мини|Бабур, цртеж из "Бабурнаме" мини|Падишах Бабур, Цртеж из 18ог века Захерудин Мухамед Мирза Бин Омар Шех "Бабур" ( 14. фебруар 1483 — 26. децембар 1530) је први цар Могулског царства у Индији.Christoph Baumer, ,F. Lehmann: Ẓahīr-al-Dīn Moḥammad Bābor. In Encyclopædia Iranica. Online Ed. December 1988 (updated August 2011). "Bābor, Ẓahīr-al-Dīn Moḥammad son of Umar Sheikh Mirza, (6 Moḥarram 886-6 Jomādā I 937/14 February 1483 – 26 December 1530), Timurid prince, military genius, and literary craftsman who escaped the bloody political arena of his Central Asian birthplace to found the Mughal Empire in India. His origin, milieu, training, and education were steeped in Muslim culture and so Bābor played significant role for the fostering of this culture by his descendants, the Mughals of India, and for the expansion of Islam in the Indian subcontinent, with brilliant literary, artistic, and historiographical results.",,. "The Mughals-Persianized Turks who invaded from Central Asia and claimed descent from both Timur and Genghis – strengthened the Persianate culture of Muslim India". Владао је северном Индијом од 1526. до 1530. Припадао је наследној линији Тимура Ленка, а сам је веровао да је по мајци наследник Џингис-кана. Један је од најславнијих муслиманских војсковођа и владара.

Бабур је био велики ратник, и готово цео свој живот је провео у биткама и експанзијама. Након вишегодишњег ратовања око територије коју је наследио од својих предака,и затим освајања и стабилизације на новом простору, тадашњем Кабулистану, кренуо је са својом армијом јужно на индијски субконтинент где је серијом победоносних битака поставио основе за Могулско царство које ће владати тим просторима до 19-ог века.

Порекло Рођен је у Андиђану у Ферганској долини у данашњем Узбекистану. Био је најстарији син владара Ферганске долине. Иако је потицао од племена са монголским пореклом, његово племе је прихватило турску и персијску културу, прешло на ислам и живело у Туркестану и Корасану. Његов материњи језик је чагатај, али једнако добро је знао персијски. Бабур је био пореклом Монгол, што се на персијском говорило Могул. Добијао је подршку од турских и иранских народа Централне Азије, а његова армија је представљала етничку мешавину у којој су се налазили и Персијанци, Паштуни, Арапи и чангатајски Турко-монголи. У Бабуровој војсци су се налазили и Кизилбаше, припадници милитантног шиитског суфистичког реда из Персије.

