Сента

Сента () је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Севернобанатском управном округу. Према попису из 2022. било је 14.452 становника.

Географија У средњем току Тисе кроз Републику Србију, на самој обали реке налази се један од најстаријих градова у АП Војводини — Сента, средиште општине с насељеним местима: Горњи Брег, Торњош, Кеви и Богараш. Према попису из 2022. године, општина Сента има 17.953 становника.

Овде се налази Туристичка организација општине Сента.

Историја мини|лево|Грб града на Градској кући мини|лево|Разгледница Сенте са сликом улице Краља Александра (1920-1930). Сента је израсла око манастира. Први пут се помиње 1216. године и развија захваљујући погодном географском положају, на важном прелазу преко реке Тисе. Од 14. века посед је будимског надбискупа. 1506. године постала је слободни краљевски град. 1526. године Сента је опустошена приликом повратка победничких османских снага са Мохачког поља, које су при повлачењу кроз Бачку опљачкали и запалили сва потиска насеља. После пада Будима и Сегедина, Османлије су трајно завладале и Сентом. Пустошења, везана за османске походе, па увођење османске управе и пореског система утицало је на промену етничког састава становништва. Мађарско сељаштво, које се првенствено бавило земљорадњом, масовно је напустило ове крајеве, а њихово место су попуњавали Срби сточари који су долазили са југа.

Ослобођење од османске превласти донео је Бечки рат. Одлучујућа битка одиграла се управо код Сенте 11. септембра 1697 године, када је аустријска војска под вођством Еугена Савојског нанела велики пораз османској војсци. После склапања мира у Сремским Карловцима и Сента је постала део војне границе, а њени житељи су већином Срби-граничари. После нових ратова дошло је до нових померања војне границе, па је дошло до развојачења Потиско-поморишке границе 1742. године. Да би сачували стечене привилегије, Срби масовно напуштају потиска насеља и одлазе на новообразоване границе (Славонија, Срем, Банат) или чак у Русију, на позив царског двора, где је на подручју данашње Украјине образовано Нова Србија и Славеносрбија. Једно насеље у Новој Србији су српски досељеници назвали Сента. Бечки двор је такође желео да задржи граничаре, па је, да би спречио даље исељавање из ових крајева, образовао од потиских општина привилеговани диштрикт.

Након што су се многи Срби граничари разовојачењем Потиске границе иселили, у 18 и 19. веку Сенту су населили Мађари и Словаци долазећи са севера, из пренасељених мађарских жупанија. Крајем 18. века у Сенти се настањују и први Јевреји. 1769. године Сента је скоро до последње куће изгорела у ватреној стихији, а 1831. године велика епидемија колере задесила је сенћанско становништво. 1873. године Сента постаје град са уређеним сенатом а истовремено и један од значајнијих средишта у Потисју. Гради се мост преко Тисе и велелепне зграде на Главном тргу и у важнијим улицама близу центра; изграђује се кеј и железница; оснивају се банкарске институције; излазе први локални листови. Утемељена је Народна башта, која је постала омиљено излетиште Сенћана. 1895. године, град добија јавно електрично осветљење и асфалтиране путеве и тротоаре. Тада је подигнут и споменик сенћанске битке. Сенћанско пристаниште, удаљено 124 -{km}- од ушћа Тисе у Дунав, било је једно од најважнијих у простору дворечја.

По попису места Потиске војне границе из 1748. године у Сенти је био 191 граничар коњаник, и сви су били у активној служби. Од тога њих 46 је имало комплетну војну опрему, а осталих 85 делимичну. Штаб је сачињавало шест официра, на челу са поручницима Јованом Бадрљицом и Ђуком (Ђорђем) Поповићем. Ту је и заставник Неша Милиновић. У месту је била стационирана и пешадија, њих 202 пешадинца. Изван сталне службе било их је 64, а са потпуним наоружањем 70 активних граничара. На челу јединице је био мајор Марко Марковић, са капетан-лајтантом Ђорђем Голубом, поручником Константином Милиновићем и заставником Игњатом Вршићем."Мешовита грађа", Београд 2011. године Када је новембра 1750. године обављено изјашњавање граничарских официра, за провинцијални статус су се определи: обрствајхмајстер као капетан Марко Марковић, капетан лајтант Ђорђе Голуб, хаднађи Субота Суљин и Јован Падерлик, барјактари Нешко Милиновић и Игњат Вујичић.Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923. Официри верни Аустрији су били награђени мађарским племством и земљишним поседом. Тако су у Сенти добили: вицекапетан Голуб, лајтанти Јован Бодерлица (Бадрљица), Субота Брановачки и Михајло Тесић по 50 ланаца, а заставници Неца Милиновић и Игњат Вујичић по 44 ланца.

Културна историја Срба у Сенти Сенћанска православна црквена општина је јавно препоручивала у јесен 1855. године билдхауера (иконорезбара) Јоана Ајстерленера из Старог Арада. Захвални црквени оци су га због добро урађеног посла - иконостаса, наградили са 300 ф. преко понуде."Србски дневник", Нови Сад 1855. године

У Сенти је при православној црквено-школској општини деловао Фонд за сиромашну децу. Њиме је руководио пре 1866. године српски учитељ Јован Вујић."Застава", Пешта 1866. године

Када је 1866. године одржана скупштина Матице српске у Пешти, Срби Сенћани су доминирали по бројности. Као редовни стари чланови у њеном раду учествовали су: Андрија Николић, Јован Вујић учитељ, Трифун Влашић и Стефан Дракулић. За нове чланове јавили су се по уплати, износа од 50 ф. Православна српска црквена општина у Сенти, док су појединци дали по 10 ф. - Константин Живановић адвокат, Стеван Лукачевић бележник, Стеван пл. Бадрљица куријалиста, Љубомир Вујић трговац, Јаков Крагујевић, Сава пл. Брановачки и Андрија Николић сенатор.

У Сенти су Музеј, Архив, васпитно-образовне организације и најстарија ликовна колонија у Војводини (1952).

Од 1876. године, почиње са радом и Сенћанска гимназија. Поред Сенћанске гимназије, са радом почињу и три основне школе, ОШ ,,Свети Сава" данас ,,Турзо Лајош", ОШ ,,Спомен-школа" данас ,,Петефи Шандор" и ОШ ,,11. новембар" данас "Стеван Сремац".

Од 2003. године у Сенти ради Гимназија Бољаи, специјализована школа која на мађарском језику изводи наставу по програму београдске Математичке гимназије.

У циљу развоја културе у Сенти, основан је Културно-образовни центар ,,Турзо Лајош", преко ког своје делатности обављају Градски музеј, Градска библиотека, Дом културе, Раднички универзитет, и некада биоскоп ,,Тиса", који је биоскопску премијеру имао 1908. године.

У Сенти се налази велики број зграда — споменика културе: Ватрогасна касарна у Сенти, Родна кућа Стевана Сремца, Зграда Плебаније — Музеја, Хотел Ројал, Славнића кућа и Српска православна црква Светог арханђела Михаила.

Привреда У XIX век и XX веку поред пољопривреде у Сенти су се развијали трговина, занати и прехрамбена индустрија. Раскршће путева, погодне везе са Суботицом, Новим Садом и Зрењанином чине Сенту привлачним местом у овом делу Војводине. У развоју привреде значајно место има агро-индустријски комбинат. Сента са околином је највећи расадник ружа у Србији.

Демографија У насељу Сента живи 16.396 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,8 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 7.938 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Спорт ФК Сента, фудбалски клуб основан 1905. САК Сента, атлетски клуб основан 1882. Градски стадион Сента KK Сента (некада ,,КК Плави кош"), кошаркашки клуб основан 2018. (Плави кош: 2016./7.)

Градови побратими Ходмезевашархељ Крањ Мукачево

Познате личности мини|десно|Тања Крагујевић и Василије Винце Вујић поред споменика Јоци Вујићу подигнутом у Сенти Стеван Сремац (1855–1906), писац Матија Бећковић (*1939), песник Тамара Борош (*1977), хрватска репрезентативка у стоном тенису Ђена Брановачки (1841–1882), добротвор Стеван Брановачки (1804–1880), председник Матице српске од 1867. до 1880. Сава Вуковић (1930–2001), епископ Силвија Ердељи, (*1975), стонотенисерка Марија Глуваков, (*1973), пијаниста Јован Ђорђевић (1826–1900), оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и писац химне Србије „Боже правде“ Јован Мушкатировић (1743–1809), књижевник и просветитељ Владимир Николић (1857–1922), архитекта Лајош Боцан (1886–1969), градитељ тамбура Карољ Андрушко (1915–2008), сликар, графичар и типограф Бојан Пајтић (*1970), политичар Стеван Крагујевић (1922–2002), фотограф и фоторепортер Стеван Раичковић (1928–2007), песник Иштван Сели (1921–2012), историчар књижевности Чаба Силађи (*1990), пливач Михаел Фекете (1886–1957), математичар Арпад Штербик (*1979), рукометаш Ласло Ђере тенисер Јожеф Тертеи (1960), рвач Андраш Урбан (1970)

Види још Општина Сента

Напомене Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Сента, на којој се налазе три насеља, Богараш, Горњи Брег и Сента.

Референце

Спољашње везе

Туристичка организација општине Сента Општа болница Сента

Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији

Сента

Źródło i licencja