Бачки Брестовац (, ) је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2196 становника.
Историја Од турског периода, па до краја XVIII века на простору Брестовца мењали су се становници, мењао се карактер насеља, његова улога и значај. Малено село са неколико православних породица и околним насељима Прекајом, Сент Каталином и Зат-брезом нестало је након страховитих борби у време ослобађања краја од Турака и касније у доба пустошења Ракоцијевих куруца. Оснивањем Војне границе обновљено је укључивањем у Сомборску милицију, а насељено 1716. године првим крајишким породицама чији је број до развојачења нарастао на преко 180. Поред милитарских фамилија у Брестовцу су живели и цивили, али су управа, функционисање и организација живота били чисто војнички. Према попису православних парохија у Бачкој из 1733. године Брестовац има 150 српских домова и шест православних свештеника. Свештеници су били: Михаил Поповић, Павел Георгијевић, Алекса Бркић, Тимотеј Поповић, Василије Максимовић и Петар Поповић."Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
Године 1745. место је демилитаризовано.Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923. граничари су га делом напустили, неки су остали, понеко је неодлучан шта да учини годинама оклевао. Истовремено са расељавањем текло је и досељавање из мочварних и напуштених места Пашинаде и Букчиновића, затим из Станишића, Стапара и прекодунавских места. Становништво је углавном живело од земљорадње и сточарства, што ће кроз цео XVIII век остати доминантне привредне делатности. Гајене су разне врсте житарица, врло добра кудеља, баштенске биљке, а стада на пашњацима бројала су знатну рогату и ситну марву. Брестовац је економски врло рано стекао солидну основу. Ипак суше, поплаве подземне воде, непогоде су често уништавале летину и сељака бацали на почетак и у очај.
Феудална давања властелину, т. ј. Дворској комори, до 1770. године регулисана су према Трауновом урбару, а након терезијанске урбаријалне регулације новим урбаром који је све до укидања 1848. године трпео модификације због непрактичности на терену. Постепено село је, и поред великих давања држави и властелинству, успело да ојача. Имало је цркву школу, општинску кућу, нотарску кућу, квартир и болницу за војнике, суваче механе. Имао је и учитеља и пароха, чак тројицу, занатлије и строге локалне прописе. Куће су грађене од чвршћег материјала, а живот је постао угоднији. Дакле, велике радне и делом натуралне обавезе постепено су, због непрекидних жалби кметова, морале бити ревидиране. Колико је спора администрација и колико се отезало са разматрањем приспелих приговора, односно доношењем решења за начињене грешке, видљиво је из ефеката закаснелих одговора надлежних инстанци: 1784. године Брестовчани са резигнацијом саопштавају да су се 1778. тужили на прекомерне кулуке, али да сада, 1784. године, нису више у стању одговорити ко је и са колико работних дана оптерећен.
За време цара Јосифа II уследило је насељавање Немаца. Стотинак породица насељеника долазили су низ Дунав до Апатина. Одатле су ишли за Брестовац и стигли на пролеће 1786.
Из знакова на брестовачким печатима и из спискова даје се закључити да су тадашњи Брестовчани, као што су уосталом и данас, по занимању били земљорадници и сточари. Занатлија и трговаца било је у оно време само толико колико их је баш требало у селу за тадашњи примитивни живот земљорадника и сточара. Једина биртија у селу била је спахијска и издавана је у закуп с времена на време.
После Првог светског рата Брестовац је добио садашњи назив, да би се разликовао од осталих места са истим именом. У два наврата (од 1904-1920. и 1941-1944) село носи мађарско име Szilberek.
У месту је 1937. године реконструисана православна црква, највише заслугом протонамесника Станка Протића. Тај храм потиче из 1743. године."Политика", Београд 1937. године За време априлског рата у Бачком Брестовцу мађарски авиони бацили су бомбе на само село, због наводног напада "четника" на мађарске војнике, којом је приликом разорено неколико немачких кућа.Милорад Милуновић - Риђица са околином (1986)
У Бачком Брестовцу данас, већину становништва чине Срби, из Лике, Република Хрватска. Они су се досељавали у два наврата, 1945. и 1995. године, са подручја Бриња и Kоренице.
Овде се налази Српска православна црква Св. Петра и Павла у Бачком Брестовцу.
Спорт Овде се налази ФК БСК Бачки Брестовац.
Демографија Према попису из 2011. било је 2819 становника (према попису из 2002. било је 3469 становника). У насељу има 1079 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.
У насељу Бачки Брестовац је 2002. живело 2826 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 43,5 година (41,2 код мушкараца и 45,7 код жена).
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника. График промене броја становника током 20. века
Познате личности Коломан Мујон (1909–1971), католички свештеник Себастијан Лајхт (1908–2002), уметник Георг Полић (1928–2025), архитекта Атанасије Николић (1803–1882), математичар и писац Јован Берић (1786–1845), песник Павел Берић рођ. 1798. године, адвокат и секретар Митрополита Карловачког
Галерија
Референце
Спољашње везе Званични сајт Месне Заједнице Бачки Брестовац Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Насељена места у Оџацима Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији