Коцкање

мини|200px|Игре на срећу мини|200px|Каравађо, Картароши, мини|200px|Томбола у Бајиној Башти мини|200px|Листић томболе

Коцкање (коцка, игре на срећу) је заједнички назив за све игре које учесницима дају могућност да остваре добитак у новцу, стварима, услугама или правима, при чему исход игре зависи од неког случајног или неизвесног догађаја. Не могу се све игре сматрати играма на срећу, пример су квизови у коме учесник остварује добитак на основу свог знања, а не неког случајног догађаја. Одлуку о томе које ће се игре или квизови сматрати играма на срећу, одлучује Министарство надлежно за послове финансија.

За коцкање је неопходно да су присутна три елемента: размишљање, шанса и награда. Исход опкладе је обично непосредан, као што је једно бацасе коцке, окретање рулетног точка, или пролазак коња кроз циљну линију, мада ни дужи временски оквири нису неуобичајени, њима се омогућава клађење на исходе будућег спортског такмичења или чак целокупне спортске сезоне. Термин коцкање у овом контексту се типично односи на случаје у којима је активност била специфично дозвољена законом.

Коцкање је такође значајна међународна комерцијална активност. Процењује се да је легално коцкарско тржиште остварило $335 милијарди 2009. године. У другим формама, коцкање се може спроводити са материјалима који имају вредност, али нису реалан новац. На пример, играчи кликера могу да се кладе кликерима, и слично томе игре -{Pogs}- или -{Magic: The Gathering}- се могу играти са колекционарским комадима игре (респективно, малим дисковима и разменом карти) као улога, што резултира у метаигри у погледу вредности играчеве колекције комада.

Порекло мини|Торба са 65 украшених коцкарски шташића, 19. век, Бруклински музеј

Многе популарне игре у модерним касинима потичу из Европе и Кине. Игре попут крепса, бакарата, рулета, и блекџека воде порекло из разних области Европе. Верзија кеноа, један вид античке кинеске лутрије, се игра у касинима широм света. Исто тако се игра, пај гоу покер, који је хибрид између пај гоу игре и покера.

Историјски развој регулације

Како су се игре на срећу шириле, власти су их све чешће претварали из приватне праксе у контролисани извор прихода. У Енглеској је прва лутрија одржана 1569. године; њен приход био је намењен за поправку лука. У Венецији је 1638. године отворен државни коцкарски дом Ridotto di San Moisè, који је радио до 1774. године. У Холандији је прво извлачење Generaliteitsloterij, претече Staatsloterij, одржано 1726. године у оквиру борбе против илегалних лутрија. У Пољској се државна лутрија већ у XVIII веку користила за попуну државне касе.

У XIX и XX веку фискални механизми били су допуњени сталним надзором. У Србији је Државна лутрија почела са радом 1890. године, а њен нето приход пре свега је био намењен за финансирање пољопривредних подухвата. У Невади је, након легализације игара на срећу 1931. године, 1955. године основан Gaming Control Board.

С појавом онлајн игара земље су почеле да примењују различите моделе дигиталне регулације. Аустралијски Interactive Gambling Act 2001 забрањује пружање становницима низа онлајн услуга, укључујући интернет-казина и клађење током спортских догађаја. На Малти лиценцирани оператери морају обезбедити самоисклучење и увести лимит депозита или улога. Нови Зеланд је 2026. увео лиценцни модел онлајн-казина; оператери који нису поднели захтев за лиценцу морају напустити тржиште од 1. децембра 2026. године. Укупно, више од 80% земаља дозвољава бар један облик игара на срећу, међутим приступ јавног здравља недовољно је одражен у регулацији. Мета-анализа из 2024. године, на основу података из 68 земаља и територија, проценила је да је 46,2% одраслих играло у претходних 12 месеци.

