Фудбалски клуб Барселона (), познат и као Барселона и колоквијално као Барса (), професионални је фудбалски клуб из Барселоне у Каталонији у Краљевини Шпанији.
Клуб је 1899. године основала група швајцарских, енглеских и каталонских фудбалера предвођених Жоаном Гампером, а постао је симбол каталонске културе и каталонства, из чега је изведен мото „Више од клуба” (). За разлику од многих других фудбалских клубова, навијачи посједују и управљају Барселоном. То је четврти највриједнији спортски тим на свијету, вриједан 4,7 милијарди долара, и према податку из 2021, најбогатији фудбалски клуб на свијету по приходима, са годишњим прометом од преко 715 милиона евра. Званична химна Барселоне је „Пјесма Барселоне”, коју су написали Жауме Пикас и Жузеб Марија Еспинас.
ФК Барселона своје утакмице игра на стадиону Камп Ноу који има 99.354 мјеста и грађен је од 1954. до 1957. године. Градња стадиона завршена је 24. септембра 1957. године. Клуб се тренутно такмичи у Ла Лиги. Један је од само три клуба који од оснивања лиге никада нису испадали у нижи ранг. Рангиран је као четврти у листи ФИФА најбољих клубова 20. вијека.
Барселона је у својој досадашњој историји 29 пута била првак Шпаније, 32 пута је освајала шпански куп краља, 16 пута је била побједник суперкупа Шпаније (уз још 4 трофеја које је освајала у такмичењима која су претходила националном суперкупу), а 2 пута је била побједник и угашеног лига купа Шпаније. Захваљујући великим успјесима у посљедњих двадесетак година Барселона је постала други најуспјешнији тим на свијету свих времена по броју међународних титула (20) одмах иза рекордера Реал Мадрида који има 32 међународна трофеја. Од тих 20 до сада освојених интернационалних трофеја Барселона је 5 пута освајала Лигу шампиона, 4 пута Куп побједника купова, 3 пута Куп сајамских градова, 5 пута Суперкуп Европе и 3 пута Свјетско клупско првенство. Уз то клуб из престонице Каталоније 2 пута је освојио и некада веома цијењено такмичење Латински куп.
Историја
Жоан Гампер: Оснивање клуба и почеци (1899—1930) алт=Оснивач клуба, Жоан Гампер, 1910.|мини|221x221пиксел|Оснивач клуба, Жоан Гампер, 1910. Крајем деветнаестог вијека, фудбал се ширио из Енглеске у остале дијелове Европе. Године 1899, двадесетједногодишњи Жоан Гампер из Швајцарске, посјећује стрица у Барселони. Убрзо му се свидио шпански град и љубав према фудбалу навела га је на идеју да оснује фудбалски клуб. У октобру је дао оглас који је пренио локални часопис. На позив се одазвало једанаест добровољаца (од којих су пет били странци из Енглеске, Швајцарске и Њемачке) и коначно, 29. новембра 1899. настао је Фудбалски клуб Барселона какав постоји данас. Клуб се по оснивању састојао углавном од швајцарских, енглеских и локалних играча.
Прва утакмица новонасталог тима одиграна је 8. децембра 1899. године. Противник је био клуб енглеских досељеника, а утакмица се завршила поразом Барселоне од 0:1. Први гол икад постигнут за Барселону, заслуга је управо њеног оснивача. Гампер је први гол дао 24. децембра 1899. Први клупски трофеј освојен је у сезони 1901/02. ФК Барселона је тада била побједник Макаја купа у ком су се такмичили каталонски клубови.мини|Гамперов оглас у вези оснивања клуба, октобар 1899.|лево|211x211пИзмеђу 1901. и 1903, Гампер је за Барселону постигао више од 120 голова у 54 утакмице. Гампер је имао улогу играча до 1903. Клуб ступа у проблеме 1908. године, када је био близу гашења. Тада Гампер по први пут постаје предсједник клуба. Заслужан је и за куповину првог званичног клупског терена у насељу Бонанова, 1909. године (Камп де ла Индустрија). Стадион је примао 1500 људи. Од 1909. до 1913. Барселона је освојила укупно седам титула у домаћим такмичењима. Популарност тима је временом расла и 1922. долази до промјене стадиона. Нови званични стадион постаје Камп де Лес Кортс капацитета 22000 (касније и до 60000). ФК Барселона је освојила и прво икад одржано Шпанско првенство у фудбалу у сезони 1928/29. Ова титула представља увод у нову и тешку деценију за шпански фудбал па тако и за Барселону.
