2. фебруар је тридесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 332 дана (333 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

962 — Немачки краљ Отон I у Риму крунисан за римског цара од стране папе Јована XII чиме је основано Свето римско царство немачке народности које ће формално постојати до 1806. године. 1509 — Португалци под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту у бици код града Диу у Индијском океану и успоставили контролу у индијским водама. 1536 — Шпански истраживач Педро де Мендоза на ушћу естуара Рио де ла Плата основао град Буенос Ајрес, главни град Аргентине од 1880. 1709 — Шкотски морнар Александер Селкрик избављен са пустог пацифичког острва на које је 1704. стигао после бродолома. Његова прича инспирисала Данијела Дефоа да напише роман „Робинсон Крусо“. 1808 — Наполеонове трупе окупирале Рим пошто је папа Пије VII одбио да призна Напуљско краљевство под француском влашћу и да се придружи алијанси против Велике Британије. Наполеон потом 1809. одвео папу у заточеништво у Фонтенбло. Папска држава рестаурирана после Наполеоновог пада 1814. 1834 — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бератом кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза. 1848 — Миром у граду Гваделупе Идалго окончан двогодишњи рат Мексика и САД. Поражени Мексико уступио САД Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију. 1878 — Грчка објавила рат Турској. 1920 — Мировним уговором у Дорпату совјетска Русија признала независност Естоније, која је од 1721. била под руским суверенитетом. Совјетске трупе запоселе ту земљу у јуну 1940, после чега је Естонија постала део СССР. 1943 — Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату. 1978 — Два совјетска космонаута са свемирског брода Саљут 6 у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива. 1986 — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима. 1990 — Јужноафрички председник Фредерик де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Манделе. 1997 — У Београду полиција грубом силом, користећи водене топове, растерала мирне демонстрације грађана који су од новембра 1996. свакодневно протестовали због одбијања власти да призна победу опозиције на локалним изборима у Србији. 2002 — Холандски принц Виљем Александер оженио се Максимом Зорегијетом, Аргентинком чији је отац био припадник хунте, и тиме оживео традицију контроверзних бракова холандске краљевске породице. 2003 — У снажној експлозији у Лагосу уништена „Нигеријска банка“, а најмање 33 особе погинуле. Потом избили велики нереди јер се више стотина људи потукло како би узело новац из срушене банке. 2006 — На седници врховног већа одбране СЦГ одржаној у среду, начелник Војносигурносне агенције Војске СЦГ Светко Ковач, поднео је извештај у којем се наводи да је Војска СЦГ пружала заштиту одбеглом хашком оптуженику Ратку Младићу. Председавајући Већа министара БиХ Аднан Терзић, председник Владе РС-а Перо Букејловић и председник Мајкрософта Бил Гејтс су у Португалу потписали писмо о намерама, које предвиђа припрему уговора о стратешком партнерству између БиХ и Мајкрософта. Рођења 450 — Јустин I, источноримски цар. (прем. 527) 1208 — Ђауме I од Арагона, краљ Арагона, валенсије и Мајорке. (прем. 1276) 1426 — Елеонора од Наваре, краљица Наваре. (прем. 1479) 1455 — Ханс Дански, краљ Данске, Норвешке и Шведске. (прем. 1513) 1649 — Папа Бенедикт XIII. (прем. 1730) 1717 — Ернст Гидеон фон Лаудон, аустријски фелдмаршал. (прем. 1790) 1754 — Шарл Морис де Талеран, француски дипломата. (прем. 1838) 1803 — Алберт Џонстон, официр армије САД. (прем. 1862) 1827 — Освалд Ахенбах, немачки сликар. (прем. 1905) 1829 — Алфред Брем, немачки зоолог и писац. (прем. 1884) 1849 — Павол Орсаг Хвијездослав, словачки песник, драматург и преводилац. (прем. 1921) 1861 — Соломон Р. Гугенхајм, амерички индустријалац, филантроп и мецена. (прем. 1949) 1873 — Константин фон Нојрат, нацистички политичар. (прем. 1956) 1882 — Џејмс Џојс, ирски књижевник. (прем. 1941) 1893 — Дамдин Сухбатор, монголски војсковођа и револуционар. (прем. 1923) 1895 — Недељко Чабриновић, типографски радник, револуционар, учесник Сарајевског атентата. (прем. 1916) 1904 — Вера Шнајдер, босанскохерцеговачка математичарка (прем. 1976) 1905 — Ајн Ранд, руско-америчка филозофкиња и ауторка. (прем. 1982) 1923 — Светозар Глигорић, шаховски велемајстор, новинар и публициста. (прем. 2012) 1923 — Бонита Гранвил, америчка глумица. (прем. 1988) 1924 — Мира Алечковић, српска књижевница. (прем. 2008) 1926 — Валери Жискар д’Естен, француски политичар. (прем. 2020) 1927 — Стен Гец, амерички музичар. (прем. 1991) 1932 — Босиљка Боци, српска глумица. (прем. 1997) 1933 — Тан Шве, мјанмарски генерал и војни диктатор. 1940 — Дејвид Џејсон, енглески глумац, комичар, сценариста и продуцент. 1942 — Бо Хопкинс, амерички глумац. (прем. 2022) 1947 — Фара Фосет, америчка глумица и модел. (прем. 2009) 1949 — Војо Стојановски, македонски певач. (прем. 2014) 1960 — Оливера Јежина, српска глумица. 1962 — Нено Белан, хрватски музичар. 1963 — Ева Касиди, америчка музичарка. (прем. 1996) 1963 — Андреј Киска, словачки политичар, предузетник и филантроп, 4. председник Словачке. 1966 — Андреј Чесноков, руски тенисер. 1968 — Ивана Жигон, српска глумица. 1968 — Бојан Зулфикарпашић, француско-српски џез пијаниста. 1969 — Валериј Карпин, руски фудбалер и фудбалски тренер. 1970 — Дејан Радоњић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1972 — Дана Интернашонал, израелска певачица. 1977 — Шакира, колумбијска музичарка и плесачица. 1978 — Ден Гаџурич, холандски кошаркаш. 1978 — Барбара Мори, мексичка глумица и модел. 1983 — Каролина Клифт, шведска атлетичарка. 1985 — Морис Алмонд, амерички кошаркаш. 1986 — Џема Артертон, енглеска глумица. 1987 — Жерард Пике, шпански фудбалер. 1987 — Ентони Фејинга, аустралијски рагбиста. 1989 — Иван Перишић, хрватски фудбалер. 1995 — Марко Јовичић, српски фудбалски голман. 1995 — Никола Стојковић, српски фудбалер. 1996 — Хари Винкс, енглески фудбалер. 1997 — Умар Садик, нигеријски фудбалер.

