13. фебруар је четрдесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 321 дан (322 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

962 — Немачки цар Отон I издаје повељу () којом се признаје световна власт римског папе над градом Римом и околним поседима (Папска држава). 1542 — Катарина Хауард, пета супруга енглеског краља Хенрија VIII погубљена због прељубе. 1633 — Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Остатак живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана с његових дела скинута је 1757.. 1668 — Пописивањем Лисабонског споразума између Афонса VI и Карлоса II, Шпанија признала независност Португалије. 1689 — Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам III Орански и његова жена Мери, кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса II, прогласили су суверенитет над Великом Британијом и Ирском. 1793 — Велика Британија, Пруска, Аустрија, Низоземска република, Шпанија и Пијемонт-Сардинија, склопиле савез против револуционарне Француске. 1861 — Окончана је опсада Гаете, што је фактички означило крај Краљевства Две Сицилије. 1935 — Порота у Флемингтону, Њу Џерзи је прогласила Бруна Хауптмана кривим за отмицу и убиство сина Чарлса Линдберга. 1945 — Совјетска Црвена армија, у Другом светском рату, заузела Будимпешту, после 50 дана опсаде током које је погинуло 50.000 немачких војника. 1945 — Амерички и британски авиони, у Другом светском рату, почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 135.000 људи. 1960 — Након успешне нуклеарне пробе, Француска је постала четврта држава на свету која је стекла нуклеарно оружје. 1961 — Савет безбедности УН донео одлуку да се у Конго упуте међународне мировне снаге да би се спречило избијање грађанског рата у тој земљи. 1971 — Јужновијетамске снаге су напале Лаос, уз америчку ваздушну и артиљеријску подршку. 1975 — Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили „Турску федералну државу Кипар“ и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ. 1984 — Константин Черњенко је наследио преминулог Јурија Андропова на месту генералног секретара Комунистичке партије Совјетског Савеза. 1990 — СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе су објавили план о уједињењу Немачке. 1991 — Америчко ратно ваздухопловство је бацило две ласерски вођене паметне бомбе на склониште у Багдаду, усмртивши најмање 408 цивила. 2000 — Папа Јован Павле II затражио опроштај за све грехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући и однос према Јеврејима и јеретицима. 2001 — Американка Ен Банкрофт и Норвежанка Лив Арнесен постале су прве жене које су на скијама прешле Антарктик. Њихово „путовање“ од 2.700 km трајало је 90 дана. 2002 — Британска краљица Елизабета II доделила почасну титулу витеза бившем градоначелнику Њујорка, Рудолфу Ђулијанију, због његове улоге након терористичких напада на тај град 11. септембра 2001. 2003 — Након пада авиона америчке Владе у јужној провинцији Колумбије убијен је један службеник министарства одбране, а тројица су отета. Убијен је и један обавештајац колумбијске војске. 2021 — Импичмент: Амерички Сенат је већином гласова ослободио бившег председника Доналда Трампа оптужби за наводно подстицање побуне током нереда и упада у зграду Конгреса 6. јануара.

