Роберт Ентони Плант (; Вест Бромвич, 20. август 1948) британски је рок певач и текстописац. Познат је по томе што је био члан енглеске рок групе Лед Зепелин, чији је члан био од 1968. до 1980. године, када је преминуо бубњар Џон Бонам, али и по својој соло каријери касније.

Плант је уживао велики успех са Лед Зепелином од касних 1960-их до краја 1970-их. Развио је упечатљив имиџ харизматичног рокенрол фронтмена, сличан онима савременика као што су Мик Џегер из Ролинг Стоунса, Роџер Далтри из групе Ху, Џим Морисон из Дорса и Фреди Меркјури из Квина. Са својом гривом дуге плаве коврџаве косе и моћним изгледом голих груди, Плант је помогао да се створи архетип „бога рокенрола". Иако се Лед Зепелин распао 1980. године, Плант је повремено сарађивао са Џимијем Пејџом на разним пројектима у каснијим годинама.

Моћан и широк вокални опсег (посебно очигледан у његовом високо регистрованом вокалу) омогућио је Планту успешну певачку каријеру која траје више од 50 година. Године 2008. уредници Ролинг Стонс магазина сврстали су га на 15. место на својој листи 100 најбољих певача свих времена. Године 2011. читаоци Ролинг Стонса су Планта рангирали као најбољег од свих певача. Године 2006. часопис Хит Парадер прогласио је Планта „највећим метал вокалистом свих времена“.

Као део бенда Лед Зепелин, ушао је у Рокенрол кућу славних 1995. године.

Ране године Роберт Ентони Плант је рођен 20. августа 1948. године у граду Вест Бромвич, Стафордшир, Енглеска, од Роберта Ц. Планта, квалификованог грађевинског инжењера који је радио у Краљевском ваздухопловству током Другог светског рата, и Ени Селије Плант (рођена Каин), Ромкиње. Одрастао је у области Хејли Грин у Хејлсовену у Вустерширу. Плант је рано стекао интересовање за певање и рокенрол музику; у интервјуу са Ендруом Дентоном у ток шоу Дентон 1994. године, Плант је изјавио да је желео, као десетогодишњак, да буде као Елвис Присли:

Напустио је школу Едвард VI за дечаке у Стауербриџу, у својим средњим тинејџерским годинама и заволео блуз, поготово Вилија Диксона, Роберта Џонсона и раним обрадама песама овог жанра.

Напустио је обуку за рачуновођу након само две недеље да би похађао колеџ у покушају да стекне више пропусница за ГЦЕ и да постане део енглеске блуз сцене у Мидлендсу. „Отишао сам од куће са 16 година“, рекао је, „и почео сам своје право музичко образовање, прелазећи из групе у групу, унапређујући своје знање о блузу и другој музици која је имала тежину и вредна слушања“.

Плантови рани утицаји на блуз укључивали су Џонсона, Буку Вајта, Скипа Џејмса, Џерија Милера и Слипија Џона Естеса. Плант је имао разне послове током почетка своје каријере. Снимио је три опскурна сингла и певао са разним бендовима, укључујући Кролинг Кинг Снејкс, где је упознао будућег бубњара Лед Зепелина, Џона Бонама. Обојица су наставили да свирају у Банд оф Џој, спајајући блуз са новијим психоделичним трендовима.

Лед Зепелин

мини|Сваки члан бенда Лед Зепелин је имао свој симбол, а Роберт Плант је вероватно спојио два симбола из књиге Свети симболи Му, Џорџа Чурчварда. Године 1968. гитариста Џими Пејџ је био у потрази за певачем за свој нови бенд и упознао Планта након што га је одбио његов први изабраник, Тери Рид, који га је упутио на наступ на педагошком колеџу у Бирмингему (где је Плант певао у бенду). Испред Пејџа, Плант је отпевао песму, што је довело до тога да Пејџ прекине потрагу. Како се сећају Плант и Пејџ:

Плант:

Пејџ:

мини|Плант на насловној страни магазина из Палерма, 1970.|левоСа заједничком страшћу према музици, Плант и Пејџ су одмах развили јаку везу и започели сарадњу у писању прерадом ранијих блуз песама. Првобитно назван "New Yardbirds" 1968. године, бенд је убрзо постао познат као Лед Зепелин. Истоимени деби албум бенда доспео је на топ листе 1969. године и надалеко је заслужан као катализатор хеви метал жанра. Плант је прокоментарисао да је неправедно да људи мисле о бенду као о хеви металу, јер је скоро трећина њихове музике била акустична.-{R|The History of Rock 'n' Roll: The '70s: Have a Nice Decade}-

1975. Плант и његова супруга Морин су тешко повређени у саобраћајној несрећи на Родосу, у Грчкој. Ово је значајно утицало на продукцију седмог албума Лед Зепелина Presence на неколико месеци док се он опорављао, и приморало бенд да откаже преостале датуме турнеје за ову годину.

