Кошарка у Југославији
Први курс кошарке у Југославији одржан је 1923. године.Од игре за женскиње и децу до светске славе („Политика“, 30. новембар 2013)
Кошаркашки савез Југославије (КСЈ) основан је 12. децембра 1948. године у Београду.
Треба напоменути да су из Кошаркашког савеза Југославије 1991. године иступили кошаркашки савези: Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније.
Седиште КСЈ никад није мењано, а име само једном: у априлу 2003. када је преименован у Кошаркашки савез Србије и Црне Горе (КССЦГ). Под овим именом Савез ће постојати све до септембра 2006. године када је из њега изашла нова држава Црна Гора.
Првих 55 година организације може се поделити у два периода: Аматерско време - кад су се наши пионири ентузијазмом и великим жаром борили за просперитет кошарке, привлачећи нове људе визионарским идејама, храбрим одлукама и смелом девизом „кошарка кошаркашима“.
Од шестог места на Олимпијским играма у Риму (1960) почиње доба бриљантних резултата, европских и светских медаља, титула и признања. Прекинуто је само једном, спортским санкцијама Југославији, тј. Србији и Црној Гори.
Темеље модерне организације поставили су Данило Кнежевић (председник са петогодишњим мандатом), веома вредни и амбициозни потпредседник Небојша Поповић, дугогодишњи генерални секретар Светске кошаркашке организације (ФИБА) Борислав Станковић, за такмичења и њене комисије задужени Радомир Шапер и тренерски фанатик Александар Николић који је анонимну репрезентацију са последњег места у Европи увео у прво финале у Београду (1961).
Председници Савеза били су (хронолошким редом): Иво Поповић Ђани, Милојко Друловић, Данило Кнежевић, Радомир Шапер, Радослав Савић, Владимир Пезо, Божина Ћулафић, Мехмед Добрчани, Васил Тупурковски, Петар Брезник, Небојша Поповић, Миодраг Бабић, Угљеша Узелац, Веселин Баровић, Небојша Човић, Драгослав Ражнатовић, Желимир Церовић; Секретари КСЈ: Димитрије Кршић, Слободан Ивовић, Никола Кораћ, Марко Павловић, Мирослав Јосифовић, Никола Теодоровић, Борислав Станковић (у два наврата), Мита Рељин, Милорад Соколовић, Мирко Марјановић, Радомир Шапер, Софија Младеновић (у два наврата), Василије Белобрковић, Ђорђе Чоловић, Звонко Шпељак, Радосав Петровић, Зоран Радовић, Предраг Богосављев и Предраг Бојић.
Репрезентације Југославије у кошарци
Мушка репрезентација Југославије у кошарци одиграла је прву утакмицу на Првом Балканском шампионату одржаном у Букурешту у септембру месецу 1946. године. Сениори Југославије су играли своју прву утакмицу против Румуније. Састав југословенске сениорске репрезентације: Димић, Гец, Поповић, Стојковић (Црвена звезда), Николић (Партизан), Демшар (Јединство, Нови Сад), Кобали (Младост, Загреб), Тајнер, Тертан и Сребреник (Кварнер, Ријека). Плави су изгубили резултатом 27:30. За репрезентацију је на овом такмичењу у преостале две утакмице наступао и Задранин Гвидо Питони. Селектор селекције био је Бора Јовановић, професор на ДИФ-у, истакнути кошаркашки радник и судија, а од 1948. године, први председник Кошаркашког савеза Србије.
Репрезентације Југославије сениорске у кошарци
Млада Репрезентација Југославије у кошарци
Репрезентације Југославије јуниорска у кошарци
Кадетска репрезентације Југославије у кошарци
Историја наших учешћа на мушким кадетским Првенствима Европе садржи два поглавља. У првом се сјајни резултати и пласмани везују за Југославију у ширем смислу (Србија, Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија, Словенија). После су дечаци (из две републике) са најјачим такмичарским духом наставили доминацију на европском континенту. У кадетској конкуренцији најављене су - стидљиво или бурно, свеједно - неке велике репрезентативне играчке и тренерске каријере. Рецимо Драгана Кићановића, Рајка Жижића, Мирзе Делибашића, Ратка Радовановића, Дражена Петровића, Велимира Перасовића, Жарка Паспаља, Владе Дивца, Тонија Кукоча...
Пре него што ће се отиснути на дугу немачку тренерску одисеју, Светислав Пешић је освојио кадетско/јуниорски „свети Грал“. Од бугарског Русеа преко аустријског Гмундена до италијанског Бормија (ЕШ кадета, ЕШ и СП јуниора-1986. и 87). Почео је са Владом Дивцем, Тонијем Кукочем, Славишом Копривицом, Небојшом Илићем и Раденком Добрашом да би им на јуниорским Првенствима пришли Саша Ђорђевић, Дино Рађа, Мирослав Пецарски, Теоман Алибеговић и Самир Авдић. Пешић и Дивац „срешће“ се још једном петнаест година касније, 2002. у Индијанаполису! Највише поена на једној утакмици постигао је кадет Аријан Комазец - 52, против Шпаније 1987; највише поена - 221 и најбољи просек - 31,6 на једном Првенству имао је Дражен Петровић 1981, али су „плави“ завршили на петом месту.
1971 - (Горица-Италија): 1. ЈУГОСЛАВИЈА, 2. Италија, 3. СССР/Русија. ЗЛАТО НА ПРЕМИЈЕРИ: Драган Кићановић, Драган Тодорић, Рајко Жижић, Мирза Делибашић, Предраг Трипковић, Анте Залокер, Марко Мартиновић, Милан Милићевић, Зоран Биорац, Жељко Морељ, Радмил Луковац, Мирко Гргин. Тренер: Мирко Новосел. (Резултати: СР Немачка 67:50, Француска 85:64, Швајцарска 77:37, Израел 78:47, Италија 54:59.... СССР/Русија 67:65, Италија 74:60).
1973 - (Сумонте, Ангри-Италија): 1. СССР/Русија, 2. Шпанија, 3. Југославија. НА ТРЕЋЕМ МЕСТУ: Ратко Радовановић, Душан Божић, Горан Крижнар, Бошко Босиочић, Душан Зупанчић, Драган Прибановић, Андро Кнего, Младен Мохоровић, Будимир Ћосовић, Драган Вулић, Ђордје Боснић. Тренер: Јоша Гагел. (Резултати: Енглеска 85:35, Шведска 121:66, ЧССР 75:50, Португал 87:20, Шпанија 73:78, Француска 65:68, Турска 52:46... Италија 77:74).
1975 - (Атина, Солун): 1. СССР/Русија, 2. Грчка, 3. Југославија. БРОНЗАНА МЕДАЉА:Зоран Копривица, Младен Остојић, Миленко Бабић, Петер Вилфан, Боран Пилиндавић, Стане Кошник, Слободан Пећирко, Жељко Прибановић, Александар Петровић, Небојша Николић, Бранко Сикирић, Раде Вукосављевић. Тренер: Јанез Дрварич. (Резултати: Бугарска 82:66, Белгија 81:59, Француска 79:55... Шпанија 67:65... Грчка 67:77... Италија 74:72).
1977 - (Тукет, Берк-Француска): 1. Турска, 2. Југославија, 3. СССР/Русија. ПРВА СРЕБРНА МЕДАЉА: Михајло Почек, Горан Мастиловић, Миленко Савовић, Миленко Манојловић, Стане Премрл, Драшко Вучетић, Дарко Петронијевић, Сабахудин Билаловић, Жарко Ђуришић, Митја Муха, Богдан Блазник, Давор Доган. Тренер: Лука Станчић. (Резултати: Турска 88:99, Израел 99:74, Грчка 96:68, СР Немачка 87:52, Шпанија 94:80... СССР/Русија 81:72... Турска 66:68).
1979 - (Дамаск-Сирија): 1. ЈУГОСЛАВИЈА, 2. Италија, 3. Шпанија. ПОНОВО ШАМПИОНИ: Срђан Дабић, Небојша Зоркић, Марко Ивановић, Матеј Јанжек, Милан Бенчић, Зоран Чутура, Драган Зовко, Томо Тирингер, Јурица Кос, Роберт Медвед, Жељко Мрњавац, Јурид Кебе. Тренер: Лука Станчић. (Резултати: Шпанија 89:88, Бугарска 95:70, Грчка 82:68, СССР/Русија 100:86, Аустрија 111:59... СР Немачка 95:73, Италија 103:100).
1981 - (Солун, Катерини): 1. СССР/Русија, 2. Италија, 3. СР Немачка... 5. Југославија ПРВИ ПУТ БЕЗ МЕДАЉЕ: Дражен Петровић, Стојан Вранковић, Велимир Перасовић, Зоран Сретеновић, Невен Цамби, Александар Алексић, Иво Петовић, Синиша Радоњић, Саша Радуновић, Владо Мићуновић, Един Пашић, Александар Миливојша. Тренер: Русмир Халиловић. (Резултати: Финска 110:91, Шпанија 90:92, Израел 108:109, Француска 108:83, СССР/Русија 81:96... Грчка 125:76... Турска 97:80).
1983 - (Тибинген, Лудвигсбург-СР Немачка): 1. ЈУГОСЛАВИЈА, 2. Шпанија, 3. СР Немачка. ЗЛАТНА У ПРОДУЖЕТКУ: Жарко Паспаљ, Мирослав Пецарски, Бранислав Прелевић, Лука Павићевић, Јуриј Здовц, Зоран Јевтић, Иво Накић, Самир Мујановић, Ивица Мавренски, Зоран Ливљанић, Игор Лукачић, Денис Перић. Тенер: Русмир Халиловић. (Резултати: Мађарска 99:78, Француска 103:97, Италија 95:81, Шпанија 78:79, Турска 75:66... Грчка 72:67... Шпанија 89:86(70:70).
1985 - (Русе-Бугарска): 1. ЈУГОСЛАВИЈА, 2. Шпанија, 3. Италија. ПРВА ПЕШИЋЕВА ТИТУЛА: Тони Кукоч, Владе Дивац, Небојша Илић, Славиша Копривица, Емилио Ковачић, Ненад Трунић, Зоран Калпић, Небојша Разић, Драган Милутиновић, Џевад Алихоџић, Ненад Видека, Раденко Добраш. Тренер: Светислав Пешић. (Резултати: Белгија 95:50, СР Немачка 107:63, Шведска 97:81, СССР/Русија 97:98, Турска 109:62... Италија 111:90, Шпанија 99:81).
1987 - (Секешфехервар, Капошвар-Мађарска): 1. ЈУГОСЛАВИЈА, 2. Италија, 3. СССР/Русија. ЗЛАТНИХ 7:0: Аријан Комазец, Мирко Павловић, Растко Цветковић, Бојан Поповић, Живко Баџим, Маријан Краљевић, Ненад Грмуша, Анте Перица, Обрад Игњатовић, Борис Орцев, Оливер Поповић, Жан Табак. Тренер: Јанез Дрварич. (Резултати: Француска 81:51, Турска 86:56, Израел 78:73, Италија 95:88, Грчка 62:50... Шпанија 94:67... Италија 83:77).
1989 - (Гвадалахара, Таранкон, Куенка-Шпанија): 1. Грчка, 2. Југославија, 3. Италија ДВА ПОРАЗА ОД ГРЧКЕ: Никола Лончар, Велибор Радовић, Жељко Топаловић, Владимир Новосел, Мирко Јоксимовић, Александар Сурла, Александар Авлијаш, Миро Јурић, Миладин Мутавџић, Петар Арсић, Бојан Тадић, Предраг Прлинчевић. Тренер: Јанез Дрварич. (Резултати: Белгија 90:64, Француска 67:66, Бугарска 102:53, Грчка 84:88, Шпанија 74:72... Италија 82:69, Грчка 79:81).
