Мостар

Мостар је град смјештен на обалама ријеке Неретве усред Херцеговине у Босни и Херцеговини. У Мостару се налази управно сједиште истоимене јединице локалне самоуправе и Херцеговачко-неретванског кантона. По броју становника ово је највеће насељено мјесто у Херцеговини. Према попису из 2013. године, град Мостар је имао 60.195 становника.

Познат је по чувеном Старом мосту, изграђеном у 16. вијеку, који је срушен током рата 1993. због тактичких разлога, да би након рата био изграђен поново. Околина Мостара је веома насељена са богатим селима, попут села Потоци (2.183 становника 2013. године), Врапчићи (3.266 становника 2013. године) и Родоч (3.257 становника 2013. године)

Географија Положај Мостар се налази на југу Босне и Херцеговине, тачније, у центру Херцеговине. Градско подручје (Мостар и његова околина) географски се може описати као чвориште сјеверне, западне и источне Херцеговине. Кроз центар града се протеже кањон ријеке Неретве, па је Мостар познат и под надимком „град на Неретви“.

У градском подручју (општини) Мостара смјештене су три котлине: Бијело Поље на сјеверу, у којем је смјештена већина сјеверних приградских насеља; Мостарска, у којој је смјештен град Мостар и већина западних приградских насеља, и Бишће Поље на југу, у којој је смјештена већина јужних приградских насеља и мостарска индустријска зона.

Најпознатија брда око мостарске котлине су: Хум, Брканово брдо, Галац, Орловац, Микуљача, Жовница, Планиница и Фортица, а сам град се налази на надморској висини од 60–80 m. Двије најпознатије планине које се налазе у близини Мостара су Вележ и Прењ. Кроз Мостар теку ријеке Неретва и Радобоља, а у његовој ближој околини налазе се: Дрежанка, Буна, Буница и Јасеница. Мостар је, као и већина херцеговачких градова, веома кршевит.

Клима Мостар има умјерену средоземну климу са блажим, али хладним зимама (уз мало или нимало снијега), те веома врућим љетима, када температуре у хладу знају износити и до 45°C. Због тога је Мостар био један од најтоплијих градова у бившој Југославији, а данас је, уз Требиње и Неум, најтоплији град у Босни и Херцеговини. Мостар је уз Атину град са највише сунчаних дана у години, а снег у Мостару је права ријеткост. Зиме у којима се снијег у Мостару задржао више од 15 дана: 1955/56. (15 дана), 1962/63. (23 дана), 1984/85. (27 дана), 2004/05. (15 дана) и 2011/12. (26 дана).

Дана 6. августа 2008. жива у термометру у 13 сати у средишту Мостара досегнула је 39, а на сунцу је измерено чак 56,4°C. Тачно у поноћ, у ноћи са четвртка, 16. јула, на петак, 17. јула 2009. у Мостару је забиљежена температура зрака од 29,3°C, што је, по ријечима метеоролога из Федералног хидрометеоролошког завода, највиша ноћна температура икада забиљежена од 1893. откад се у БиХ службено воде метеоролошка мјерења.

Клима у Мостару се у посљедњих десетак година примјетно мијења. Прије изразито сушна клима данас је све влажнија, што љетње врућине чини несношљивим и често зрелим за проглашавање елементарне непогоде. Мостар ипак има угодну климу погодну за узгој различитих врста воћа и поврћа. Јесени и прољећа у Мостару знају бити изразито кишовити.

Историја мини|лево|250п|Мостар Шире подручје данашњег Мостара било је насељено још у праисторијском времену, што потврђују бројна налазишта (више од 150) из неолита, бакарног, бронзаног и гвозденог доба. Међу њима су насељене пећине, гробови, оружје, предримски новац и сл. Уз сточарство и земљорадњу у гвозденом добу се развија и трговина с околним средиштима.

За вријеме римске управе подручје су насељавала илирска племена, а административно је припадао далматинској провинцији. У то доба настају и путеви у долини Неретве. Базилика из 3—6. вијека у Циму (данас део Мостара) вјероватно је била сједиште бискупије Сарсентерум, која се налазила на подручју данашње Херцеговине.

