Џорџ Вашингтон (; Округ Вестморланд, 22. фебруар 1732 — Маунт Вернон, 14. децембар 1799) био је амерички револуционарни врховни командант (1775—1783), први председник САД (1789—1797) и један од оснивача САД. Рођен у богатој породици у Вестморленд округу, Вирџинија, имао је приватно образовање и радио је као грађевински инспектор од своје 16. године.
Године 1752, наследио је посед свог брата на Маунт Вернону, укључујући 18 робова чији је број до 1760. порастао на 49. У Француско-индијанском рату именован је за пуковника и послат на територију Охаја. Пошто је Едвард Бредок убијен, Вашингтон је постао командант свих трупа у Вирџинији и поверен му је задатак да одбрани западну границу (1755—58). Повукао се из службе да би управљао својим имањем и 1759. оженио се Мартом Дендриџ Кастис (1731—1802), удовицом.
Радио је у Кући Бурџуса 1759-74, подржавајући колонизаторе, и у Континенталном Конгресу 1774—1775. Године 1775. изабран је за команданта Континенталне армије. Касније, у Америчкој револуцији, показао се као изванредан командант и поуздан вођа, упркос томе што је доживео неколико пораза. Када је рат успешно окончан освајањем Јорктауна (1781), напустио је службу и вратио се у Маунт Вернон (1783). Био је делегат и председавајући на уставној конвенцији (1787) и помогао да се осигура одобрење Устава у Вирџинији.
Када су се државни гласачи састали да изаберу првог председника (1789), Вашингтон је једногласно изабран. Оформио је кабинет да би ускладио фракцијске и политичке разлике, али је имао јаку централну владу. Када је изабран у другом мандату, тражио је компромисно решење између политичких фракција од којих су касније постале федералистичка и демократска партија. Јавно је истакао неутралност у рату између Британије и Француске (1793) и послао трупе да сузбије Виски побуну (1794).
Одбио је трећи председнички мандат, направивши преседан за наредне 144. године, и повукао се 1797. пошто је одржао свој опроштајни говор. Познат је као отац своје земље, сматра се једном од највећих личности у историји САД. Џорџ Вашингтон је често сматран за најбољег председника у историји САД.Why is George Washington the Greatest President?
Детињство и младост 200п|мини|лево|Родно место Џорџа Вашингтона Џорџ Вашингтон је био син Огастина Вашингтона и Мери Бел Вашингтон. Рођен је у округу Вестморланд, у колонији Вирџинији, 11. фебруара 1731. године (по јулијанском календару). Према грегоријанском календару који је у Британској империји усвојен 1752. године, датум Вашингтоновог рођења је 22. фебруар 1732. године. Био је племићког порекла. Његов прадеда, Џон Вашингтон, емигрирао је у Вирџинију 1657. године и започео са откупом земље и робоваDorothy Twohig, "The Making of George Washington" in Hofstra (1998). Делатност је наставио његов син Лоренс и унук Огастин, отац Џорџа Вашингтона. Џорџ Вашингтон је имао шесторо браће и сестара. Три његове сестре су умрле пре стицања пунолетства. George Washington Birthplace National Monument. National Park Service. Archived from the original on June 23, 2008... Отац му је умро када је Џорџ имао једанаест година
Већи део детињства Џорџ Вашингтон провео је на фарми Фери у округу Стафорд, у близини Фредериксбурга. Његов старији брат Лоренс наследио је још једно имање свог оца, плантажу на реци Потомак, која се називала Маунт Вернон (у част адмирала Едварда Вернона). Џорџ је најпре наследио фарму Фери, а након Лоренсове смрти и Маунт Вернон.
Смрт Вашингтоновог оца онемогућила је његово школовање у Енглеској. Школовао се код англиканског свештеника близу Фредериксбурга.. American President: George Washington (1732–1799). Miller Center of Public Affairs, University of Virginia... Када је имао 15 година, требало је да се пријави у енглеску краљевску морнарицу, али се његова мајка супротставила. Захваљујући утицају свог брата, са 17 година постављен је за службеног геометра за округ Калпепер. Добро плаћено место омогућило му је да купи земљу у долини реке Шенандоа. Године 1751. отпутовао је на Барбадос са Лоренсом који је боловао од туберкулозе. Током путовања је добио мале богиње које су оставиле ожиљке на његовом лицу. Лоренсово здравље се, међутим, није поправило те се он вратио у Маунт Вернон где ће умрети 1752. године
Фебруара 1753. Вашингтон је именован за једног од четири ађутанта Вирџиније са чином мајора. Док је боравио у Фредериксбургу у овом периоду, Вашингтон је постао масон, иако је његово учешће у организацији било минимално.
