Љубомир Тадић (Смријечно, 14. мај 1925 — Београд, 31. децембар 2013) био је српски професор филозофије и академик. Најзначајнији допринос је дао у области: филозофије права, политичкој науци, теорији реторике, теорији јавности и јавног мњења. Важан део архиве академика Тадића налази се Музеју Југославије и у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.

Биографија Рођен је 14. маја 1925. године у селу Смријечно, код Плужина у Црној Гори. Његов отац Павле био је поручник војске Црне Горе.

Основну школу је завршио у родном месту. Пошто је у међувремену избио Други светски рат, прекинуо је школовање и 1941. са 16 година отишао у партизане. Носилац Партизанске споменице 1941. Током рата више чланова његове породице је убијено.

Гимназију је завршио у Сарајеву 1946. године, а право је студирао у Сарајеву и Београду. Дипломирао је 1952, а докторирао 1959. године.

Каријеру је почео 1954. године као асистент на Правном факултету у Сарајеву, а убрзо је постао и ванредни професор. Године 1962. постао је виши саветник и Институту друштвених наука у Београду.

Године 1968. био је један од предводника студентског протеста, а 1974. је због „неподобности“ удаљен са факултета.Један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.

Од 1985. је био дописни, а од 1994. редовни члан Српске академије наука и уметности. Уз др Драгољуба Мићуновића један је од високих интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке у децембру 1989. године.

Љубомир Тадић је био члан Сената Републике Српске од 1996. године.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, изабран је за председника Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе, а почетком 2005. године постао је председник огранка Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.Slobodna Evropa (2005): Beogradski Crnogorci osnovali Pokret za očuvanje SCG

Године 2006. издао је први од шест томова своје књиге „Филозофија права“. Уредник његових сабраних дела је био Триво Инђић, његов бивши асистент.

Преминуо је у Београду у ноћи 30/31. децембра 2013. године. Сахрањен је 4. јануара 2014. на Новом гробљу у Београду.

Љубомир Тадић је имао ћерку Вјеру и сина Бориса Тадића, бившег председника Србије. Супруга му је била Невенка Тадић.

О његовом делу писали су Војислав Становчић, Илија Вујачић, Јован Бабић, Драган Симеуновић, Богољуб Шијаковић, Александар Прњат, Јовица Тркуља, Тодор Куљић и многи други.

Један је од људи којима је Добрица Ћосић посветио поглавље у свом роману Пријатељи.

Архива академика Љубомира Тадића Невенка Тадић је у неколико наврата Удружењу „Адлигат” поклањала књиге из своје личне библиотеке, као и библиотеке свог покојног супруга академика Тадића. Осим тога, Удружењу је поклонила и део његове архиве, фотографије из породичних албума од историјског значаја, али и личне предмете супруга попут наочара и оловки.

Дела thumb|right|Корице значајне књиге академика Тадића „Поредак и слобода” и посвета аутора на другој књизи, део колекције потписаних књига које се налазе у Адлигату. Филозофске основе правне теорије Ханса Келсена: прилог критици „Чисте теорије права“, Веселин Маслеша, 1962 Предмет правних наука, Институт друштвених наука, 1966 Поредак и слобода: прилози критици политичке свести, Култура, 1967 Традиција и револуција, Српска књижевна задруга, 1972 Право, природа и историја, Филозофско друштво Србије, 1977 Филозофија права, Напријед, 1983 Филозофија права, (Брајево писмо) у четири свеске, Филип Вишњић, 1984 Да ли је национализам наша судбина, Мултипринт, 1986 Ауторитет и оспоравање, Филип Вишњић, Напријед, 1987 Оглед о јавности, Универзитетска ријеч, Просвета, 1987 Наука о политици: основни појмови и проблеми, Рад, 1988 The Comintern and the National Question in Yugoslavia, Serbian Heritage Academy, 1989 Јавност и демократија, Универзитетска ријеч, Слобода, 1990 О великосрпском хегемонизму, Стручна књига, Политика, 1992 Реторика: увод у вештину беседништва, Филип Вишњић, Институт за филозофију и друштвену теорију, Напредак, 1995 Политиколошки лексикон: основни појмови науке о политици, Завод за уџбенике и наставна средства, 1996 Филозофија у свом времену, Филип Вишњић, Напредак, 1998 У матици кризе: интервјуи 1968- 1998, Чигоја штампа, 1999 Полемике, Гутенбергова Галаксија, Гораграф, 2000 Загонетка смрти: смрт као тема религије и филозофије, Филип Вишњић, 2003. Наука о политици, Завод за уџбенике, Службени гласник, 2007 Криза и „великосрпски хегемонизам“, Завод за уџбенике, Службени гласник, 2008 Изабрана дела - том I - Филозофија права Изабрана дела - том II - Поредак, ауторитет и слобода Изабрана дела - том III - Традиција, легитимност и револуција Изабрана дела - том IV - Наука о политици Изабрана дела - том V - Јавност и реторика Изабрана дела - том VI - Филозофија у времену и загонетка смрти Изабрана дела - том VII - Криза и „великосрпски хегемонизам“

Референце

Литература

Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Дневни лист Данас, Бетон, Булевар звезда - Тадић, Љубомир

Категорија:Рођени 1925. Категорија:Умрли 2013. Категорија:Плужињани Категорија:Академици САНУ Категорија:Сенатори Републике Српске Категорија:Српски филозофи Категорија:Југословенски партизани Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Добитници Седмојулске награде Категорија:Доктори правних наука Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду