Жан Батист Жозеф Фурије (; Оксер, 21. март 1768 — Париз, 16. мај 1830) био је француски математичар и физичар рођен у Осеру, а познат је по истраживању Фуријеових редова и њихове примене на проблеме преноса топлоте и вибрација. У његову част су названи Фуријеова трансформација и Фуријеов закон. Фуријеу се, такође, приписује откриће ефекта стаклене баште.
Син кројача, остао је сироче у осмој години. Школовање је започео у једном бенедиктинском манастиру а затим прешао у војну школу. Касније приступа Високој школи (École normale supérieure). Имао је за професоре Лапласа и Лагранжа. Године 1797. добија катедру у Политехничкој школи. Учествовао је у Француској револуцији. Прати Наполеона у Египат 1798. и добија високо место дипломате. Постаје секретар Египатског института. Враћа се у Француску 1801. године, да би се 1816. преселио у Париз. Постаје члан Академије наука (-{Académie des sciences}-) 1817. године, а 1826. члан Француске академије (-{Académie française}-) на позицији 5. Умире у Паризу 1830. године. Универзитет Жозеф Фурније у Греноблу је назван по њему.
Биографија
Фурије је рођен у Осеру (сада у департману Јон у Француској), као син кројача. Он је остао сироче са девет година. Фурије је препоручен бискупу Осера и захваљујући томе је образован од стране бенедиктинског реда самостана Светог Марка. Комисије у научном корпусу војске биле су резервисане за оне угледног рода, што га је чинило неподобним, те је прихватио војно предавање из математике. Он је имао проминентну улогу у свом округу у промовисању Француске револуције, служећи у локалном Револуционарном комитету. Накратко је био у затвору током терора, али је 1795. постављен у Нормалну школу и потом је наследио Жозефа Луја Лагранжа на Политехничком универзитету.
Фурије је пратио Наполеона Бонапарту у његовој Египатској експедицији 1798. године, као научни саветник, и био је именован за секретара Египатског института. Одсечен од Француске британском флотом, организовао је радионице на које је француска војска морала да се ослања за своју ратну муницију. Такође је допринео са неколико математичких радова Египатском институту (који се назива и Каирски институт) који је Наполеон основао у Каиру, са циљем да ослаби британски утицај на Истоку. После британских победа и капитулације Француза под генералом Менуом 1801. године, Фурије се вратио у Француску.
250px|лево|thumb|Акварелне карикатуре из 1820. француских математичара Адријен-Мари Лежандра (лево) и Жозефа Фуријеа (десно) француског уметника Жилијена-Леополда Болија, акварелни портрет бројеви 29 и 30 из Албума 73 портрета акварела чланова института.Boilly, Julien-Léopold. (watercolor portrait #29). Biliotheque de l’Institut de France.
Године 1801, Наполеон је именовао Фуријеа префектом (гувернером) департмана Изер у Греноблу, где је надгледао изградњу путева и друге пројекте. Међутим, Фурије се раније вратио кући са Наполеонове експедиције у Египат да би поново преузео своју академску позицију као професор на Политехничкој школи, када је Наполеон одлучио другачије у својом напоменом
250px|right|thumb|Портрет Фуријеа, рад сликара Клода Готероа, око 1806. Пошто је био веран Наполеону, преузео је дужност префекта. У Греноблу је почео да експериментише са ширењем топлоте. Свој рад О ширењу топлоте у чврстим телима представио је Париском институту 21. децембра 1807. Такође је допринео монументалном Опису Египта.
Фурије се никада није женио.
Године 1830, његово нарушено здравље почело је да узима данак:
Убрзо након овог догађаја, умро је у свом кревету 16. маја 1830. године.
Радови
Године 1822. објављује Аналитичку теорију топлоте (Théorie analytique de la chaleur), у којој је своје расуђивање засновао на Њутновом закону хлађења, наиме, да је проток топлоте између два суседна молекула пропорционалан изузетно малој разлици њихових температура. Ова књига је преведена,, cited by Truesdell, C.A. , Springer, New York. са уредничким 'исправкама',. на енглески 56 година касније од стране Фримана (1878).. Књигу је такође уредио Дарбу, са многим уредничким исправкама, и поново је објављена на француском 1888. године.
Приписује му се откриће које је објавио у есеју из 1824. да атмосферски гасови могу да повећају површинску температуру на Земљи. Овај ефекат ће касније бити назван ефекат стаклене баште. Успоставио је концепт енергетског баланса планета. Између 1822. и 1829. објављује Извештај о напретку математике.
Библиографија
Translation by W M Connolley
Види још Фуријеови редови Фуријеова трансформација Дискретна Фуријеова трансформација Брза Фуријеова трансформација
Референце
Литература
Initial text from the public domain Rouse History of Mathematics . Firmin Didot (reissued by Cambridge University Press, (2009) ) (reissued by Cambridge University Press, (2009) ) Fourier, J.-B.-J. (1824). Mémoires de l'Académie Royale des Sciences de l'Institut de France VII. 570–604 (Mémoire sur Les Temperatures du Globe Terrestre et Des Espaces Planetaires – greenhouse effect essay published in 1827) Fourier, J. Éloge historique de Sir William Herschel, prononcé dans la séance publique de l'Académie royale des sciences le 7 Juin, 1824. Historie de l'Académie Royale des Sciences de l'Institut de France, tome vi., année 1823, p. lxi.[Pg 227]
Спољашње везе
-{Fourier, J. B. J., 1824, Remarques Générales Sur Les Températures Du Globe Terrestre Et Des Espaces Planétaires., in Annales de Chimie et de Physique, Vol. 27, pp. 136–167 – translation by Burgess (1837).}- -{Fourier 1827: MEMOIRE sur les températures du globe terrestre et des espaces planétaires}- -{Université Joseph Fourier, Grenoble, France }- -{Joseph Fourier and the Vuvuzela on MathsBank.co.uk }-
-{Joseph Fourier – Œuvres complètes, tome 2 Gallica-Math}- -{Joseph Fourier, Théorie analytique de la chaleur Google books}-
Категорија:Рођени 1768. Категорија:Умрли 1830. Категорија:Француски математичари Категорија:Француски физичари Категорија:Француски академици Категорија:Чланови Краљевске шведске академије наука Категорија:Чланови Краљевског друштва