Географија Индије је изузетно разноврсна, крајолици се простиру од снегом покривених планинских ланаца до пустиња, низија, брежуљака и висоравни. Клима се креће од екваторијалне на крајњем југу до климе тундре на хималајским висинама. Индија обухвата већину Индијског потконтинента и има обалу дугу преко 7.000 -{km}- од које већина лежи на полуострву које је истурено у Индијски океан. Индија се на западу граничи с Арапским морем, а на истоку с Бенгалским заливом.
Плодна Индоганшка низија заузима већи део северне, средње и источне Индије, док висораван Декан заузима већи део јужне Индије. На западу земље налази се пустиња Тар, која је делом стеновита, а делом пешчана пустиња, док индијске источне и североисточне границе чини високи хималајски ланац. Не може се са сигурношћу говорити о највиша тачки у Индији због територијалног спора с Пакистаном. Према индијској тврдњи највиша тачка (смештена у спорној територији Кашмира) К2 налази се на висини од 8.611 -{m}-. Највиша тачка на неспорној индијској територији је Канченџанга на 8.598 -{m}-.
Индија се граничи с Пакистаном, Народном Републиком Кином, Бангладешом, Мјанмаром, Непалом, Бутаном и АвганистаномИндијска влада сматра целу државу Џаму и Кашмир делом своје територије. Ова држава се граничи са Авганистаном. Примирје под окриљем Уједињених нација, постигнуто 1948. довело је до замрзавања позиција Индије и Пакистана, и област која се граничи са Авганистаном остала је на територији под пакистанском контролом.. Шри Ланка и Малдиви су острвске државе јужно од Индије. Земља је подељена на 28 држава, шест федералних административних савезних територија и територију националног главног града. Политичке поделе углавном следе језичке и етничке границе уместо географских.
Положај и величина
мини|240п|Рт Коморин је најјужнија копнена тачка Индије.
Индија лежи северно од екватора између 8° 4' и 37° 6' географске ширине и 68° 7' и 97° 25' источне географске дужине. По величини је седма највећа земља на свету с укупном површином од 3.287.263 -{km²}-. Удаљеност од севера до југа износи 3.214 -{km}-, а од истока до запада 2.933 -{km}-. Индија има копнену границу дугу 15.200 -{km}- и обалску линију од 7.516,5 -{km}-. Андаманска и Никобарска острва у Бенгалском заливу и Лакадиви у Арапском мору такође су делови Индије.
Индија је омеђена Арапским морем на југозападу и Бенгалским заливом на југоистоку. На северу, североистоку и северозападу налазе се Хималаји. Канџакумари (Рт Коморин) чини јужни врх индијског полуострва који се сужава пре завршетка у Индијском океану.
Територијалне воде Индије простиру се до дванаест наутичких миља мерено од одговарајуће почетне линије.
Политичка географија
Индија је подељена на 29 држава (које су даље подељене на дистрикте), шест савезних територија и територија Делхи. Државе имају сопствене владе, док савезним територијама управљају администратори које поставља савезна влада.
Индија полаже право на државу Џаму и Кашмир, али то оспоравају Пакистан и Кина, који управљају деловима територије. Кина полаже право на државу Аруначал Прадеш, која се налази под управом Индије.
Географске регије Индија се дели на седам географских регија. То су: Северне планине које укључују Хималаје и североисточне планинске ланце Индо-гангска низија Пустиња Тар Средишња побрђа и висораван Декан Источна обала Западна обала Гранична мора и острва
Планине мини|200п|Карта брдовитих регија у Индији
Велики лук планина, састављен од ланаца Хималаја, Хиндукуша и Паткаја, дефинише индијски потконтинент. Те планине су обликоване сударима индијске и евроазијске тектонске плоче који су започели пре отприлике 50 милиона година и трају и данас. У овим планинским венцима, који уједно представљају и природну препреку за хладне, поларне ветрове, налазе се и неке од највиших планина на свету. Они такође омогућују монсуне који утичу на климу у Индији. Бројне реке које извиру у тим планинама наводњавају плодну индо-гангску низију. Биогеографи узимају те планине као границу између двеју великих екозона: умереног палеоарктика који прекрива већину Евроазије и тропске и суптропске индомалајске екозоне која укључује индијски потконтинент и простире се на Југоисточну Азију и Индонезију. Осим тога, ови планински ланци су отежавали приступ освајачима током историје.
