__BEZKN__
мини|Tastatura na mobilnim telefonima. -{SMS}- (), ili sistem kratkih poruka je servis slanja poruka preko mobilnih komunikacionih sistema. Koristi standardizovane protokole komunikacije, koji omogućavaju fiksnim i mobilnim uređajima razmenu kratkih tekstualnih poruka.The Text Message Turns 20, CNN, December 3, 2012. -{SMS}- je najrasprostranjenija usluga, sa oko 3,5 milijardi aktivnih korisnika, ili oko 80% svih pretplatnika mobilne telefonije na kraju 2010. godine. Termin “SMS” se koristi i za sve ostale sisteme kratkih poruka u mnogim delovima sveta. Takođe je korišćen i u direktnom marketingu, poznat kao SMS marketing.Wisegeek Definitions accessed September 4, 2011 Od septembra 2014. godine, globalni biznis SMS poruka vredi više od 100 milijardi dolara.
Iako je većina -{SMS}- poruka bila mobilni-mobilni, podrška za usluge je proširena i na ostale mobilne uređaje kao što su -{ANSI CDMA}- mreže i -{Digital AMPS}-, kao i satelitske mreže.
Istorija Početni koncept мини|Statistika poslatih poruka u Americi.
Dodavanje usluge razmene poruka u mobilnoj telefoniji počelo je ranih 1980-ih. Prvi plan -{CEPT Group}- -{GSM}--a je odobren u decembru 1982. godine, sa zahtevom da usluge i platforme u javnoj telefonskoj mreži i javnoj mreži za razmenu podataka... treba da budu dostupne mobilnom sistemu. Ovaj plan obuhvatao je razmenu tekstualnih poruka ili direktno između mobilne stanice, ili prenos preko sistema za rukovanje porukama koji su se koristili u tom trenutku.
Koncept -{SMS}--a je razvijen u francusko-nemačkoj -{GSM}- saradnji 1984. godine od strane Fridelm Hilbranta () i Bernanda Gilberta (). -{GSM}- je optimizovan za telefoniju, s obzirom da je identifikovan kao glavna platforma za -{SMS}-. Ključna ideja za -{SMS}- bila je korišćenje telefonski optimizovanog sistema, kao i transport poruka signalnim putevima, koji su neophodni da bi se kontrolisao telefonski saobraćaj tokom perioda u kojima signalni saobraćaj nije postojao. Na ovaj način neiskorišćena sredstva u sistemu mogu da se koriste za slanje poruka uz minimalne troškove. Međutim, bilo je neophodno ograničiti dužinu poruke na 128 bajtova (kasnije poboljšanim na 160 sedmo-bitnim znacima), tako da su poruke mogle da se uklope u postojeće signalne formate. Na osnovu njegovih ličnih zapažanja i na analizi tipičnih dužina telegrafa i razglednica, Hilbrant tvrdio da je 160 karaktera bilo dovoljno da se sažeto kaže svrha.
-{SMS}- je mogao biti sproveden u svakoj mobilnoj stanici, nadogradnjom softvera. Stoga, velika baza -{SMS}- - sposobnih terminala i mreža, postojala je kada su ljudi počeli da koriste -{SMS}-. Novi neophodni mrežni element specijalizovao je sistem kratkih poruka, a poboljšanja na infrastrukturi, radio-kapacitetima i saobraćajnim mrežama za smeštaj, bila su neophodna za rast -{SMS}- saobraćaja.
Rani razvoj
Tehnički razvoj -{SMS}- je multinacionalna kolaboracija koja je podržavala standardne infrastrukture. Kroz ovakvu organizaciju, omogućeno je da ova tehnologija bude dostupna celom svetu.
Prvi predlog koji je inicirao izradu -{SMS}--a dale su Nemačka i Francuska na grupnom sastanku -{GSM}--a u februaru 1985. godine u Oslu. Ovaj predlog je razrađen u -{GSM}- podgrupi -{WP1}- (Predsednik Martin Alvern, -{France Telecom}-) na osnovu predloga Nemačke. Bilo je diskusija u podgrupi -{WP3}- aspekata mreže, kojom predsedava Jan Audestad (-{Telenor}-).
Rezultat je odobren od strane glavne -{GSM}- grupe u junu 1985. u dokumentu koji je distribuiran industriji.GSM document 28/85r2, available in the ETSI archive Ulazna dokumentacija o -{SMS}--u je pripremljena od stranje Fridhelma Hilebranda (), uz doprinos Bernarda Žilberta (). Definicija koju su Hilebrand i Žilbert doneli u -{GSM}- je pozivala na obezbeđivanje servisa za prenos alfanumeričkih poruka mobilnim korisnicima „uz potvrdu mogućnosti“. Poslednje tri reči su preobrazile -{SMS}- u nešto mnogo korisnije od pejdžing poruka što su neki u -{GSM}--u imali na umu. -{SMS}- je razmatran u glavnoj -{GSM}- grupi kao moguća usluga za nove digitalne mobilne sisteme. U -{GSM}- dokumentu “Usluge i Postrojenja koje treba obezbediti u -{GSM}- sistemu”, i u njemu se pojavljuju i mobile-originated i mobile-terminated kartke poruke.