1991 - (Касторија, Комотини, Солун): 1. Италија, 2. Грчка, 3. Шпанија.... 8. Југославија. ВИШЕ ПОРАЗА НЕГО ПОБЕДА: Игор Перовић, Александар Бјелић, Харис Бркић, Саша Дончић, Ђерђ Палфи, Бранко Синђелић, Златко Болић, Предраг Дробњак, Александар Лазић, Милан Вуксановић, Дејан Мишковић, Душан Јелић. Тренер: Рајко Тороман. (Резултати: Белгија 81:65, Швајцарска 90:44, Немачка 70:64, Шпанија 72:73, Италија 89: 91.... Израел 63:83, Немачка 66:72).
1997 - (Пепинстер, Кортријк, Куањерон-Белгија): 1. ЈУГОСЛАВИЈА, 2. Русија, 3. Израел. ВЕЛИКИ ПОВРАТАК: Иван Мичета, Слободан Тошић, Иван Вукадинов, Младен Шекуларац, Митар Црногорац, Владимир Тица, Марко Пековић, Владимир Рончевић, Сретен Лаконић, Предраг Сојић, Миљан Павковић, Петар Јовановић. Тренер: Веселин Матић. (Резултати: Русија 77:96, Израел 60:63,0 Белгија 83:52, Француска 84:85, Македонија 87:84, Грчка 73:66... Израел 74:68... Русија 100:87).
1999 - (Ползела, Цеље, Лашко-Словенија): 1. ЈУГОСЛАВИЈА, 2. Грчка, 3. Турска. АПСОЛУТНО НАЈБОЉИ: Јован Стефанов, Бојан Бакић, Александар Гајић, Страхиња Згоњанин, Немања Матовић, Милош Павловић, Душан Ђорђевић, Мирко Ковач, Милош Нишавић, Срђан Булатовић, Иван Андонов, Томислав Томовић. Тренер: Петар Родић. (Резултати: Турска 58:56, Грузија 91:75, Словенија 68:58, Русија 81:66, Грчка 75:71, Летонија 77:62... Француска 67:49, Грчка 59:48).
2001 - (Рига-Летонија): 1. ЈУГОСЛАВИЈА, 2. Русија, 3. Шпанија. ХЕТ ТРИК!: Вукашин Алексић, Стефан Мајсторовић, Владимир Мицов, Милован Раковић, Млађен Шљиванчанин, Душан Вучићевић, Срђан Живковић, Дарко Миличић, Вељко Томовић, Владимир Машуловић, Лука Богдановић, Коста Перовић. Тренер: Стеван Караџић. (Резултати: Италија 86:55, Шпанија 82:77, Грузија 89:62, Турска 74:59, Литванија 60:64... Грчка 71:68... Литванија 76:70... Русија 55:43).
2003 - (Ривас Васимадрид-Шпанија): 1. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА, 2. Турска, 3. Русија. ЗЛАТО ЧЕТВРТИ ПУТ ЗА РЕДОМ: Немања Александров, Никола Драговић, Марко Ђурковић, Бранко Јереминов, Драган Лабовић, Бобан Меденица, Ненад Мијатовић, Стефан Николић, Милош Теодосић, Миленко Тепић, Душан Трајковић, Ненад Зивчевић. Тренер Миодраг Кадија. (Резултати: Италија 94:72, Грчка 84:66, Словенија 86:68, Шпанија 108:61, Израел 87:62... Македонија 86:58... Русија 89:63... Турска 83:68).
Због санкција југословенском спорту две генерације кадета су пропустиле утакмице са вршњацима: 1993 - Турска: 1. Грчка, 2. Шпанија, 3. Русија;
1995 - Португал: 1. Хрватска, 2. Шпанија, 3. Грчка.
Женска репрезентација Југославије у кошарци