Регулација

Многе надлежности, како локалне тако и националне, забрањују коцкање или га у великој мери контролишу лиценцирањем услужних објеката. Такве регулације генерално доводе до коцкарског туризма и илегалног коцкања у областима где оно није дозвољено. Учешће влада, кроз регулацију и опорезивање, је довело до блиске везе између многих владиних и играчких организација, при чему легално коцкање обезбеђује знатне владине приходе, као што је то случај у Монаку или Макау у Кини.

Обично постоје законски прописи који захтевају да су квоте у играчким уређајима статистички рандомне, како би се онемогућило пружаоцима услуга да онемогуће неке од исхода са високим исплатама. Пошто исплате великих износа имају веома малу вероватноћу, бајас куће може веома лако да буде пропуштен уколико се квоте пажљиво не провере.

Већина управа које дозвољавају коцкање захтева од учесника да буду изнад одређеног узраста. У неким областима, коцкарлиски узраст варира у зависности од типа коцкања. На пример, у многим америчким државама особа мора бити преко 21 да би ушла у казино, али може купити лутријски купон са 18 година старости.

Осигурање

Уговори о осигурању имају многе карактеристике које су заједничке са опкладама. Уговори о осигурању се обично законски разликују као споразуми у којима било која страна има интерес у исходу опкладе који је „изван“ специфичних финансијских услова, нпр. „опклада“ са осигуравачем о томе да ли ће нечија кућа изгорети није коцкање, већ „осигурање“ - пошто власник куће има очигледан интерес за континуирано постојање његовог дома „независно од“ чисто финансијских аспеката опкладе (тј. полисе осигурања). Без обзира на то, уговори о осигурању и коцкању обично се сматрају алеаторним уговорима у већини правних система, иако су предмет различитих врста регулатива.

Опоравак средстава

У складу са општим правом, нарочито Енглеским правом (Енглески закон о неправедном богаћењу), коцкарски уговори не могу да дају касину статус бона фиде купца, те дозвољавају повраћај украдених средстава у неким ситуацијама. У случају -{Lipkin Gorman v Karpnale Ltd}-, где је адвокат користио украдена средства за коцкање у касину, Дом лордова је поништио претходну пресуду Високог суда, одлучујући да касино треба да врати украдена средства осим оних која су предмет одбране промене положаја. Преседани америчког закона су донекле слични.See 38 Am. Jur. 2d Gambling § 162. Ставови предментног закона о повраћају коцкарских дугова у случајевима где је губитник украо средства су изложени у „Правима власника украденог новца против оног ко га је освојио у коцкарској трансакцији од лопова“.Annotation, 44 A.L.R.2d 1242.

Интересантан аспект овог чињеничног обрасца је да се запита шта се догађа када је особа која покушава да изврши повраћај супружник коцкара, а изгубљени новац или имовина је била супружника, или је то била заједничка имовина. То је био један од аспеката којима се бави Пери Мејсонов роман, -{The Case of the Singing Skirt}-, и у њему се наводи један стварни случај: -{Novo v. Hotel Del Rio}-.141 Cal. 2d 304, 295 P.2d 576 (3d Dist. 1956) (wife entitled to recover husband's gambling losses on the ground that he had made a gift of community property without her written consent); see also 38 Am. Jur. 2d Gambling § 175 (statutory provisions allowing third parties to recover gambling losses).

Религија мини|Макс Каур и религиозне вође, протествују против коцкања, Талин, Естонија

Религиозне перспективе о коцкању су мешовите. Древне Хинду поеmе као што су Коцкарско нарицање и Махабхарата сведоче о популарности коцкања међу древним Индусима. Међутим, текст Артхашастра (c. 4. век п. н. е.) препоручује опорезивање и контролу коцкања. Древне јеврејске власти су имале одбојан став према коцкању, чак су имали тенденцију да дисквалификују професионалне коцкаре при избору свједока на суду.