Средњи вијек Ново раздобље настаје падом Царства и досељењем Словена. Током раног средњег вијека подручје Мостара припадало је покрајини Захумље (Хум). Упркос врховној власти Франака, ови су крајеви имали одређени степен самосталности, посебно за кнеза Михајла Вишевића (910. — 950.). Подручјем су једно вријеме владали Немањићи, затим босански бан, а током 14—15. вијека све су снажнији хумски кнезови. Један од њих — Стефан Вукчић Косача (у народним пјесмама познат и као Стјепан због ијекавског говора), који је столовао у Благају поред Мостара, 1448. добија титулу херцега (одатле и назив Херцеговина).

Дан оснивања града Мостара везан је уз изградњу двије куле/утврђења, средином 15. вијека, вјероватно у доба херцега Стефана. Утврђење на десној обали Неретве звало се Цимски град, а на лијевој Небојша. И први писани спомен Мостара везан је уз ове двије куле: дубровачки извјештај од 3. априла 1452. описује како се Владислав Херцеговић побунио против оца Стефана, отевши му неке посједе. У извјештају стоји: "узео је ... Благај и два утврђења на мосту на Неретви".

Име „Мостар“ први се пут појављује у турском попису становништва из 1468—1469, а да се оно односи на насеље око двије куле на Неретви, јасно је из једног документа са сједнице вијећа Дубровачке републике 1474.

Доградња Мостара за вријеме владавине Херцега Шћепанa Вукчићa Косаче Мостар је 1440. године проширио и доградио Радивој Гост, главни служитељ на двору Шћепанa Вукчићa Косачe, Великог војводе и утемељитеља Војводствa Светог Саве Српског, синовца и наследника Великог Bојводе Сандаља Хранићa Косаче, родоначелника Косачa (1392 -1435),који је 12. Маја 1429 године у Брезници као Господар од Соко Града, властелин Xумa и Xумcкe земље ca Конављeм дo Дубровника издао повељу Дубровчанима за обезбјеђење каравана и слободну трговину са жупом Брезницa и широм његових земаља.Bosnia and Herzegovina on foot,Arthur Evans,1876, London, језик енглески, страна 350

Османлијско раздобље мини|лево|250п|Мостар крајем 19. вијека Османлијско освајање Мостара догодило се вјероватно 1468. У Мостару је тада боравило око 35 османлијских војника, којима су подјељени посједи, а затечени становници су постали кметови. Испочетка средиште кајмакамлука, Мостар је захваљујући саобраћајној важности прелаза преко Неретве почетком 16. вијека постао сједиште Херцеговачког санџака. Године 1566. дотадашњи дрвени мост замјењен је каменим, одлука којој је допринио административни и саобраћајни развој града.

У 16. и 17. вијеку биљежи се интензивно ширење града; крајем овог раздобља Мостар је имао око 10.000 становника. Град се развијао као типично османлијско насеље, с карактеристичним стамбеним четвртима — махалама, и трговачком четврти — чаршијом. Током 18. вијека дошло је до стагнације и пада броја становника.

У Мостару је рођен Јован Бован, велики српски народни добротвор. Бавио се на велико трговином у Далмацији. Радио је трговину са Сарајевом, Мостаром, Трстом и Анконом. У браку није имао деце, па је помагао све сроднике. Своје богатство делио је за живота манастирима, црквама, те сиротињи. А у свом тестаменту сачињеном 2. децембра 1801. године одредио је довољан износ да се за православце сународнике отвори српска школа и болница, у вољеном граду Шибенику. После његове смрти удовица је две куће њихове у Скрадину дала за поменуту сврху. Оне су заиста продате али је новац није пратио вољу задужбинареву, већ је потрошен у ратне (француске) сврхе. Тек 1832. године покренута је ствар са мртве тачке, а аустријска власт је у Милану од Француза новац повратила. Бованов фонд од 17.000 форинти је добро уложен и давао је годишњи приход од 850 форинти (од камате). Шибеничка општина је поступајући по налогу Више власти, две куће за школу и болницу обезбедила и православног пароха Николу Вујиновића за учитеља поставила."Србски народни лист", Будим 1843. године

Године 1833. основан је посебан Херцеговачки пашалук са сједиштем у Мостару, на челу с Али-пашом Ризванбеговићем, који је добио и везирску титулу. Отворени су и конзулати неких земаља (Аустрија, Италија, Русија, Британија и Француска). Саобраћајном значају допринијела је изградња пута Мостар-Метковић 1862.