Ствари су се биле још горе када је 1977. његов најстарији син Карак преминуо од стомачне инфекције док је Плант био на турнеји по Сједињеним Државама. Каракова смрт га је касније инспирисала да у његову част напише песму "-{All My Love}-", која се нашла на последњем студијском албуму Лед зепелина "-{In Through the Out Door}-" из 1979.

Глас и певачка техника Роберта Планта су биле врло необичне у поређењу са осталим певачима из тог времена као што су Џон Ленон, Мик Џегер и остали, а ове особине су му помогле да дефинише јединствени звук Лед зепелина и стил певања у хеви металу. Плант је тенор и његов високи, завијајући глас је посебно изражен у многим песмама Лед зепелина као што су "-{Communication Breakdown}-", "-{Dazed and Confused}-","-{Over the Hills and Far Away}-" и "-{Whole Lotta Love}-". Његов певачки метод се одликује вишим гласом од просечног мушкарца и агресивном и грубом бојом гласа. Његово извођење песме "-{Communication Breakdown}- је посебно интензивно и често се цитира као један од првих примера модерног панк вокалног стила. Плантове опуштеније и нежније песме је често пратио експлозивни хор, као у песмама "-{Ramble On}-" и "-{Stairway to Heaven}-", што је помогло да се успостави и популарише формат рок баладе. Плант је постао један од најзначајнијих рок певача током 1970-их, утицавши на стилове многих својих савременика попут Стивена Тајлера, Пола Стенлија, Фредија Меркјурија и Робина Зендера, а касније и на Брајана Џонсона, Аксела Роуза, Криса Робинсона, Шенон Хун и Џастина Хоукинса.

Лирика Плант (лево) и Пејџ на концерту Лед Зепелина у Чикагу 1977. године|миниПлант није почео да пише текстове песама за Лед Зепелин све до снимања албума Лед Зепелин II, 1969. Према Џимију Пејџу:

Плантови текстови су често мистични, филозофски и спиритуални, који алудирају на догађаје из класичне или нордијске митологије, као што су песма "-{No Quarter}-", која се односи на бога Тора и "-{Immigrant Song}-", која се односи на Валхалу и викиншка освајања. Још један пример је "-{The Rain Song}-", која садржи наговештаје разних паганских ритуала. Текстови попут ових су довели до популаризације везивања Лед зепелина и њиховог посебног жанра рока са паганском митологијом. Плант је такође био под утицајем Џ. Р. Р. Толкина, чије су књиге инспирисале стихове у неким раним песмама Лед зепелина.Helen Armstrong (1993), 'The Singer, not the Song', in (the bulletin of The Tolkien Society, U.K.), no. 123 Најпознатије "-{Battle of Evermore}-", "-{Misty Mountain Hop}-" и "-{Ramble On}-" све садрже референце на Толкиновог Господара прстенова. Плант је понекад користио више отвореније текстове засноване на блузу који су се бавили првенствено са сексом, дрогама и насиљем, као што је у песмама "-{Dazed and Confused}-", "-{The Lemon Song}-", "-{Trampled Under Foot}-" и "-{Black Dog}-".

Велшка митологија такође чини основу Плантовог интересовања за мистичну лирику. Одрастао је близу велшке границе и често би одлазио на летња путовања у Сноудонију. Плант је купио велшку фарму оваца 1973. и почео је да узима часове велшког и проучава митологију земље. Плантов први син, Карак, добио је име по велшком ратнику Каратакусу. Песма "Bron-Y-Aur Stomp” је добила име по велшкој колиби из 18. века, у власништву пријатеља његовог оца. Песме "Misty Mountain Hop", "That's the Way" и рана упуштања у оно што ће постати "Stairway to Heaven" написане су у Велсу и лирски одражавају Плантов мистични поглед на земљу. Критичар Стив Тарнер сугерише да су Плантова рана и континуирана искуства у Велсу послужила као основа за његово шире интересовање за митологије које поново разматра у својим текстовима (укључујући оне митске системе Толкина и Нордијца). April 1991.