Становиште католичке цркве је став да нема моралне препреке коцкању, докле год је поштено тако да сви учесници имају разумну шансу да победе, док нема преваре, и учесници не знају унапред исход опкладе. Углавном преовладава став да коцкање има друштвене консеквенце, попут оних које је Балзак сатирично описао. Због тих друштвених и религиозних разлога, већина законских надлежности ограничава коцкање. Паскалово гледиште је било да је коцкање прихватљиво докле год су следећи услови испуњени: коцкар може да приушти да изгуби опкладу, зауставља се кад досегне свој лимит, и мотивација је забава а не лична добит која води до „љубави према новцу“ или животног позива. Генерално, католички бискупи нису подржавали коцкање у касинима на бази тога да то превише мами људе у проблематично коцкање или зависност, те има посебно негативан утицај на сиромашне људе; они такође понекад наводе секундарне утицаје као што су повећана заступљеност зеленашења, проституције, корупције, и опште јавне неморалности. Постоји бар један случај где је бискуп који се супротстављао активностима касина, продао земљиште да би се користило за изградњу касина. Неки парохијски пастори такође су се супротставили касинима из додатног разлога да одвлаче људе од црквеног бинга и годишњих фестивала где се игре попут блекџека, рулета, крепса, и покера користе за сакупљање средстава.

Игре на срећу у Србији Игре на срећу које се могу спроводити у складу са Законом су: Класичне игре на срећу Посебне игре на срећу Наградне игре у роби и услугама Игре на срећу на Интернету

За обављање послова државне управе у области игара на срећу образована је као орган у саставу Министарства финансија, Управа за игре на срећу.

Класичне игре на срећу мини|Амерички рулет У класичним играма на срећу учествује већи број учесника са намером да буду једини или делимични добитници унапред дефинисаног фонда. Класичне игре на срећу су: лутрија, инстант-лутрија, видео лутрија, спортска прогноза (погађање исхода фудбалских и других спортских такмичења), лото, кено, томбола, бинго, фонто. Учесник у класичној игри на срећу је свако лице које поседује одређене срећке, листиће или друге потврде о уплати или регистровањем у централном компјутерском систему приређивача.

Посебне игре на срећу Посебне игре на срећу представљају игре у којима учесници играју један против другог или против приређивача. У посебне игре на срећу спадају: посебне игре на срећу у играчницама, посебне игре на срећу на аутоматима, посебне игре на срећу - клађење. Посебне игре на срећу у играчницама представљају игре које се организују у казинима а где играчи играју један против другог или против приређивача, а играју се са различитим реквизитима као што су карте, коцкице, куглице и сл. У ове игре спадају: -{Blackjack}-, амерички рулет, француски рулет, -{Baccarat (chemin de fer)}-, -{Craps}-, -{Draw}- покер, -{Texas Holdem}- покер, -{Carribien}- каро покер, -{Carribien 7 stid}- покер. Клађење представља игру на срећу у којој се учесници кладе на различите спортске резултате, исходе спортских мечева, прогнозе победе у различитим такмичењима и сл.

Наградне игре у роби и услугама Наградне игре у роби и услугама су игре које у рекламне и друге сврхе приређује правно лице, односно предузетник, у којима се учесницима пружа могућност да остваре награду у стварима или услугама док критеријуме и сагласност утврђује Управа за игре на срећу.

Организатори Право на организовање и спровођење игара на срећу има Република. Она може то право пренети на друга правна лица која имају седиште на територији Србије.

Класичне игре на срећу Класичне игре на срећу организује Државна лутрија Србије. Она поседује монопол над организацијом класичних игара на срећу. Државна лутрија Србије може, уз сагласност владе, ангажовати оператере и агенте. Као једини организатор класичних игара на срећу, Државна лутрија Србије мора да испуни одређене услове као и да поседује одређену висину новчаних средстава јер је она једини гарант исплате добитка. Правила за организовање сваке врсте класичних игара на срећу морају бити јавно објављена и доступна свим учесницима. Правила прописује Државна лутрија Србије, а потрвђује их Управа за игре на срећу. мини|Blackjack

Посебне игре на срећу

Коцкање

Źródło i licencja