковић19651967Слободан Станојевић19671968Драгољуб Драган Павловић19691974Живојин Симовић19741982Станимир Јовановић19821984Душан Папић19841986Јован Томовић19861989Тодор Поповић19891989Зоран Јаковљевић19891992Пантелија ГачићСоцијалистичка партија Србије19921992Зоран Јаковљевић (вршилац дужности)19922000Дражимир МарушићСоцијалистичка партија Србије20002000Александар ПравдићДемократска странка Србије20002004Милутин М. ПродановићДемократска странка Србије20042004Владимир СимовићДемократска странка Србије20042010Дражимир МарушићСоцијалистичка партија Србије20102016Милисав МирковићСоцијалистичка партија Србије2016Дејан КовачевићСрпска Напредна Странка
Култура Споменици културе мини|Изглед Железничке станице непосредно након изградње 1922. године Споменици културе од великог значаја у самом насељу су: Црква Свете Tројице у Горњем Милановцу, СК 380 (Трг кнеза Михаила) Зграда Окружног начелства у Горњем Милановцу, СК 389 (Трг кнеза Михаила) Кућа народног хероја Драгана Јевтића, СК 490 (Карађорђева улица) Кућа породице Ђорђевић у Горњем Милановцу, СК 520 (Рајићева 21) Детаљан списак свих споменика можете наћи у посебном чланку.
Библиотека мини|Зграда Културног центра Горњи Милановац. Библиотека „Браћа Настасијевић“ постоји још од 1857, када је основана под називом Читалиште вароши Деспотовица (ранији назив града), а данашњи назив је добила 2000, по чувеној породици Настасијевић. Налази се у згради Старог суда на Тргу кнеза Михаила. Године 1966. постала је део Радничког универзитета, а од 1970. део Културног центра. Самостална установа је постала 1995.Историјат , www.bibliotekagm.com Библиотека има фонд од преко 100.000 књига, у свом саставу има и књижару, а бави се и издавачком делатношћу.Библиотека данас , www.bibliotekagm.com
Библиотека у свом саставу има четири издвојена одељења: у Враћевшници, Прањанима, Брђанима и на Руднику. Рудничко одељење је најстарије, настало 1921. као Народна књижница и читаоница. Од 1970-их је смештено у Дому културе и има фонд од преко 10.000 књига. Године 1970. настала су издвојена одељења у Враћевшници и Прањанима. Одељење у Враћевшници има око 6.500 књига, док прањанско има око 5.000 књига. У Брђанима је издвојено одељење отворено 19. априла 2005, а има преко 3.000 књига.
Међународни бијенале уметности минијатуре Сваке друге године се одржава „Међународни бијенале уметности минијатуре“, на коме излажу уметници из читавог света. Једини услов да би дело, које мора бити оригинално, могло да буде узето у разматрање од стране жирија је да може да се смести у коцку странице 10 -{cm}- и да је настало у последње две године у односу на годину одржавања бијенала. 2010. је одржан јубиларни 10. бијенале минијатуре. Музеји и галерије мини|Музеј рудничко-таковског краја. У граду постоји Музеј рудничко-таковског краја, Модерна галерија Културног центра у згради Старог суда, Ликовна галерија Културног центра отворена 2008, као и Установа за културу при Скупштини општине - Културни центар Горњи Милановац, основана 1970. године. Културни центар од 2023. године носи назив по познатом глумцу Мији Алексићу.
Рок музика