мини|Блиски исток Блиски исток је регион који обухвата југозападну Азију (не рачунајући Кавказ) заједно с Египтом. Овај регион обухвата простор јужног и источног дела Медитерана, и простире се на територији која се пружа од источног дела Средоземног мора па све до Персијског залива. Већина дефиниција Блиског истока у овај регион убраја државе од Ирана у југозападној Азији до Египта у северној Африци. Остале државе севера Африке (као што су Либија, Тунис и Мароко) се сматрају северноафричким државама.
На овом подручју се населило неколико културних и етничких група, од којих истакнуто место имају персијска, арапска и турска култура. Најраспрострањенији језици су персијски и арапски. Највећа етничка заједница су Арапи, затим Турци, Туркмени, Персијанци, Курди, Азери, Копти, Јевреји, Асирци, Маронити, Черкези, Сомалци, Јермени, Друзи и бројне друге мање етничке групе.
Историја Блиског истока датира још из древних времена, и током историје, била је један од центара светских дешавања. Када се разматра древна историја Средњег истока чешће се користи израз Блиски исток. Блиски исток је такође место порекла најраспрострањенијих религија попут јудаизма, хришћанства и ислама, као и мање распрострањених бахаизма, мандаизма, религије Друза и других. Блиски исток генерално има суву и топлу климу. Постоји неколико већих река које омогућавају наводњавање и побољшавају пољопривреду, посебно у подручју Плодног полумесеца. Државе Арабијског полуострва, нарочито оне које се налазе у подручју Персијског залива, имају велике количине сирове нафте, која им доноси велико богатство. И данас, Блиски исток је остао стратешки, економски, политички, културолошки и религијски осетљив регион.
Терминологија
Енглески термин „Средњи исток“ је највероватније настао током педесетих година 19. века у Индијском бироу Велике Британије. Постао је заступљенији након што га је употребио амерички морнарички стратег Алфред Тајер Махан да означи подручје између Арабије и Индије. Током овог времена, Британска и Руска империја су се надметале за утицај у средњој Азији, ривалство које је постало познато под именом „Велика игра“. Махан је увидео стратешку важност, не само региона, него и његовог центра, Персијског залива. Област која окружује Персијски залив назвао је Средњи исток, и истакао да је, после Суецког канала, то најважнији пут који Британија треба да контролише, да би спречила Русију да даље напредује ка Британској Индији. Махан је први пут употребио тај термин у свом чланку „Персијски залив и међународни односи“, објављеном у септембру 1902. године у британском часопису Нешнал Ревју.
Средњем истоку, ако могу да употребим тај термин, ће једног дана требати његова Малта, као и његов Гибралтар, мада не значи да ће се иједно од њих налазити у Персијском заливу. Морнарица има велику покретљивост која са собом носи привремену одсутност, и зато у сваком делу операције мора да има успостављене базе за поправке и снабдевање, и у случају катастрофе, базе које ће пружити уточиште и безбедност.
Маханов чланак је касније штампан у Тајмсу, а затим га је у октобру пратила серија од двадесет чланака под насловом „Средњоисточно питање“, коју је написао Сер Игњатије Валентин Чирол. Током серије, Сер Игњатије је проширио дефиницију Средњег истока на регионе који се пружају до граница Индије. Након што се серија завршила, Тајмс је уклонио знаке навода у даљој употреби термина.
Све до Другог светског рата постојала је навика да се области Мале Азије и источне обале Средоземног мора називају Блиски исток, Далеки исток се односио на области око Кине, а Средњи исток је означавао области од Месопотамије до Бурме, такорећи области између Блиског и Далеког истока. У касним тридесетим годинама 20. века Британија је успоставила Команду Средњег истока у Каиру, за потребе својих војних снага у региону. Након тог времена, термин је добио ширу употребу у Европи и САД, са оснивањем „Института за Средњи исток“ у Вашингтону 1946. године.
Значење
Овим називом је све до Другог светског рата било уобичајено називати источну обалу Медитерана. Средњи исток је тада означавао подручје од Месопотамије до Бурме односно подручје између Блиског и Далеког истока.
Критке и употреба Употреба појма Средњег истока се сматра исувише евроцентричном. У многим западноевропским језицима, данас се овај појам користи у већини академских и медијских извора, а користе га и неевропљани. Реч средњи довео је до одређених недоумица због промене дефиниције појма током времена. Пре Првог светског рата у енглеском језику користио се појам -{Near East}- (Блиски исток) којим се означавало подручје Османлијског царства и Балкана, док се тадашњи појам Средњег истока означавао подручје Ирана, Кавказа, Авганистана, Средње Азије и Туркменистана. Насупрот тих појмова, Далеки исток је означавао државе Источне Азије (нпр. Кина, Јапан, Кореја, Хонгконг итд.).
Након пропасти Османлијског царства 1918. године, Блиски исток се полако почео губити из употребе у енглеском језику, док је Средњи исток почео обухватати новостворене државе исламског света. Међутим, кориштење појма Блиски исток остало је у неким академским дисциплинама, укључујући археологију и древну историју, где описује подручје идентично појму Средњег истока, а који се не користи у овим наукама.