Руски конзулат у Мостару је отворен 30. августа (11. септембра) 1858, на имендан руског цара Александра -{II}-.Стара православна црква у Бјелушинама (2). most.ba Мостарски Срби су у руским конзулима налазили културне и црквене добротворе, али и заштитнике, јер претходно чак нису смели дању сахрањивати мртве.

Аустроугарска Монархија мини|Франц Фердинанд у Мостару 1914.

Пријеломно раздобље за Мостар била је 1878. година. Те године окончана је османлијска владавина и започела је аустроугарска окупација. Аустроугарска управа донијела је са собом европске утицаје, не само у управљању градом, већ и његовом преобликовању, развоју и изградњи, што ће резултовати скоро потпуном преобразбом типичног османлијског насеља у европеизован град.O Mostaru . Службена страница Града Мостара. Приступљено 22. јула 2016. У 40 година аустроугарске управе, Мостар је жељезничком пругом и цестама повезан са осталим центрима у БиХ и Далмацији. Изграђена су три моста у самом граду — мост на Мусали, Лучки и Царински мост. Град је добио модерни водовод и канализацију, те је електрификован.

Мостар је био средиште Херцеговачког округа.Mostar. Хрватска енциклопедија. Приступљено 22. јула 2016. Аустроугарска управа представља једно од најплоднијих раздобља у изградњи и урбанизацији Мостара у његовој читавој историји. Изграђени су нови објекти — јавни, школски, стамбени и индустријски. Нова архитектура и потпуно другачија мјерила критерија и обликовних квалитета, полако су замијенили и истиснули стару архитектуру, али не рушећи је, чувајући вриједно.

У Мостару су у том раздобљу направљене једне од најљепших грађевина оријенталног стила, помијешаног с аустроугарском градњом попут: Старе гимназије, Градске бање, хотела Неретве, војарни Сјеверни и Јужни логор, Старе жељезничке станице и тргова Мусале и Трга хрватских великана, познатијег као Рондо. Међу истакнутим архитектима који су градили у Мостару истичу се Милош Комадина, Мирослав Лозе, Јосип Ванцаш, Максимилијан Давид и други.

Од 1914. до 1916, у време Првог светског рата, стрељана су или обешена четворица Срба: Јанко Ивезић, Трифко Зубац, Ђорђе Бартол и Сима Црногорац - соколи су им подигли споменик 1937."Политика", 5. јун 1937.

Краљевина Југославија У вријеме успостављања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Мостар је затечен као сасвим модеран европски град с дугом традицијом. У раздобљу 1918—1945. није се градило много, тако да у смислу урбанизације овај период није много значајан. Угљенокоп је отворен 1919, а осим њега нису отваране нове фабрике. Ипак, формирано је више културно-умјетничких друштава углавном на народној или вјерској основи. Радници су 1926. основали културно-умјетничко друштво Абрашевић, које је свој врхунац видјело у социјалистичкој Југославији. У кругу фабрике дувана је у октобру 1935. подигнута биста краља Александра. Бетонски мост краља Петра Првог отворен је 7. јуна 1936. Камен темељац Српског дома је освећен у јулу 1940.

У времену између 1922. и 1929, Мостар је био у саставу Мостарске области, а потом Приморске бановине до 1939. Од тог периода, па до избијања Другог свјетског рата био је у саставу Бановине Хрватске.Mostar . Пролексис енциклопедија. Приступљено 22. јула 2016.

Други свјетски рат мини|Партизани улазе у ослобођени Мостар мини|Партизанско гробље у Мостару Хапшења и ликвидирања Срба, Јевреја и Рома у Мостару и околини почела су у љето 1941. године у три велика таласа, с тим што оно никада није потпуно престајало.