Учешће у Седмогодишњем рату
200п|мини|Портрет Џорџа Вашингтона из 1772. године Британско Охајо предузеће настојало је да се прошири у долини Охајо отварајући нове центре за трговину са Индијанцима. Године 1753. Француска је и сама почела да шири војну контролу у Охају, али и у британским колонијама Вирџинији и Пенсилванији. То је довело до избијања сукоба у колонијама под називом Француски и индијански рат (1754—1762). Вашингтон је био укључен у рат још од самог почетка. Касније ће рат израсти у светски сукоб познат као Седмогодишњи рат (1756—1762).
Роберт Динвиди, гувернер колоније Вирџиније, добио је наређење од британске владе да чува британске територије, укључујући и слив реке Охајо. Крајем 1753. године он је наредио Вашингтону да уручи писмо Французима у коме од њих тражи да напусте долину Охаја. Вашингтон се састао са Таначарисоном и поглавицом Ирокеза. Предао је писмо за француског команданта Жака Легардера Сен-Пјера. Француз је одбио да напусти земљу. Вашингтон је водио дневник током свог путовања. По Динвидовом наређењу, дневник је штампао Вилијам Хантер и тако допринео Вашингтоновој популарности.Washington, George. The Journal of Major George Washington, Sent by the Hon. Robert Dinwiddie to the Commandment of the French Forces in Ohio. New York: Reprinted for J. Sabin, 1865. Сакупио је групу од 100 људи и са њима започео војну каријеру.
Динвиди је послао Вашингтона натраг у Охајо да штити изградњу утврђења Охајо компаније у данашњем Питсбургу у Пенсилванији. Међутим, пре него што је Вашингтон стигао у ту област, Французи су већ истерали британске трговце и започели изградњу свог утврђења. Дана 28. маја 1754. године Вашингтон се сукобио са Французима у бици код Жумонвила Глена. Битка је трајала око 15 минута. Француски командант Жумонвил је убијен, а већина његових људи је заробљена или су страдали. Французи су одговорили нападом у коме је Вашингтон заробљен јула 1754. године. Међутим, дозвољено му је да се са својим трупама врати у Вирџинију. Овај догађај имао је светске последице. Француска и Британија прекинули су дипломатске односе и отпочели су борбу за колоније у Северној Америци. Рат је и званично проглашен 1756. године.
Вашингтон је 1755. године постао помоћник британског генерала Едварда Брадока, вође кобне Брадокове експедиције. Брадок је требало да са јаким снагама британске војске протера Французе из Охаја. Први циљ био је освајање Форт Дукејна.. На почетку експедиције Вашингтон се разболео. Препоручио је Брадоку да војску подели у две дивизије. У бици код Мононгахела, Брадок је смртно рањен. Британци су се повукли у нереду. Вашингтон је показао велику храброст и издржљивост у бици када је, упркос болести, испод њега страдало два коња, а капут му је био пробијен са четири метка.
Динвиди је 1755. године наградио Вашингтона именујући га командантом свих трупа у Вирџинији са задатком одбране западне границе. Под његовом командом било је 1000 војника. Вашингтон их је сам провео кроз обуку. Потом их је повео у рат против Индијанаца на западу. У десет месеци, Вашингтонов пук водио је двадесет битака у којима је страдала трећина људи. Граница Вирџиније је одбрањена. Године 1758. учествовао је у Форбесовој експедицији чији је циљ био освајање Форт Дукејна. Французи су напустили тврђаву, а Британци су остварили изузетно значајну стратешку победу. Након завршетка Форбесове експедиције, Вашингтон се пензионисао децембра 1758. године. Није учествовао у војном животу све до избијања Револуције 1775. године.
Међуратни период (1759—1775) мини|Маунт Вернон (Вирџинија) Вашингтон се 6. јануара 1759. године оженио богатом удовицом Мартом која је имала 28 година. Џорџ и Марта имали су срећан брак. Марта је имала двоје деце из претходног брака, Џона и Марту. Џорџ и Марта нису имали заједничке деце. Болест малих богиња коју је прележао 1751. године вероватно га је учинила стерилним. Брачни пар преселио се у Маунт Вернон, у близини Александрије, где је Џорџ био плантажер, а учествовао је и у политичком животу. Браком са богатом Мартом, Вашингтон је постао један од најбогатијих људи Вирџиније. Стекао је трећину имања (од 18.000 хектара) имања Кустиса, покојног Мартиног мужа. Добио је око 23.200 хектара земље за заслуге у рату. Вашингтон је често куповао земљу. До 1755. године удвостручио је величину Маунт Вернона на 6.500 хектара. Повећао је и број својих робова на преко 100. Био је посланик скупштине у Вирџинији седам година, почев од 1758. године.
Америчка револуција
Вашингтон се 1765. године успротивио Закону о таксеним маркама, првом директном порезу кога је Енглеска наметнула америчким колонијама. Тада је почео да преузима водећу улогу у све већем отпору колониста према Британцима. Противио се британским Тауншенд актима из 1767. године. Маја 1769. године предложио је бојкот енглеске робе у Вирџинији на коју су се акти односили.. Јула 1774. године председавао је састанком на коме су усвојене Ферфаксове одлуке којима је одлучено да се сазове Први Континентални конгрес.Cont'l Cong., Credentials of the Delegates from Virginia, in 1 Journals of the Continental Congress, 1774–1789 23 (Library of Cong. eds., 1904).
Прве године (1775—1776) 200п|мини|Џорџ Вашингтон код Трентона Битка код Лексингтона и Конкорда у близини Бостона (април 1775) представља први оружани сукоб Британаца и устаника. Након ње је избила Америчка револуција.. Вашингтон је имао углед, војно искуство, харизму и утицај, а био је познат и као велики патриота. На почетку је одбијао функцију главнокомандујућег сматрајући да није довољно способан за њу. Међутим, није имао озбиљну конкуренцију. Континентални конгрес је 14. јуна 1775. године створио Континенталну армију. Номинован од стране Џона Адамса од Масачусетса, Вашингтон је постављен за генерала"WEDNESDAY, JUNE 14, 1775 (Journals of the Continental Congress, 1774-1789, ed. Worthington C. Ford et al. (Washington, D.C., 1904-37)". memory.loc.gov. Library of Congress. June 14 (1775). p. 89-90. Приступљено 21. 6. 2015. Британска влада је 23. августа прогласила револуционаре побуњеницима и издајницима.
Вашингтон је преузео команду над Континенталном војском у Кембриџу у Масачусетсу, јула 1775. године, током британске опсаде Бостона. Схвативши да је америчкој војсци највише недостајало барута, Вашингтон је тражио нове изворе. Револуционари су упадали у британске арсенале, укључујући и неке на Карибима. Барут је куповао углавном од Француза. Под притиском Вашингтонових снага, Британци су напустили опсаду 17. марта и повукли се ка Њујорку.
Августа 1776. године британски генерал Вилијам Хау је покренуо велику поморску и копнену офанзиву са намером да освоји Њујорк. Континентална војска Вашингтона, по први пут као војска независних САД, сукобила се са Британцима у бици код Лонг Ајланда, највећој бици у почетној фази рата. Америчка војска била је у мањини. Многи су напустили бојно поље, а Вашингтон је приморан на повлачење преко Ист Ривера. Послушавши савет генерала Натанијела Грина, Вашингтон је покушао да ослободи Форт Вашингтон, али је поражен у бици. Потом је наставио са бегом преко Њу Џерзија. Будућност Континенталне армије била је неизвесна због низа пораза. Вашингтон је прешао 25. децембра Делавер којим су пловиле санте, а 26. децембра напао у Трентону три британска пука (битка код Трентона). Британци прелазе у напад који је Вашингтон одбио, али се нашао између британских снага Чарлса Корнволиса и Делавера. Победи код Трентона уследила је нова победа код Принстона.
Кампања 1777. и 1778. године 200п|мини|Предаја Јорктауна