Војна каријера мини|Бабурово царство 1530. године

Када је имао 12 година наследио је свога оца као владар Фергане. Стричеви су покушали да му преотму позицију и територије, тако да је доста времена провео у избеглиштву. Освојио је Самарканд 1497. након седам месеци опсаде. Самаркандом је за време опсаде владао Тимурид Бајсонкор Мирза. Ипак, док је био у Фергани Самарканд је опет пао под власт Бајсонкора, који се удружио са војсковођом који ће бити дугогодишњи Бабуров непријатељ- узбечки лидер Мухамед Шајбани Кан. Ипак, Бабур је са својим тимуридским снагама опет поразио Бајсонкора и Шајбанија и по други пут зауузео Самарканд. За то време побуњено племство му је одузело власт над 350 -{km}- удаљеном Ферганском долином. На њиховом челу је био Султан Ахмед Тамбол. Бабур је заратио са њим, победивши га у тешком окршају код Кубана 1499. и затим код тврђаве Маду исте године. Након ове две успешне битке против Ахмед Тамбола, Бабур је се вратио својој главној амбицији. На путу за Фергану војска га је напустила, па је остао и без Самарканда. Поново је 1501. био у поседу Самарканда, али победио га је узбечки кан Мухамед Шајбани. Након овога, Бабур је се супроставио Шајбанију у бици код Сар Е Пула 1503. али је у њој Бабурова армија поражена. Следеће године, 1503. још племства уз султан Ахмед Тамбола су издали Бабура удруживши се са Шајбанијем, и тиме је Бабур остао без Фергане којом је владао. Након тога је се Бабур удружио са могулистанским кановима Махмудом и Ахмед Алаком и сва тројица су спојивши снаге кренули на Шајбанија, али опет били поражени код Акшија. Шајбани је након битке код Акшија у својој империји имао Самарканд, Туркистан, Андиђан, Фергану, Наманган, Ташкент и Бухару. Оставши без својих поседа, Бабур је неко време живео номадски, амбициозно планирајући своје следеће кораке. Бабур је три године је стварао јаку војску, највише од Таџика из Бадакшана. Кабулом је до 1503. владао Улуг Бег Други, након његове смрти наследио га је син Абдул Разак Мирза. Аргунска фракција је убрзо прогнала Абдул Разака и након опсае му преотела Кабул. Са новоствореном војском Бабур је 1504. прешао снегом оковани Хиндикуш и освојио Кабул. Након опсаде је поразио Муким Бег Аргуна, који је владао градом. Након освајања Кабула, сукобио је се са Хазарским племенима, а затим направио прву експедицију у Хиндустан 1505. где је његова војска пљачкала и убијала локално становништво, у покрајинама Кајбер Пас, Кохат, Бану и Хангу. 1506. је освојио Калат, поразивши војску Фарук Аргуна. 1507. је освајао афганске просторе насељене племенима Кафира, са којима је се сукобио у неколико битака, увек одневши победу и одузевши им територије. Ставио је Џахангир Мирзу, свога брата као гувернера у град Газни, Насир Мирза је добио покрајину Нанагар, а покрајине Кунар и Нургул су припале Абдул Разак Мирзи. Након Џахангирове смрти 1508, Газни је такође припао Насир Мирзи. Борио је се против афганских племена Хазара, којима је владао Масуд Хазари, и успешно их је добијао у сваком сукобу, да би му се исти на крају покорили. Тиме је добио ново богато краљевство. Једно време се удружио са рођаком из Херата, са којим је намеравао да заједнички освоји Самарканд. Смрт рођака је одгодила тај потхват. Тај рођак, Хусеин Бајкара Мирза, је био последњи владар Тимурида, након његове смрти 1506. Бабур је променио титулу у Падишах. Побуна дела његових генерала протерала га је из Кабула, кога је поново касније освојио. Бади Ал Заман, владар Херата, син Хусеина Бајкаре је се обратио Шаху Исмаилу за помоћ против Узбека. Мухамед Заман, ће касније ратовати са Бабуром у Хиндустану. Ипак, Узбеци, које води Мухамед Шајбани Кан су освојили и Херат 1507. као и Кандахар, на кратко, 1508. Шајбани је постајао све моћнији.

Османски султан Селим Први је Бабуру у знак помоћи послао артиљеријско наоружање, као и два генерала, то су били Устад Али Кули и Мустафа Руми, док је персијки Шах Исмаил послао своје генерале из реда Кизилбаша, Хусеин Бег Шамло и Абдал Бег Талиш су били главни међу њима.