Pregovaranja o -{GSM}- uslugama su zaključena u preporuci -{GSM}- 02.03. “TeleUsluge podržane od strane -{GSM PLMN}-”.GSM TS 02.03, Teleservices Supported by a GSM Public Land Mobile Network (PLMN). Tu je dat osnovni opis ova tri servisa (usluge): : mogućnost mreže da prenese kratku poruku na mobilni telefon. Poruka se može poslati preko telefona ili softverske aplikacije. : Mogućnost mreže da prenese kratku poruku koju je poslao mobilni telefon. Poruka može biti poslata na telefon ili na softversku aplikaciju. .
Materijal razrađen u -{GSM}- i njegovoj -{WP1}- podgrupi je predat, na proleće 1987, novom telu -{GSM}--a nazvanom -{IDEG}- (, tj. grupa eksperata za implementaciju podataka i daljinskih usluga), koja je počela sa radom u maju 1987. pod rukovodstvom Fridhelma Hilbranda (). Tehnički standard koji znamo danas je u mnogome kreirao -{IDEG}- (kasnije -{WP4}-) kao dve preporuke -{GSM}- 03.40 (spajanje dva servisa) i -{GSM}- 03.41 ().
-{WP4}- je napravio (-{DGMH}-), koji je odgovoran za specifikacije -{SMS}--a. Fin Trozbi () iz Telenora je predsedavao tom grupom tokom prve tri godine, u kojoj je dizajn -{SMS}--a uspostavljen. -{DGMH}- je imao pet do osam učesnika, i Fin Trozbi je pomenuo da su glavni doprinos dali , , , i . Prvi plan akcijeDocument GSM IDEG 79/87r3, available in the ETSI archive po prvi put spominje tehničku specifikaciju 03.40 “Tehnička realizacija servisa za kratke poruke”.
Odgovorni urednik je bio Fin Trozbi. Prvi i veoma osnovni nacrt tehničkih specifikacija je bio završen u novembru 1987. godine.GSM 03.40, WP4 document 152/87, available in the ETSI archive Nacrti korisni za proizvođače su došli u kasnijem dobu. Tada je predat sveobuhvatan opis rada.Finn Trosby, "the strange duckling of GSM SMS" , Telektronikk Vol.3 2004. Rad na nacrtu specifikacije je nastavljen tokom narednih godina, gde je Kevin Holi iz -a (danas ) igrao vodeću ulogu. Osim završetka glavnih specifikacija za -{GSM}- 03.40, bilo je potrebno završiti i detaljnu specifikaciju protokola na sistemskom interfejsu.
Podrška u drugim arhitekturama
Mobilni aplikacioni deo (-{MAP}-) -{SS7}- protokola je uključivao podršku za transport kratkih poruka kroz jezgrenu mrežu još od svog začetka. Faza dva -{MAP}--a je proširila podršku za -{SMS}-, uvođenjem odvojenog operacijskog koda za transport -{SMS-MT}- poruka. Od faze 2, nije bilo nikakvih većih promena u paketima operacija za kratke poruke u mobilnom aplikacionom delu, ali su drugi paketi operacija poboljšani tako da podržavaju -{CAMEL SMS}- protokol.
Rana implementacija
Prvi -{SMS}- je poslat preko -{Vodafone GSM}- mreže u Engleskoj trećeg decembra 1992. godine. Poslao ga je Nil Papvort () iz -{Sema}- grupe (danas ) koristeći personalni računar Ričarda Džarvisa () iz Vodafona koji je koristio -{Orbitel}- 901 uređaj. Tekst poruke je glasio “Srećan božič”.Upoznajte čoveka koji je poslao prvi SMS ikada (B92, 4. decembar 2017)
Prvi komercijalni razvoj centra za servis kratkih poruka je bio od strane -{Aldiscon}- dela -{Logica}--e (sada deo -{Acision}--a) sa -{Teliom}- (danas -{TeliaSonera}-) u Švedskoj 1993. Pratili su ih i -{Fleet Call}- (današnji -{Nextel}-) u SAD, -{Telenor}- u Norveškoj i -{BT Cellnet}- (današnji -{O2 UK}-) kasnije u toku 1993. Sve prve instalacije -{SMS}- mrežnih prolaza su bile za mrežna obaveštenja koja su slata na mobilne telefone, obično da informišu korisnike o porukama glasovne pošte.
