мини|250п|Карта Дринске бановине (1931)
Дринска бановина је била бановина Краљевине Југославије између 1929. и 1941, а такође и бановина Недићеве Србије 1941. Њено седиште је било Сарајево (касније Ужице), а укључивала је делове данашње Босне и Херцеговине и Србије. Име је добила по реци Дрини и, као и друге бановине Југославије, намерно није била заснована на етничким, културним или географским границама.
Назив Избором дринске одреднице, која је као географски појам била етнички неутрална, државне власти Краљевине Југославије су 1929. године покушале да поставе основу за што успешније спровођење политике интегралног југословенства на подручју ове бановине. Међутим, након стварања Бановине Хрватске (1939) и покретања политичких распарава о преуређењу преосталих бановина, појавили су се предлози да се од свих бановина на етничком подручју српског народа створи јединствена Бановина Србија, или да се у постојеће називе српских бановина уведу одговарајуће српске одреднице, те је тако настала и замисао да се назив Дринске бановине промени у Бановина Дринска Србија. Преуређење и преименовање српских бановина није било спроведено, због непостојања политичке воље и скорог избијања рата (1941).
Историја Током Другог светског рата, 1941. године, Краљевина Југославија је капитулирала, а територију бановине су окупирале трупе сила Осовине. Западни део бановине је окупирала тзв. Независна Држава Хрватска, док је источни део ушао у састав Недићеве Србије, која је била под немачком окупацијом и војном управом. Крња Дринска бановина је наставила да постоји на подручју Недићеве Србије, а управно седиште је било у Ужицу. Бановина је укинута крајем 1941. године, да би се уместо ње формирали управни окрузи. Након Другог светског рата, територија некадашње Бановине је подељена између Босне и Херцеговине и Србије.
Демографија <center> {| class="wikitable" style="border:2px #aaa solid; font-size:90%;" |- style="background:#ccc; text-align:center;" ! colspan="4" style="background: LightSteelBlue;" | Попис становништва Краљевине Југославије 1931. (по вероисповести)</div> |- style="background:#ccc; text-align:center;" ! вера ! број верника |- | православна | <center>992.924|- | римокатоличка | 169.613 |- | евангелистичке | 3.804 |- | остале хришћанске | 1.836 |- | исламска | 356.469 |- | без конфесије | 10.093 |- | УКУПНО | 1.534.739
Банови 300px|thumb|Седиште Дринске Бановине, данас зграда Председништвa Босне и Херцеговине Банови Дринске бановине у периоду 1929—1941. су били:World Statesmen: Bosnia and Hercegovina ПортретРедИме и презиме<small>(Датум рођења и смрти)Почетак мандатаКрај мандатаСтранка 50п 1. Велимир Поповић 9. октобар1929 1934 2. Предраг Лукић именован 31. маја 1935Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата”. pp. 26, у „Гласнику”, број 42, Историјски архив Ваљево, 2008. године 1937 3. Душан Давидовић 9. децембар1937 5. јануар1938 4. Михаило Кречковић (вд.) 5. јануар1938. 1939. 50п 5. Радослав Дунић<small>(1871—1948) 1939. 1939. Југословенска национална странка 50п 6. Владимир Јевтић 1939. 1939. 7. Илија Поповић 1939. 1940. 50п Владимир Јевтић 10. јул1940. 50п 8. Станоје Михалџић 10. јул1940. 17. април1941.
Референце
Литература
Категорија:Бановине Краљевине Југославије Категорија:Историја Сарајева Категорија:Историја Ужица Категорија:Историја Босне и Херцеговине у савременом добу Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Србија у Другом светском рату Категорија:Односи Србије и Босне и Херцеговине Категорија:Настанци у Југославији 1929.