Барса кроз ратове (1930—1950) Тридесетих година двадесетог вијека Шпанију је захватила озбиљна политичка нестабилност. Принципи и идеали ФК Барселоне су се још од оснивања темељили на истицању каталонског идентитета. Фудбал је пао у други план у односу на политичка дешавања у држави. Успостављање Републике Каталоније 1931, очекивано се умногоме односило и на локални фудбалски клуб. Почетак деценије за Барселону је обиљежила смрт њеног оснивача и бившег предсједника, Жоана Гампера, 1930. године. Многи чланови су напустили клуб. алт=Камп де лес Кортс, 1930.|лево|мини|211x211пиксел|Камп де Лес Кортс, 1930. Политичка ситуација у Шпанији се константно погоршавала, што ће за резултат имати настанак рата. Шпански грађански рат (1936 - 1939) оставио је снажне посљедице на клуб. Исход рата је донио важне промјене. Предсједник клуба Жозеп Суњол ухапшен је и убијен 1936. године у нападу Франкових војника.
У тешкој општој ситуацији усљед губитка предсједника, рјешење је нађено у привременом напуштању Шпаније. Клуб 1937. године путује у Америку. Зарад стицања додатне популарности, али и материјалних средстава, Барселона посјећује САД и Мексико. Ова одлука је била, испоставиће се, спасоносна, јер је зарада од путовања покрила дио дотадашњих дугова и обезбједила какву-такву сигурност у годинама фашистичког периода који је услиједио у Шпанији.
ФК Барселона је имала јак утицај на друштво. Каталонија се упорно одупирала Франковом систему. Зато су фашисти 1938. бомбардовали Барселону и просторије клуба. Настала је озбиљна штета и број чланова се знатно смањио. За вријеме владавине Франсиска Франка, било је забрањено истицање било каквих мотива везаних за Каталонију. Каталонска застава на грбу Барселоне замијењена је шпанском. Забрањена је и употреба каталонског језика, који се у Франковом режиму сматрао страним. Промјене су биле драстичне, тако да је дошло чак и до преименовања клуба, чији је назив требао да звучи више шпански. Играчи који су путовали у Америку били су кажњени двогодишњом суспензијом. Неки су тамо и остали.
Упркос тешкој ситуацији, клуб је у овом периоду ипак имао задивљујуће резултате. Овај период обиљежен је доласком битних играча. Педесетих година прошлог вијека, Барса је имала неколико веома успјешних сезона. Први пут након прве лигашке титуле из 1929, Блауграна слави у првенству у сезони 1944/45. Тадашњи тренер био је Жозеп Самитје. Услиједиле су првенствене титуле у сезонама 1947/48 и 1948/49 под вођством уругвајског тренера Енрикеа Фернандеза. Прву титулу у европском такмичењу Барселона је освојила 1949. Тада су побиједили на Латинском купу.
Поприлично опорављена од ратова у Шпанији, у одличном расположењу Барселона је прославила педесет година постојања. Клуб је искористио добру ситуацију да врати стари изглед грба са каталонским жутим и црвеним пругама и на тај начин је обновљен стари идентитет Барселоне.
Кубалин ефекат и Камп Ноу: Més que un club (1950—1973) алт=Кубала|лево|мини|Ласло Кубала сматра се једним од најбољих играча Барселоне икад. У клубу је као играч провео десет сезона. 1950. године члан клуба постаје Ласло Кубала. Са мађарским нападачем у тиму, Барса је стекла статус непобједивости. Као посебно успјешна истиче се сезона 1951/52 када је Барса освојила пет титула. Ово је једна од најуспјешнијих сезона у историји клуба. Кубалино присуство се одразило и на популарност клуба која се значајно повећала. Кубала у Барселони и Алфредо ди Стефано у Реал Мадриду ће у предстојећим годинама водити борбе за превласт у шпанском и европском фудбалу. Кубала се памти и по чињеници да је поред Еулохија Мартинеза једини играч Барселоне који је на једној утакмици у Ла Лиги постигао седам голова.
