Парта је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 354 становника. Овде се налази ФК Победа Парта.
Историја У историјском периоду Парта је имала више имена: Година 1421. – Патрик (-{Patrygh}-) Година 1713. – Парта
Године 1421, помиње се -{duo Patrygh}- као посед Јована де Јанка у Крашовском комитату (округ). Патрик је име особе.
Калуђери српског манастира Пећке патријаршије су 1660. године свратили на кратко у село Парту. Пред њих су изашли први људи села, кметови: Јаков кнез, Милутин и Даба и предали сакупљен прилог од целог места у износу 200 аспри "на благословеније". Кнез је том приликом дао од себе прилог у вредности коња "ждрепца".Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931. Парта је 1713. године бројала 16 кућа а 1749. године 33 куће. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Парта припада Вршачком округу и дистрикту. Село је милитарског статуса а становништво влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
Када су Турци 1739. године упали у село, да не би ишли у војску и ослободили их се, село је Турцима дало харач, једну кесу гроша.Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М. (Беч 1999).
Црква је подигнута 1825. године. Године 1827, пописано је 617 православних и 2 католика
Дана 9. новембра 1848. године село су спалили Мађари, јер су становници пуцали на мађарске трупе. Бројно кретање становништва: 1869. – 471 становник; 1880. – 575; 1900. – 667; 1910. – 749 становника. На дан 31. јануара 1921. године пописано је 740 становника, од којих је било: Срба – 732; Немаца – 6 становника; Румуна – 2.
Купац српске књиге 1844. године је учитељ Јован Лазић из Парте.
Почетком 20. века Парта има статус мале општине. Било је 1905. године у месту 140 домова, од којих су 121 српски. Од укупнг броја становника 706, на Србе отпада 633 а остало су Румуни. Од јавних здања ту су православна црква и комунална школа. Пошта је била у Јасенову а брзојав (телеграф) у "Темешстражи" (Стражи). У Парти је српска православна црквена општина и парохија. Председник црквене општине је 1905. године Тома Стојановић, а перовођа Стеван Нешков. Православно парохијско звање је основано у 18. веку а црквене матрикуле се воде од 1775. године.Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910. Православна црква посвећена Св. великомученику Димитрију грађена је 1825. године и има само два звона. Парохија је најниже шесте платежне класе, нема парохијски дом а земљишна сесија износи 34 кј. Парохијом администрира поп Стеван Дејановић парох Орашачки. Школа је основна, од 1872. године комунална по статусу, а иста има обједињених шест разреда у једној дворници (учионици). Учитељ Јован Токић ради са 61 учеником у редовној настави и још 34 ђака, старијег узраста у пофторној (недељној) школи.
Демографија У насељу Парта живи 357 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (41,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 138 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Литература
Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М. (Беч 1999). Летопис период 1812. – 2009. г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању Банатских места и обичаји настанка села, ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани.
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Вршцу Категорија:Насељена места у Војводини