Смрти 1124 — Боривој II, војвода Чешке. (*око 1064) 1218 — Константин Ростовски, кнез Ростова и велики кнез Владимира. (рођ. 1185) 1250 — Ерик XI Муцави и Хроми, краљ Шведске. (рођ. 1216) 1294 — Лудвиг II, војвода Баварске. (рођ. 1229) 1435 — Јована II Напуљска, краљица Напуља. (рођ. 1373) 1446 — Виторино да Фелтре, италијански педагог. (рођ. 1378) 1461 — Овен Тјудор, велшки војник. (*око 1400) 1529 — Балдасаре Кастиљоне, италијански писац, дворанин и дипломата. (рођ. 1478) 1594 — Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина, италијански композитор. (рођ. 1525. или 1526) 1660 — Говерт Флинк, холандски сликар. (рођ. 1615) 1769 — Папа Климент XIII. (рођ. 1693) 1704 — Гијом де Лопитал, француски математичар (рођ. 1661) 1892 — Даринка Петровић Његош, црногорска кнегиња и супруга књаза Данила Петровића Његоша (рођ. 1838) 1895 — Љубомир Ненадовић, српски књижевник. (рођ. 1826) 1901 — Марко Миљанов, књижевник, војсковођа и војвода. (рођ. 1833) 1907 — Дмитриј Иванович Мендељејев, руски хемичар. (рођ. 1834) 1908 — Милован Глишић, српски књижевник. (рођ. 1847) 1924 — Алекса Шантић, српски песник. (рођ. 1868) 1942 — Данил Хармс, совјетски сатиричар. (рођ. 1905) 1956 — Тракстун Хер, амерички спортиста. (рођ. 1878) 1968 — Иван Рибар, др права, председник Скупштине Краљевине СХС и Президијума ФНРЈ. (рођ. 1881) 1969 — Борис Карлоф, амерички глумац британског порекла. (рођ. 1887) 1970 — Бертранд Расел, британски филозоф и математичар. (рођ. 1872) 1972 — Натали Клифорд Барни, америчко-француска књижевница. (рођ. 1876) 1978 — Ђуро Гавела, српски књижевник, есејиста, књижевни историчар, антологичар. (рођ. 1907) 1979 — Сид Вишос, британски музичар. (рођ. 1957) 1985 — Херман Прис, немачки генерал. (рођ. 1901) 1989 — Ондреј Непела, чехословачки клизач. (рођ. 1951) 1995 — Доналд Плезенс, енглески глумац. (рођ. 1919) 1995 — Фред Пери, енглески тенисер и стонотенисер. (рођ. 1909) 1996 — Џин Кели, амерички филмски глумац и играч. (рођ. 1912) 2000 — Драган Зарић, позоришни, филмски и ТВ глумац. (рођ. 1942) 2003 — Дејан Ђурковић, филмски и позоришни редитељ. (рођ. 1939) 2005 — Макс Шмелинг, немачки боксер, светски шампион у тешкој категорији. (рођ. 1905) 2014 — Филип Симор Хофман, амерички глумац. (рођ. 1967) 2017 — Предраг Матвејевић, хрватски књижевник. (рођ. 1932) 2019 — Слободан Пеладић, српски сликар, вајар и мултимедијални уметник. (рођ. 1962)

Празници и дани сећања Међународни празници Међународни дан заштите мочвара Православна црква слави: Преподобног Јевтимија Великог Свете мученике Енена, Нирена и Пена Јевтимија Трновског, бугарског патријарха

202