right|thumb|Дужина стопе по земљама, таблица 1848 г.
Стопа (, мн. -{feet}-) је јединица мере за дужину у бројним системима мерних јединица: енглеском, империјалном и америчком. Одређена је као просечна дужина људског стопала. Њена величина може да варира од система до система али свака је између четвртине и трећине метра (-{m}-). Нпр. египатска стопа је 0,26 -{m}-, грчка око 0,30 -{m}-, а римска 0,295 -{m}-. Данас најчешће коришћена стопа је интернационална стопа. Један јард чине три стопе, док једну стопу чини 12 инча. Интернационални стандардни симбол за стопу је -{ft}-.
Сједињене Државе су једина индустријализована нација која користи међународну стопу и геодетску стопу за мерење (уобичајену јединицу дужине) у односу на метар у својим комерцијалним, инжењерским и стандардним активностима. Стопа је правно признато у Уједињеном Краљевству; путокази морају да користе империјалне јединице (међутим, растојања на путоказима се увек означавају у миљама или јардима, а не у стопама), док је њихова употреба широко распрострањена у британској јавности као мерење висине.Alder, Ken (2002). The Measure of all Things—The Seven-Year-Odyssey that Transformed the World. London: Abacus. Стопа је призната као алтернативни израз дужине у Канади, accessed January 2012, Act current to 2012-01-18. Basis for units of measurement 4.(1) All units of measurement used in Canada shall be determined on the basis of the International System of Units established by the General Conference of Weights and Measures. (...) Canadian units (5) The Canadian units of measurement are as set out and defined in Schedule II, and the symbols and abbreviations therefore are as added pursuant to subparagraph 6(1)(b)(ii). званично дефинисана као јединица изведена из метра иако су Уједињено Краљевство и Канада делимично метриковале своје мерне јединице. Мерење надморске висине у међународној авијацији једна је од ретких области у којима се стопало користи ван енглеског говорног подручја.
Историјско порекло
thumb|Одређивање штапа, коришћењем дужине левог стопала 16 насумично изабраних људи који долазе са црквене службе. Дрворез објављен у књизи Јакоба Кебела (Франкфурт, око 1535).
Историјски гледано, људско тело је коришћено као основа за јединице дужине. Стопало одраслог мушкарца беле расе је обично око 15,3% његове висине, што даје особи од дужину стопала од око , у просеку.
Археолози верују да су у прошлости људи Египта, Индије и Месопотамије преферирали лакат, док су људи Рима, Грчке и Кине преферирали стопало. Под харапским линеарним мерама, градови Инда током бронзаног доба користили су стопу од 333,5 -{mm}- (13,2 -{in}-) и лакат од 528,3 -{mm}- (20,8 -{in}-).Kenoyer JM (2010) "Measuring the Harappan world," in Morley I & Renfrew C (edd) The Archaeology of Measurement, 117; Египатски еквивалент стопала — мера од четири шаке или 16 прстију — био је познат као џесер и реконструисан је као око .
Грчко стопало (, ) имало је дужину од стадиона, један стадион је био око ; дакле стопа је у то време била око Њена тачна величина варирала је од града до града и могла је да се креће између и , али сматра се да је дужина коришћена за изградњу храма била око до ; прва величина је била близу величине римског стопала.
Стандардно римско стопало () је обично било око (97% данашње мере), али се у провинцијама користио такозвани пес (стопало Нерона Клаудија Друза), са дужином од око . (У стварности, ово стопало је претходило Друзу.)
Првобитно су и Грци и Римљани делили стопало на 16 прстију, али су у каснијим годинама Римљани такође делили стопало на 12 (од којих су изведене и енглеске речи „инч“ и „унца“).
Након пада Римског царства, неке римске традиције су настављене, али су друге напуштене. Године 790, Карло Велики је покушао да реформише мерне јединице у својим доменима. Његове јединице за дужину биле су засноване на и посебно на , растојању између врхова прстију испружених руку човека. Тоаз има 6 (стопа) свака од .
Он није био успешан у увођењу стандардне јединице дужине у свом целокупном царству: анализа мерења опатије Шарлије показује да је током 9. века коришћено римско стопало од ; када је обновљена у 10. веку, коришћена је стопа од око Оригинална референца је дата у округлом броју центиметара. У исто време, манастирске зграде су користиле каролиншко стопало од .
Поступак верификације стопала описан је у постхумно објављеном делу Јакоба Кебела у његовој књизи из 16. века:
Дефиниција
Међународна стопа Међународни споразум о јардима и фунти из јула 1959. дефинисао је дужину међународног јарда у Сједињеним Државама и земљама Комонвелта нација на тачно 0,9144 метра. Сходно томе, међународна стопа је дефинисана као тачно 0,3048 метара. Ово је било 2 ппм краће од претходне дефиниције у САД и 1,7 ппм дуже од претходне британске дефиниције
Поређење са другим јединицама
Једна интернационална стопа је једнака:
0,3048 метара 12 инча 1/3 јарда 1/6 фатомa
У СФРЈ, стопа је била дозвољена као мерна јединица само у поморском и ваздушном саобраћају до 31. децембра 1980. године.
Види још Јутро (површина) Хват (мера за дужину)
Напомене
Референце
Литература
.
. .
Collins Encyclopedia of Scotland Scottish National Dictionary and Dictionary of the Older Scottish Tongue , by D. Richard Torrance, SAFHS, Edinburgh. (NB book focusses on Scottish weights and measures exclusively)
Категорија:Не-СИ јединице мере Категорија:Јединице за дужину