Шеста пролетерска источнобосанска народно-ослободилачка ударна бригада била је бригада Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ), формирана наредбом Врховног штаба НОП и ДВЈ 2. августа 1942. у Шековићима, од три источно-босанска пролетерска батаљона. На дан формирања имала је 620 бораца. Први командант бригаде био је Војо Љујић, а политички комесар Цвијетин Мијатовић.

Бригада је имала велики значај за одржање устанка у источној Босни у периоду његове највеће кризе, током 1942. и 1943, као и у поновном распламсавању устанка у овој области и бројним подухватима у источној Босни, Црној Гори, Србији, Хрватској и Словенији. Дала је велики број војно-политичких и партијских руководилаца, као и народних хероја.

Од формирања до априла 1943. налазила се под непосредном командом Главног штаба НОП одреда Босне и Херцеговине. Потом је до 9. маја 1943. садејствовала са јединицама Главне оперативне групе, а 15. маја је стављена под команду Прве пролетерске дивизије, у саставу Дринске оперативне групе. Након битке на Сутјесци, почетком јула 1943. ушла је у састав 17. источнобосанске дивизије, где је остала до краја рата.

Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ за постигнуте успехе у борби, 29. октобра 1944, проглашена је пролетерском. За заслуге у Народноослободилачком рату одликована је Орденом народног ослобођења и Орденом братства и јединства, а поводом петнаестогодишњице битке на Сутјесци 3. јула 1958. и Орденом народног хероја.

Борбени пут Шесте источнобосанске бригаде Од формирања до 9. априла 1943. бригада је била под непосредном командом Главног штаба НОП одреда за Босну и Херцеговину, иако је новембра 1942. наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ стављена под командом Првог босанског корпуса. Током августа и септембра 1942, водила је борбе на Требави, Коњуху, Романији и Мајевици. Одржала се у Бирачу упркос јакој офанзиви 718. немачке дивизије, усташко-домобранских и четничких снага од 25. августа до 9. септембра.

Након борби на Требави и у Бирчу, један батаљон бригаде је остао на Мајевици, а остатак бригаде од два батаљона је 5/6. октобра прешао преко Саве у Срем. Овде је бригада, заједно са Сремским партизанским одредом, водила једномесечне борбе — разбила је непријатељске посаде у Врбањи и Кузмину и батаљон 718. дивизије у Босутским шумама. Ојачана једним батаљоном сремских партизана, заједно са Сремским партизанским одредом 4/5. новембра разбила је и делом уништила четничке снаге на подручју Семберије и Мајевице. У борби код села Малешеваца, 28. новембра 1942, разбијени су четници Мајевице, Посавине и Требаве (преко 250 погинулих и рањених и око 600 заробљених). Истовремено су разбијене домобранске посаде на путу Тузла—Лопаре—Брчко. Све ово имало је велики значај за даљи развој Народноослободилачког покрет у источној Босни.

У децембру 1942. бригада је са Сремским и Мајевичким партизанским одредом у захвату друма Тузла—Зворник, после вишедневних борби, разбила непријатељске снаге (два немачка, два усташка и пет домобранских батаљона и четнике) које су изводиле операције „Тузла -{II}-". Потом је учествовала у разбијању четника у Бирчу, након чега је продрла на Романију и тамо разбила неколико четничких и усташко-домобранских јединица. Јануара 1943. нарасла је на седам батаљона јачине 1.300 бораца.

На пространој територији око Хан-Пијеска, Олова, Кладња, Тузле и Зворника, током јануара и фебруара 1943. извела је више успешних напада на непријатељска упоришта. У марту 1943. одбила је напад Романијског четничког корпуса на Бирач и водила борбе са усташама у Милићима, Хан-Пијеску, Жљебовима и око Сокоца. Крајем марта, извршавајући раније упућено наређење Врховног штаба НОВ и ПОЈ, повезала се са Главном оперативном групом. Водећи борбе, 9. априла 1943. избила је у рејон Устиколине.

Више од месец дана, до 15. маја 1943, деловала је на сектору Фоче и Калиновика, штитећи, са Мајевичком бригадом, Централну болницу НОВЈ и снаге Главне оперативне групе у западном Санџаку од напада непријатеља из долине Дрине. У току битке на Сутјесци, од 15. до 20. маја 1943, водила је тешке борбе са непријатељем који је наступао према Челебићу, па је заједно са Групом бригада у изузетно тешким борбама зауставила наступање непријатеља и направила први покушај пробоја непријатељског обруча (јужно од Фоче). Ове борбе омогућиле су извлачење Централне болнице на Пиву и у знатној мери олакшале стање у долини Сутјеске. Након овога, водила је тешке борбе на Вучеву, у долини Сутјеске, на Кошуру и Зеленгори. Пред битку на Сутјесци имала је 817 бораца (785 мушкараца и 32 жене), а у току битке погинуло је 185 бораца.

У противофанзиви Главне оперативне групе, са Зеленгоре се пребацила у источну Босну и 2. јула 1943. ушла у састав 17. источнобосанске дивизије. У току лета и јесени 1943. учествовала је у разбијању четничких снага на Требави, ослобођењу Модриче, Градачца, Шамца и Орашја. Посебно се истакла у борбама за ослобођење Тузле, од 29. септембра до 7. октобра 1943, када је похваљена од Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита. Учествовала је у ослобођењу Вареша 20/21. октобра, где је потпуно уништен домобрански пук. Током немачке операције у источној Босни у зиму 1943/44. борбом на Бетњу, од 6. до 9. децембра 1944, онемогућила је потпуно опкољавање Пете крајишке и 27. источнобосанске дивизије. Учествовала је у другом нападу на Тузлу, од 17. до 20. јануара 1944, у борбама око Сребренице, у Бирчу и на Романији.

Крајем маја 1944, у саставу 17. дивизије, прешла је у Црну Гору и у току јуна учествовала у борбама код Жабљака и Пљеваља, а у јулу у Андријевичкој операцији. У току продора Оперативне групе дивизија у Србију, учествовала је у разбијању четничке Четврте групе јуришних корпуса на Копаонику, у борбама у долини Западне Мораве, у борбама за ослобођење Крагујевца, 21. октобра. За постигнуте успехе, 29. октобра 1944, проглашена је пролетерском. У зиму 1944/1945. водила је тешке борбе у источној Босни (Бијељина, Зворник, Брчко). У завршним операцијама Југословенске армије учествовала је у борбама у Славонији, Мославини, Загорју и Словенији. Код Дравограда је 15. маја 1945. завршила свој ратни пут.

Након рата прикупљени су подаци за укупно 6.239 бораца, који су се у саставу бригаде борили у току рата и подаци за 2.243 погинула борца.

Командни састав бригаде Команданти бригаде: Војо Љујић — од формирања бригаде до јуна 1943. Милош Зекић — од јуна 1943. до фебруара 1944. Саво Трикић — од фебруара 1944. до марта 1945. Раде Чорак — од марта 1945. до краја рата Политички комесари бригаде: Цвијетин Мијатовић Мајо — од формирања бригаде до јуна 1943. Ђоко Вујошевић Сегеда — од јуна до октобра 1943. Дане Олбина — од октобра 1943. до марта 1944. Реља Лукић — од марта до августа 1944. Неђо Богићевић — од августа 1944. до јануара 1945. Мишо Ковачевић (в.д.) — током јануара и фебруара 1945. Звонко Жардин — од фебруара 1945. до краја рата Начелници Штаба бригаде: Предраг Марковић Алимпије — током августа 1942. Руди Петовар — од августа 1942. до марта 1943.

Народни хероји бригаде 200px|мини|десно|Орден народног хероја Укупно 54 борца Шесте пролетерске ударне бригаде проглашена су за народне хероје, а неки од њих су: Нисим Албахари (1916—1991), заменик политичког комесара батаљона Јанко Балорда (1917—1942), политички комесар батаљона Хасан Бркић (1913—1965), заменик политичког комесара бригаде Миленко Веркић (1912—1942), политички комесар чете Душан Вукасовић (1909—1945), командир чете Милош Зекић (1915—1984), командант бригаде Равијојла Јанковић Рава (1919—1944), болничарка и борац-бомбаш Вељко Лукић Курјак (1917—1944), командир Ударне чете у Ударном батаљону Анка Матић Грозда (1918—1944), борац бригаде Пашага Манџић Мурат (1907—1975), заменик политичког комесара бригаде Омер Маслић (1913—1942), заменик политичког комесара Трећег батаљона Станко Мењић (1910—1942), политички комесар чете Хусо Мерџић (1906—1944), политички комесар чете Цвијетин Мијатовић (1913—1993), први политички комесар бригаде Митар Минић (1918—1989), командант батаљона Влада Обрадовић Камени (1912—1944), борац бригаде Владимир Перић Валтер (1919—1945), командант Ударног батаљона Јово Радовановић Јоваш (1915—2004), помоћник командира Ударне чете у Ударном батаљону Авдо Хоџић (1921—1943), политички комесар чете у Другом батаљону Јусуф Џонлић (1920—1944), политички комесар Прве чете Првог батаљона Бранко Шурбат Бане (1920—1943), политички комесар чете у Првом батаљону

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Пролетерске бригаде Категорија:Јединице НОВ и ПО Босне и Херцеговине Категорија:Јединице и установе НОВЈ одликоване Орденом народног хероја Категорија:Источна Босна у Народноослободилачкој борби Категорија:Историја Шековића