Сафавидски владар Персије шах Исмаил I поразио је 1510. Бабуровог непријатеља Мухамеда Шајбанија у бици код Мерва, и послао Бабуру преко гласника Шајбанијеву одрубљену главу као симбол победе, али и као доказ. Такође је ослободио ропства Канзаду Бегум, Бабурову сестру, која је била у Шајбанијевом харему. Она је Бабуру била рођена сестра тј. имали су исту мајку, и били су јако везани. Бабур је пад Шајбанија искористио да би повратио старе територије, које су припадале Тимуридима. Удружио се са персијским шахом да заједно деле заузете територије средње Азије. Од шаха је добио војну помоћ. Бабур је освојио Бухару, где је био дочекан као ослободилац, јер је за разлику од Узбека, он као Тимурид имао легитимитет. После тога Бабур раскида савезништво са Персијом и сам осваја Самарканд. Шах Исмаил је послао Кизилбаше Бабуру у помоћ, да би 1511. у бици код Аб Дараха, уз Исмаилову помоћ Бабур освојио своје старе територије, али их је већ наредне године изгубио, када су Узбеци, на челу са Убајдулах Каном, поразили Бабурове снаге код Газдевана. Ипак, ситуација није била толико позитивна ни за тих годину дана поновне Бабурове владавине Самаркандом, јер је Исмаил послао своје шитске одреде у испомоћ, а Тимуриди су били Сунити, и није има годило да их владајућа структура приморава на промену вере. Бабур се ту није пуно питао, у знак захвалности Исмаилу морао је бити покорен његовим одлукама. Мустафа Али и Ахмед Султан Сафи су била два шитска предводника који су дошли са Бабуровом победоносном поворком у Самарканд 1511. након пораза Узбека. Битци код Газдевана су претходиле две битке, битка код Стон Бриџа, где је Бабур поразио узбечку армију, али је затим изгубио у бици код Кул Малика. Након тога, пораз код Газдевана је био неминован. Најм Е Сани, још један посланик и генерал Шаха Исмаила, дошао је Бабуру као помоћ у овој бици. Успут су направили опсаду града Карши, чија је одбрана лако разбијена, а становништво опљачкано и масакрирано. Ипак, Бабуру није било драго због овога, јер је Карши био део његове отаџбине, и осетио је савест јер је наудио своме народу. Након битке код Газдевана, ово је био четврти пут да Бабур након успешног освајања губи Самарканд, престоницу својих предака. 1515. након смрти Бабуровог брата Насира, племство у Газнију је се побунило против чагатајских владара, али је Бабур је убрзо извршио опсаду града и угушио побуну. 1519. Бабур је освојио утврђења Чангасарај, Парвалу и Баџаур. Парвалом су владала Гакарска племена, на челу са Хати Гакаром и Татар Гакаром. У Баџауру је Бабур направио масакр, и од преко 3000 људских глава, у стилу Тамерлана, направио кулу. Један од вођа утврђења Мансур Јузуфсаи му је се покорио, а његова ћерка Мубарика је склопила брак са Бабуром. Након пада Баџаура Бабуру су припале територије Кундуз и Бадакшан. Хајдар Баџаури, главешина утврђења се покорио Бабуру. Убрзо затим 1520. Бабур осваја Сиалкот, а затим, након двогодишње опсаде, осваја Кандахар, којим је владао Шах Бег Аргун.

Дулат Кан Лоди, због терора и репресије коју је трпео од свог рођака и лидера султаната Ибрахима Лодија, позива Бабура у Индију. Бабур осваја Пунџаб, и у њему градове Лахор, Џаладар, Султанпут и Дибалпур. На челу сваког ставља своје гувернере да владају, узимају порез и чувају мир. На челу Лахора био је Мир Абдул Азиз, Бабуров господар коња. Ибрахим Лоди, чувши за Бабуров напад на Пунџаб, шаље Бихар Лодија, свог рођака, са великом армијом, да протера Тимуриде. Бабур добија ову битку без проблема, а затим иде 1525. у Балк, да би угушио побуну племства. Док је Бабур био заузет опсадом Балка, Дулат Кан Лоди, који се осетио преварено, јер је Бабур кога је он звао да му помогне да би се стабилизовао на свом родном простору, уместо тога перфидно преотео све од њега. Дулат и његов син Гази Кан, тим поводом и пуни гнева крећу на Сиалкот са мањом армијом. Сиалкотом је владао Бабуров гувернер Кусај Кукулташ. Уједињене снаге Мир Абдул Азиза и Кусаја поражавају Дулат Кан Лодија и његовог сина, који се након тога повлаче на планине, у тврђаву Милват, уздајући се да су ту сигурни. Али Бабур је, чим је се вратио у Пунџаб, схватио да осветољубивост Дулат Кана неће тако лако престати да варничи, па је извршио опсаду Милвата и погубио Дулат Кана и сина му Газија. 285п|лево|мини|Бабур прима на двору

Освајање северне Индије Бабур је веровао да је он законити наследник Тимура Ленка. Тимур Ленк је своједобно оставио Кизр Кана као свога вазала у Пенџабу, где је постао султан Делхијског султаната и оснивач династије Сајидске династије. Ибрахим Лоди из афганистанског племена збацио је Сајидску династију, па се Бабур сматрао правом да врати територије под влат Тмурида. У току припрема за освајање северне Индије Бабур је најпре освојио Кандахар, град на стратешком месту да се спречи напад на Кабул са запада, док он осваја северну Индију. Опсада Кандахара је трајала пуне три године.

Ибрахим Лоди је био јако омражен и међу својим племством, тако да је неколико његових племића позивало Бабура да интервенише. Бабур је сакупио војску од 12.000 људи и кренуо у освајање северне Индије. Успут му се придруживало локално становништво. Прва битка одиграла се фебруара 1526. Бабуров син је победио у првој бици.