thumb|250px|right|Тропска шума на Борнеу
Тропске шуме расту између 23.4° северне географске ширине и 23,5° јужне географске ширине. Температура и дужина дана су у тим подручјима релативно сталне, тако да су раздобља вегетације одређена само врло различитим количинама падавина. Тако се разликују тропске сушне шуме (42%), тропске шуме са листопадним дрвећем (32%) и тропске кишне шуме (25%).
Неке категорије тропских шума је тешко класификовати. Док се шуме у умереним областима лако категоришу на основу густине крошања дрвећа, такве шеме су слабо делотворне у тропским шумама. Не постоји јединствена шема која дефинише шта је шума, у тропским регионима или негде другде.Anatoly Shvidenko, Charles Victor Barber, Reidar Persson et al. 2005 "Millennium ecosystem assessment." Ecosystems and human wellbeing: a framework for assessment Washington, DC: Island Press Због ових потешкоћа информације о обиму тропских шума варирају између извора. Међутим, тропске шуме су огромне, сачињавају нешто мање од половине светске шуме.D’Annunzio, Rémi, Lindquist, Erik J., MacDicken, Kenneth G. 2017 “Global forest land-use change from 1990 to 2010:an update to a global remote sensing survey of forests Forest Resource Assessment Working Paper 187” FAO, Rome. Оне су такође хладне, влажне и кишне.
Више од 3,6 милиона хектара тропске шуме изгубљено је у 2018. години.Human society under urgent threat from loss of Earth's natural life. Scientists reveal 1 million species at risk of extinction in damning UN report 6 May 2019 Guardian
Типови тропске шуме
Тропске шуме често се сматрају зимзеленим прашумама и влажним шумама, међутим у стварности је само до 60% тропске шуме прашума (зависно од тога како је дефинисано - погледајте мапе). Преостале тропске шуме су разноликост многих различитих врста шума, укључујући: сезонско-суву тропску шуму,Rodolfo Dirzo, Hilary S. Young, Harold A. Mooney and Gerado Ceballos (eds). 2011. “Seasonally Dry Tropical Forests: Ecology and Conservation.” Island Press, Washington, 2011. мангрове, тропске слатководне мочварне шуме (или „поплављене шуме” као што је амазонска Варзеа), суву шуму,Peter G. Murphy; Ariel E. Lugo 1986 “Ecology of Tropical Dry Forest” Annual Review of Ecology and Systematics, Vol. 17. (1986), pp. 67-88. отворене еукалиптусне шуме,Woinarski, J. C. Z., Risler, J. and Kean, L. (2004), Response of vegetation and vertebrate fauna to 23 years of fire exclusion in a tropical Eucalyptus open forest, Northern Territory, Australia. Austral Ecology, 29: 156–176. тропске четинарске шуме, саванска шума (нпр. Сахелска шума) и планинске шумеVan Der Hammen T. (1991) Palaeoecological Background: Neotropics. In: Myers N. (eds) Tropical Forests and Climate. Springer, Dordrecht (чији се делови на високим елевацијама називају облачне шуме). Чак и на релативно кратким удаљеностима, границе између ових биома могу бити нејасне, са екотонима између главних врста.
thumb|250px|right|Еколошке зоне тропске шуме (FAO) thumb|250px|right|Области под тропском шумом пор извештају УН -{FO FRA2000}- thumb|250px|right|Поттипови тропске климе (Кепенова класификација):
На природу тропске шуме у било којем датом подручју утиче низ фактора, а најважнији су: Географски: локација и климатска зона (види подтипове), са: Ниво падавина и сезоналност, са јаким сушним сезонама које значајно утичу на флору (нпр. преовлађивање лијана); Температурни профил, који је релативно равномеран у екваторијалној прашуми или са хладнијом сезоном према суптропским ширинама; Надморска висина утиче на горе наведено, често стварајући „еколошка острва” са високим ендемизмом (нпр. планина Кинабалу на Борнеу је прашума). Историјски: праисторијско доба шума и ниво недавних поремећаја (погледајте претње), промена примарне (обично максималне биолошке разноликости) у секундарне шуме, која се дегенеришу у шуму бамбуса након дужег „посеци и спали” пољопривредног третмана (нпр. у неколико области Индокине). Карактеристике тла (такође подлежу различитим класификацијама): укључујући дубину и дренажу.Schulte, A, Ruhiyat D (Eds.) (1998) Soils of Tropical Forest Ecosystems: Characteristics, Ecology and Management. Springer, 204 pp.
Тропске кишне шуме
Тропске кишне шуме расту на удаљености од 10° географске ширине северно и јужно од екватора где су падавине редовне и премашују 250 центиметара годишње. У тим шумама живи највећи број врста по јединици површине уопште, а висина стабала досиже и до 60 метара.
Тропске сушне шуме
Овај се тип шума може наћи у подручјима надморских висина у којима долази до дуготрајних сушних раздобља. У овим шумама расте углавном трновито грмље и дрвеће, као и сукуленти. Дрвеће има листове у облику перја или са низом малих листића као акације, а уз то имају и крошње у облику кишобрана као акације, врло је отпорно на ватру и има корење које достиже до подземних вода (до 40 -{m}-). То нису густе шуме, а расту на свим континентима где влада сушна (и до 7 месеци без падавина) клима.
Тропске листопадне шуме
У подручјима са много кише али и дужим сушним раздобљима, налазе се тропске листопадне шуме. Кад транспирација премаши залихе воде у биљци, она због заштите од сушења одбацује лишће. Тек у време следећих монсунских киша или кишног раздобља, биљка поново расте. Ове се шуме називају и тропским влажним шумама.
Референце
Литература
Спољашње везе
-{Facts about the world's tropical rainforests from The Nature Conservancy}-
-{BBC video clips and details of the species found here}-
Категорија:Шуме Категорија:Биогеографија