За овај период се веже и једна од највећих контроверзи у историји шпанског фудбала, која се тиче управо Алфреда ди Стефана, једног од најбољих фудбалера свих времена. Крајем четрдесетих година двадесетог вијека, Ди Стефано се посебно истицао играјући тада за Ривер Плејт. Аргентинац је 1949. године прешао у колумбијски Мијонариос и то тако да Ривер није добио средства за трансфер. Ди Стефано је привукао пажњу Барселоне, која је склопила уговор са Ривер Плејтом о куповини играча. Ипак, проблем је настао када су се из Колумбије огласили челници клуба у којем је Ди Стефано званично играо. У Барселони нису успјели да ријеше насталу ситуацију, а све то је искористио тадашњи директор Реал Мадрида, Сантјаго Бернабеу, склопивши уговор с Колумбијцима. Шпански фудбалски савез реаговао је у септембру 1953. одлуком да Ди Стефано треба да игра за оба тима по једну сезону у наредне четири године, с почетком у Реал Мадриду. Тада су се фрустрирани директори Барселоне, уз новчану накнаду од Реал Мадрида, одрекли Алфреда ди Стефана који је зато постао нови фудбалер мадридског клуба. Постоји теорија у којој се помиње и шпански диктатор из тог времена, Франсиско Франко. Према тој теорији, сам Франко је имао јак утицај на трансфер Аргентинца из Колумбије у Шпанију. Он је наводно дјеловао тако да онемогући Ди Стефанов прелазак из Мијонароиса у Барселону. Многи навијачи клуба и даље вјерују да је Реал довео Алфреда ди Стефана у своје редове уз велику подршку Франсиска Франка.
Добри резултати клуба праћени су изградњом новог стадиона која је почела 1955. Двије године касније, 24. септембра 1957, отворен је чувени Камп Ноу - нова Барсина кућа од тад па до данашњег дана. У почетку, стадион је примао 99053 гледалаца. Церемонија отварања стадиона била је садржајна, а Барса је прву утакмицу на новом стадиону тог дана одиграла против играча из Варшаве. Прва утакмица уједно је била и прва побједа на Камп Ноу и завршила се резултатом 4:2. Тадашњи предсједник Барселоне био је Франсеск Миро-Санс.
Тренер тима 1958. године постаје Еленио Ерера. Ерера је форсирао нападачки фудбал предвођен Шпанцем Луисом Суарезом. У наредне двије сезоне освојене су четири титуле. Суарез је зато постао први Барсин играч и први и до данашњег дана једини Шпанац који је освојио Златну лопту. Ипак, будућност није била сјајна. Ерера се није слагао са Барсиним јунаком, Ладиславом Кубалом. Након пораза у Купу европских шампиона од највећег ривала из Мадрида, Ерера је отпуштен 1960. године.
Прва деценија након изградње новог стадиона није била нарочито успјешна, али и поред тога, клуб је бивао све популарнији. Огромна новчана средства уложена у Камп Ноу значила су ограниченост у довођењу нових играча. Шездесетих година двадесетог вијека дошло је до значајног прилива становништва у Каталонију. Управо из тог разлога је растао и број Барсиних навијача јер је дух клуба био уско повезан са духом Каталоније. Барсине утакмице су се почеле гледати и на телевизији у баровима и ресторанима. алт=Трибина стадиона Камп Ноу|мини|276x276пиксел|Стадион Камп Ноу и натпис на трибинама - més que un club Ипак, лоши резултати су обиљежили овај период. У финалу Купа европских шампиона 1961, Барселона је поражена од португалске Бенфике у Берну са 3:2. Многи играчи који су у претходној деценији чинили базу тима и били заслужни за највеће успјехе у дотадашњој историји, напустили су клуб. То је учинио и Ладислав Кубала, крајем поменуте сезоне. Био је то крај златне генерације која је, између осталог, упамћена по сезони са пет купова.
Нови предсједник клуба 1968. године постао је Нарсис де Карерас. Он је заслужан за настанак чувене фразе која данас служи као званични клупски мото: "Més que un club" - у преводу - "Барселона је више од клуба". Барсин идентитет је тако надмашио границе спорта. Барса је 1968. у финалу Купа краља савладала Реал Мадрид на Сантјаго Бернабеу и на тај начин освојила прву титулу у домаћим такмичењима након пет година.
Јохан Кројф, Хосе Луис Нуњес и Барса у духу Каталоније (1973—1988) алт=Картица Јохана Кројфа у дресу Барселоне|лево|мини|230x230пиксел|Панини картица Јохана Кројфа у дресу Барселоне из 1975.