Индија има девет већих планинских венаца чији се врхови налазе изнад 1.000 -{m}-. Хималаји су једини планински венац на чијим врховима има снега. Ти врхови су: Аравали Источни Гати Хималаји Паткај Винђа Сахуадри или Западни Гати Сатпура Каракорум
мини|200п|Колоркомпозитни сателитски снимак Хималаја. Сцена приказује Хималајске врхове са погледом из правца Тибетског платоа. мини|200п|Врх Хималаја у Сикиму Хималајски планински венац највиши је планински венац на свету. Он формира индијску североисточну границу која одваја Индију од остатка Азије. Хималаји су један од најмлађих планинских венаца на свету и простиру се готово непрекинуто дуж 2.500 -{km}- и прекривају површину од 500.000 -{km²}-.
Хималаји се протежу од државе Џаму и Кашмир на западу до државе Аруначал Прадеш на истоку. Те државе уз Химачал Прадеш, Утаранчал и Сиким леже углавном у хималајској регији. Неки од хималајских врхова прелазе висину од 7.000 -{m}-, а снежна граница се протеже између 6.000 -{m}- у Сикиму до око 3.000 -{km}- у Кашмиру. Канченџанга, који се налази у Сикиму, највиши је врх на индијској територији. Већина врхова на Хималајима остаје под снегом читаве године.
Шивалик или нижи Хималаји, састоје се од мањих брда према индијској страни. Већина стеновитих формација је млада и врло нестабилна, па је током кишне сезоне клизање терена редовна појава. Многе индијске брдске станице смештене су на том венцу. Клима варира од суптропске у подножју планина до алпске на вишим деловима планинских ланаца.
Планине које се налазе на источној индијској граници с Мјанмаром називају се Паткај или Пурванчал. Оне су створене истим тектонским процесима који су узроковали формирање Хималаја. Постоје три планинска венца који припадају Паткају: Паткај-Бум, Гаро-Каси-Јаинтија и Лушаји брда. Ланац Гаро-Каси се налази у индијској држави Мегхалаја. Клима се протеже од умерене до алпске зависно од висине. На заветринској страни ових брда налази се Черапунџи, највлажније место на Земљи које има највишу годишњу количину падавина.
мини|200п|Ланац Винђа Ланац Винђа пролази кроз већи део средишње Индије и покрива удаљеност од 1.050 -{km}-. Просечна висина тих брда је 300 -{m}-. Верује се да су се формирали од остатака који су настали трењем старе планине Аравали. Винђа одваја географски северну Индију од јужне Индије. Западни крај ланца лежи у источном Гуџарату близу границе с државом Мадја Прадеш, док се остатак протеже на исток и север скоро до реке Ганг код Мирзапура.
Сатпура је ланац брда који се налази у средишњој Индији. Започиње у источном Гуџарату близу обале Арапског мора, затим иде источно кроз Махараштру, Мадју Прадеш те завршава у држави Чатисгар. Простире се на удаљености од 900 -{km}-, а многи врхови се издижу изнад 1000 -{m}-. Троугаоног је облика, са теменом код Ратнапурија, а две стране су паралелне с рекама Тапти и Нармадом. Паралелно се креће с ланцем Винђа, који лежи на северу, па та два ланца у смеру исток – запад деле индо-гангску зараван на северу и висораван Декан на југу Индије. Нармада тече кроз депресију између ланаца Сатпура и Винђа, преузима воде са северног нагиба ланца Сатпура и тече на запад према Арапском мору.
мини|200п|Ланац Аравали у Раџастану Аравали је најстарији планински ланац у Индији који се протеже од североистока до југозапада преко Раџастана у западној Индији. Дугачак је приближно 500 -{km}-. Северни крај ланца се наставља у Харајану у облику изолованих брда и стеновитих гребена, а завршава близу Делхија. Највиши врх чини Маунт Абу који се уздиже на 1.722 -{m}- те лежи близу југозападног завршетка ланца близу границе с Гуџаратом. Град Аџмер са својим језером лежи на јужној падини ланца у Раџастану. Ланац Аравали је еродовани остатак старог набораног планинског система који је некада био прекривен снегом. Ланац се уздигао у прекамбријумском догађају названом Аравали-Делхи орогенеза. Аравали спаја два стара дела који чине индијски кратон: сегмент Марвар на северозападу ланца и сегмент Бунделханд на његовом југоистоку.