Пејџова страст за разноврсним музичким искуствима су натерали Планта да истражује Африку, посебно Маракеш у Мароку, што је најочигледније у песми "-{Kashmir}-". И Плант и Џими Пејџ су се вратили овим утицајима током њиховог заједничког албума "-{R|No Quarter: Jimmy Page and Robert Plant Unledded}-" из 1994. У својој соло каријери, Плант се поново вратио овим утицајима, а то је најочигледније на албуму "-{Dreamland}- из 2002. Плант је о посети Мароку и певачици Ум Култум рекао:

Један од Плантових најзначајнијих и најутицајнијих дела са Лед Зепелином је био његов допринос песми "-{Stairway to Heaven}-", епској фантазијској рок балади која се нашла на албуму "-{Led Zeppelin IV}-", а која је вукла утицаје из фолка, блуза, келтске традиционалне музике и хард рока. Већину стихова песме Плант је спонтано написао 1970. у Хедли Гренџу. Иако никада није издана као сингл, песма се попела на врх топ-листа као најбоља песма свих времена на различитим изборима широм света. Други обожаваоци тврде да је Плант имао боље представе у другим епским баладама Лед Зепелина као што су "-{Kashmir}-" или "-{Achilles Last Stand}-". Међутим, све ове песме су постале уско повезане са албумима на којима су се налазиле.

Плант је такође прихваћен због својих импровизација на концертима Лед зепелина, често певајући стихове који су се раније нису чули на студијским снимцима. Један од најчувенијих музичких изума Лед зепелина је укључивало Плантово гласовно опонашање гитарских ефеката Џимија Пејџа. Ово се може чути у песмама "-{How Many More Times}-", "-{Dazed and Confused}-", "-{You Shook Me}-" и "-{Sick Again}-".

Такође је познат по својој лакомисленој, духовитој и необичној појави на сцени. Плант често расправља о пореклу и позадини песама током својих емисија, а понекад даје и друштвене коментаре. Често говори о америчким блуз музичарима као својој инспирацији, помињући уметнике попут Роберта Џонсона, Хаулина Вулфа, Слепог Вилија Џонсона и Вилија Диксона на церемонији увођења у Кућу славних рокенрола и концерту Ахмета Ертегуна 2007. са Лед Зепелином.

Сценска појава Роберт Плант као фронтмен Лед Зепелина, 1975.|миниПлант је уживао велики успех са Лед Зепелином током 1970-их и развио је слику харизматичног рокенрол певача као што је покојни Џим Морисон из Дорса. Са својом дугом плавом куштравом косом и наступима са разголићеним грудима, Плант је успео можда више него други извођачи да створи архетип „бога рока“. Плант је био посебно активан на концертима, често играјући, скачући, пуцкетајући прстима, тапшајући, радећи нагле покрете да нагласи стих или ударац у чинеле, заносећи главу уназад или стављајући руке на кукове. Како је деценија напредовала, Плант је, заједно са осталим члановима Лед Зепелина, почео да носи изразито дречаву одећу и накит.

Према часопису Classic Rock, „када је имао неколико америчких турнеја под својом пажњом, 'Перси' Плант је брзо развио запањујући степен дрскости и разметљивости што је непобитно повећало све већу привлачност Лед Зепелина.” Године 1994. на турнеји "Unledded" са Џимијем Пејџом, и сам Плант је шаљиво говорио о свом представу Лед Зепелина:

Једна од најчуднијих награда које је добио је од часописа Rock Scene по називу "Chest O Rama". Читаоци часописа морали су да одлуче ко има најбоље груди у рок музици, а Плант је био победник. Када су га контактирали у вези са тим, он је одговорио: „Заиста сам почаствован, иако ми је тешко да будем елоквентан на тему мојих груди.“Rock Scene, June 1974, Four Seasons Publications, Inc. 59287-4

Соло каријера мини|Роберт Плант и Алисон Краус, 2008.

Рана каријера и успех (1982–1993)