Рођења 1457 — Марија од Бургундије, царица Светог римског царства. (прем. 1482) 1599 — Папа Александар VII. (прем. 1667) 1718 — Џорџ Родни, британски адмирал. (прем. 1792) 1766 — Томас Роберт Малтус, енглески демограф и економиста. (прем. 1834) 1769 — Иван Крилов, руски публицист, песник, преводилац и писац. (прем. 1844) 1805 — Јохан Петер Густав Лежен Дирихле, немачки математичар. (прем. 1859) 1811 — Франсоа Базан, француски маршал. (прем. 1888) 1815 — Руфус Вилмот Гризволд, амерички књижевни критичар, антолог, песник и уредник. (прем. 1857) 1831 — Јован Ристић, српски државник и историчар. (прем. 1899) 1849 — Рандолф Черчил, британски државник. (прем. 1895) 1873 — Фјодор Шаљапин, руски оперски певач. (прем. 1938) 1885 — Бес Труман, прва дама Америке. (прем. 1982) 1887 — Геза Чат, мађарски прозаик, драматург, сликар, музичар и музички критичар. (прем. 1919) 1902 — Харолд Ласвел, амерички политиколог и теоретичар комуникације. (прем. 1978) 1903 — Жорж Сименон, класик криминалистичког жанра. (прем. 1989) 1910 — Вилијам Шокли, амерички физичар. (прем. 1989) 1923 — Мајкл Ентони Бајландик, амерички политичар. (прем. 2002) 1923 — Чак Јејгер, амерички пилот. (прем. 2020) 1929 — Омар Торихос, панамски војни официр. (прем. 1981) 1933 — Здравко Шотра, српски редитељ. (прем. 2025) 1933 — Пол Бија, камерунски политичар. 1933 — Ким Новак, америчка глумица. 1934 — Џорџ Сегал, амерички глумац и физичар. (прем. 2021) 1937 — Слободан Стојановић, књижевник, драматург и сценариста, уредник ТВ Београд, професор Факултета драмских уметности у Београду. (прем. 2000) 1938 — Оливер Рид, енглески глумац. (прем. 1999) 1941 — Зигмар Полке, немачки сликар и фотограф. (прем. 2010) 1942 — Доналд Е. Вилијамс, амерички пилот, машински инжењер и астронаут. (прем. 2016) 1943 — Елејн Пејгелс, америчка историчарка религије и професорка. 1944 — Стокард Ченинг, америчка глумица. 1947 — Богдан Тањевић, црногорски кошаркаш и тренер. 1947 — Мајк Шишефски, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. 1960 — Пјерлуиђи Колина, италијански фудбалски судија. 1961 — Хенри Ролинс, амерички глумац, музичар, продуцент и сценариста. 1968 — Кели Ху, америчка глумица. 1974 — Роби Вилијамс, енглески певач и забављач. 1977 — Ренди Мос, амерички фудбалер. 1979 — Андерс Беринг Брејвик, норвешки убица. 1979 — Рафаел Маркез, мексички фудбалер. 1979 — Мина Сувари, америчка глумица, модел и дизајнерка. 1986 — Џејми Мари, британски тенисер. 1987 — Елџеро Елија, холандски фудбалер. 1991 — Елијаквим Мангала, француски фудбалер. 1994 — Мемфис Депај, холандски фудбалер.

Смрти 921 — Вратислав I, војвода Чешке. (рођ. отприлике 888) 1021 — Ел Хаким би Амр Алах, фатимидски калиф. (рођ. 985) 1130 — Папа Хонорије II. (рођ. 1060) 1141 — Бела II Слепи, угарски краљ и зет рашког великог жупана Уроша I (рођ. 1100) 1199 — Стефан Немања, родоначелник династије Немањића која је владала Србијом двеста година. (рођ. 1113) 1332 — Андроник II Палеолог, византијски цар и отац српске краљице Симониде (рођ. 1260) 1542 — Катарина Хауард, енглеска краљица. (рођ. отприлике 1524) 1571 — Бенвенуто Челини, италијански вајар и писац. (рођ. 1500) 1660 — Карл X Густаф Шведски, шведски краљ. (рођ. 1622) 1662 — Елизабета Стјуарт, краљица Чешке. (рођ. 1596) 1787 — Руђер Бошковић, дубровачки математичар, физичар, астроном, филозоф и дипломата. (рођ. 1711) 1826 — Петар фон дер Пален, руски генерал и политичар. (рођ. 1745) 1883 — Рихард Вагнер, немачки композитор. (рођ. 1813) 1905 — Константин Савицки, руски сликар. (рођ. 1844) 1938 — Момчило Настасијевић, књижевник. (рођ. 1894) 1950 — Рафаел Сабатини, англо-италијански писац. (рођ. 1875) 1956 — Јан Лукашијевич, пољски логичар, математичар и филозоф. (рођ. 1878) 1958 — Жорж Руо, француски сликар. (рођ. 1871) 1966 — Маргерит Лонг, француска пијанисткиња (рођ. 1874) 1968 — Меј Марш, америчка глумица. (рођ. 1894) 1974 — Петар Лубарда, сликар, један од најзначајнијих југословенских ликовних уметника 20. века. (рођ. 1907) 1976 — Муртала Мохамед, нигеријски генерал и политичар. (рођ. 1938) 2008 — Анри Салвадор, француски шансоњер. (рођ. 1917) 2013 — Милоје Мића Орловић, новинар и уредник РТС-а, први водитељ Дневника ТВ Београд. (рођ. 1934) 2016 — Слободан Сантрач, југословенски и српски фудбалер (рођ. 1946) 2016 — Антонин Скалија, амерички адвокат и судија. (рођ. 1936) 2018 — Принц Хенрик, дански принц и супруг данске краљице Маргарете II (рођ. 1934)Hans Kongelige Højhed Prins Henrik afgået ved døden

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог Кира и Јована - бесребренике и чудотворце Свету мученицу Трифену Преподобног Никиту Печерског

Референце

213