Западни Гати или планине Сахиадри пролазе дуж западног краја индијске висоравни Декан коју одвајају од уске обалске заравни дуж Арапског мора. Ланац започиње јужно од реке Тапти близу границе Гуџарата и Махараштре те се протеже приближно 1.600 -{km}- кроз државе Махараштру, Гоу, Карнатаку, Кералу и Тамил Надуу готово до јужног врха индијског полуострва. Просечна висина износи око 1.000 -{m}-, а највиши се врхови налазе у јужном делу ланца Махараштре. Два најпознатија врха који леже у Западним Гатима су Калсубаи 1.646 -{m}- и Махабалешвар 1.438 -{m}-.
Источни Гати су испрекидани ланац планина који еродује и пресеца четири главне реке јужне Индије: Годавари, Маханади, Кришна и Каувери. Ти се планински ланци шире од Западног Бенгала на северу затим кроз Орису и Андра Прадеш све до Тамил Надуа на југу. Они иду паралелно с Бенгалским заливом и нису високи као Западни Гати, иако неки врхови прелазе 1000 -{m}- висине.
Источни и Западни Гати се сусрећу код чвора Нилгири у Тамил Надуу. Анаимуди у брдима Кардамом, са 2.695 -{m}- висине, највиши је врх у Западним Гатима, а налази се у Керали. Нилгири се сматрају делом Западних Гата.
Индо-ганшка раван
мини|200п|Распрострањење индо-гангске заравни у јужној Азији Индо-ганшке равни су велике алувијалне равни речних система Инда и Ганг-Брамапутра. Оне се протежу паралелно с Хималајима од Џамуа и Кашмира на западу до Асама на истоку. Простор алувијалних равни чине државе Пенџаб, Харајана, источни Раџастан, Утар Прадеш, Бихар, Џарканд и Западни Бенгал. Индо-гангска раван заузима површину од 700.000 -{км}-²;, а ширина се разликује за неколико стотина километара укупно. Главне реке које обликују део тог система су Ганг и Инд с притокама Беас, Јамуна, Гомти, Рави, Чамбал, Сутлеј и Ченаб.
Индо-гангски појас је најдужи простор непрекинутог алувијума на свету, који је обликован депозицијом (одлагањем) наноса бројних река. Равни су низијске и већином без шума што их чини погодним за наводњавање бројним каналима. Подручје такође обилује подземним изворима воде.
Равни спадају у најинтензивнија пољопривредна подручја на свету. На Индогангској равни највише се узгајају пиринач и пшеница, али и кукуруз, шећерну трску и памук. Познате и као Велике равни, индогангске равни налазе се међу најгушће насељеним подручјима на свету.
Пустиња Тар
мини|200п|Џејселмир у Раџастану налази се усред пустиње Тар. У региону влада аридна клима, а средина је пешчана. Пустиња Тар (такође позната под именом Велика индијска пустиња) обликује значајан део западне Индије. Простире се кроз четири државе у Индији - Пенџаб, Харајану, Раџастан и Гуџарат, и покрива површину од 208.110 -{км}-². Пустиња се наставља у Пакистану где се назива пустиња Чолистан. Већина пустиње Тар налази се у Раџастану и покрива 61% његове површине. Пустиња је већином стеновита, док је њен мали део на крајњем западу песковит.
Порекло пустиње Тар је несигурно. Неки геолози сматрају да је пустиња стара од 4.000 до 10.000 година, док остали тврде да је аридност у овој регији започела много раније. Подручје карактеришу екстремне температуре које лети прелазе 45 °C, а зими се спуштају испод 0 °C. Падавине су непредвидљиве и неправилне, и крећу се од испод 120 -{мм}- на крајњем западу до 375 -{мм}- на истоку. Недостатак падавина је углавном последица јединственог положаја пустиње у односу на ланац Аравали. Пустиња лежи у заклоњеном подручју од падавина коју ствара грана југозападног монсуна из Бенгалског залива. Паралелни положај ланца Аравали с огранком Арапског мора такође узрокује да пустиња не прима пуно падавина.