Prvi komercijalni -{SMS}- servis koji je ponuđen potrošačima, kao servis za razmenu poruka između dve osobe, je bio od strane -{Radiolinja}- (danas deo -{Elisa}-) u Finskoj 1993. godine. Većina ranih -{GSM}- telefona nije podržavala sposobnost slanja SMS tekstualnih poruka, i Nokia je bila jedini proizvođač čija je cela linija GSM telefona u 1993. Podržavala slanje SMS poruke od strane korisnika. Prema Mati Makonenu (Matti Makkonen), izumitelju tekstualnih poruka, Nokia 2010, koja je izbačena na tržište u januaru 1994, je bila prvi mobilni telefon koji je sa lakoćom podržavao sastavljanje SMS-ova.
Početni rast je bio spor. Potrošači su u 1995. slali u proseku 0,4 poruke po korisniku GSM mreže mesečno. Jedan faktor u sporom prihvatanju SMS-a je taj da su operatori bili spori pri uspostavljanju Sistema naplate, pogotovo za prepaid korisnike. Takođe je problem bio eliminisati prevare naplate, koje su bile moguće menjanjem SMSC podešavanja na pojedinim telefonima koje su omogućavale korisnicima da koriste SMSC drugih operatora. U početku su mreže u Velikoj Britaniji omogućavale korisnicima da razmenjuju poruke samo između korisnicima iste mreže, ograničavajući korisnost servisa. Restrikcije su uklonjene 1999.
Problem je rešen pomoću tzv “switch billing”, umesto naplatom kod samog SMSC-a. Novi SMSC je imao i dodatne opcije koji je sprečavao takve prevare.
Do kraja 2000. godine, prosečan broj poslatih poruka je porastao na 35 po korisniku mesečno, a na Božić 2006. je poslato preko 205 miliona poruka samo u Velikoj Britaniji.
Postoje tvrdnje da su korisnici koji su bili u romingu, u početku sms servisa, retko kad dobijali račun za poslate poruke nakon praznika u inostranstvu, što je dalo dodatni podsticaj korišćenju sms poruka umesto poziva.
Tekstualne poruke izvan GSM-a
SMS je prvobitno bio dizajniran kao deo GSM-a, ali je sada dostupan na širokom spektru mreža, uključujući 3G mreže. Ipak, ne koriste svi sistemi za tekstualne poruke SMS, a neke značajnije alternative koncepta uključuju J-phone-ov SkzMail i NTT Docomo-ov Short Mail, oba iz Japana. Slanje e-mailova preko telefona, koje su popularizovali NTT Docomo-ov i-mode i RIM BlackBerry, u glavnom koriste standardne mail protokole kao SMTP preko TCP/IP.
SMS danas
U 2010. godini, poslato je 6.1 hiljada milijardi (6.1 x 1012) SMS poruka. Ovo znači da se prosečno pošalje 193 000 poruka u sekundi. SMS je postao ogroman deo komercijalne upotrebe, zarađujući približno 114,6 milijardi dolara, u 2010. Globalna prosečna cena za SMS poruku je 0.11 američkih dolara, dok mobilne mreže naplaćuju jedne drugima nadoknadu od minimum 0.04 američkih dolara pri konekciji između dve različite mreže.
U 2015. cena jedne SMS poruke u Australiji bila je 0,00016 dolara što je oko 0.01 dinara.
U 2014. godini, Caktus Group je razvio prvi sistem za registraciju glasača u Libiji. Do sada, više od 1,5 miliona ljudi je registrovano da koristi ovaj sistem i glasa preko njega.
Dok je SMS i dalje rastuće tržište, tradicionalni SMS se polako osporava zbog alternativnih usluga za razmenu poruka kao sto su Facebook Messeneger, WhatsApp, Viber i ostali, dostupni servisi na pametnim telefoni sa vezama za prenos podataka, naročito u zapadnim zemljama u kojima se ove usluge dobijaju na popularnosti.
SMS aplikacije se fokusiraju na CRM i isporuci visoko ciljane servisne poruke u realnom vremenu, kao što su obaveštenja potvrde o kreditnoj / debitnoj kartici za kupovinu, kako bi se zaštitili od prevare, i potvrde identiteta. Često se SMS poruke koriste u sklopu verifikacije u dva koraka (two-step verification), u kom korisnici dobijaju jednokratnu lozinku preko SMS-a, a zatim tu lozinku unose na mrežu kako bi potvrdili njihov identitet.
Tehnički detalji
GSM (Globalni sistem za mobilnu komunikaciju)