Међутим, у бројним језицима појам Средњег истока се преклапа са енглеским појмом -{Near East}- те се често користи као синоним. Прва званична употреба појма Средњи исток од стране владе САД била је 1957. године у Ајзенхауеровој доктрини, која се односила на Суеску кризу. Тадашњи државни секретар Џон Фостер Далс дефинисао је Средњи исток као „подручје које лежи између Либије (укључујући и њу) на западу и Пакистана на истоку, Сирије и Ирака на северу и Арапско полуострво на југу, додајући том подручју још и Судан и Етиопију“. У препоруци америчког Стејт Департмента 1958. године стоји да се појмови -{Near East}- (дословно Блиски исток) и -{Middle East}- (Средњи исток) могу узети као синоними, који дефинишу подручје које укључује само Египат, Сирију, Израел, Либан, Јордан, Ирак, Саудијску Арабију, Кувајт, Бахреин и Катар.
Други језици На немачком говорном подручју појам -{Naher Osten}- (Блиски исток) и даље је у широкој употреби. Данас међутим због све већег утицаја енглеских текстова и медија појављује се и појам -{Mittlerer Osten}-, мада има другачије значење. На руском -{Ближний Восток}- (Ближниј Восток), бугарском -{Близкия Изток}-, пољском -{Bliski Wschód}- и јужнославенским језицима Блиски исток, и даље је остао једини одговарајући појам за ово подручје. Међутим, неки језици имају и еквивалент енглеском појму -{Middle East}- попут француског -{Moyen-Orient}-, шведског -{Mellanöstern}-, шпанског -{Oriente Medio}- или -{Medio Oriente}- и италијанског -{Medio Oriente}-.
Дефиниција појма у енглеском говорном подручју На енглеском говорном подручју, као и у још неким земљама западне Европе, следеће државе су обухваћене појмом Средњи исток, а који одговара западној Азији, искључујући подручје Кавказа, грчког дела Кипра а укључујући Египат.
Карактеристике
У западном свету Блиски исток се генерално сматра претежно исламском арапском заједницом. Ипак ово подручје обухвата многе различите културне и етничке групе, укључујући Арапе, Асирце, Азере, Бербере, Халдејце, Друзе, Грке, Јевреје, Курде, Мароните, Персијанце и Турке. Они нису међусобно толико слични колико се то претпоставља. Главне језичне групе укључују: арапски, асирски (такође познат као арамејски или сиријски), хебрејски, персијски, курдски и турски. Одговарајући придјев је блискоисточни, а изведена именица је Блискоисточњак.
Већина западних дефиниција „Блиског истока“ — и у утврђеним референтним књигама и у уобичајеној употреби — дефинише регију као 'државе у југозападној Азији од Ирана (Персије) до Египта'. Египат се заједно са Синајским полуострвом у Азији обично сматра делом 'Блиског истока', иако већина земље лежи географски у северној Африци. Будући да нису повезане с Азијом, међународни медији све више називају Либију, Тунис и Мароко северноафричким државама — насупрот блискоисточним земљама (од Ирана до азијског дела Египта).
Једна од широко кориштених дефиниција „Блиског истока“ је дефиниција ваздухопловне индустрије коју спроводи -{IATA}--ина организација за стандарде. Та дефиниција — од почетка 2006 — укључује Бахреин, Египат, Ирак, Иран, Израел, Јемен, Јордан, Катар, Кувајт, Либанон, Оман, Палестинску територију, Саудијску Арабију, Сиријску Арапску Републику, Судан и Уједињене Арапске Емирате. Ова се дефиниција користи широм света у одређивању цена летова и таксених обрачуна за путнике и терет.
Историја
Блиски исток се, уопштено, налази на раскршћу путева између Евроазије и Африке те Средоземног мора и Индијског океана. Он је духовни центар и место одакле су се многе светске религије прошириле широм света; између осталих ислам, хришћанство, јудаизам, манихеизам, зороастризам, бахаизам и друге. Током своје дуге и бурне историје, Блиски исток је један од највећих центара светских догађања, али је истовремено и врло осетљиво политичко, војно, стратешко и економско подручје.
Најстарије светске цивилизације, Месопотамија (Сумер, Акад, Асирија и Вавилон) те древни Египат, потичу из подручја Плодног полумесеца и долине Нила. Њих су следиле цивилизације Хитита, старих Грка и други народи у Малој Азији, Елам у предиранској Персији, као и цивилизације на подручју Леванта попут Ебла, Канаана, Арамејаца, Феничана и других. Осим њих значајно место у светској историји заузимају и Персијанци на подручју данашњег Ирана те северноафричке Феникија и Картагина. Прво царство које је ујединило цели Блиски исток било је Неоасирско царство, затим Ахеменидско, те након њега Македонско царство, а у нешто мањој мери и Партијско и Сасанидско царство). Касније су ово подручје освојила два велика царства: прво Римско, а након њега Византија. Након слома Византије, на подручју Арапског полуострва јавља се Арапски калифат након чега почиње златно исламско доба када Арапи освајају целу регију у 7. веку уједињујући цели Блиски исток и креирајући доминантни арапски и исламски идентитет који је, у већој или мањој мери, остао сачуван до данас. У каснијим вековима, на овом подручју сменила су се царства Монгола, Селџука, Османлија и Сафавида, а напослетку већи део регије потпада под британску колонијалну управу.
Модерни Блиски исток почиње након Првог свјетског рата, када је поражено Османлијско царство, које је било на страни Централних сила, а Британци и њихови савезници су територије Османлијског царства подијелили на бројне нације и државе, првобитно под француским и британским мандатима. Други одлучујући догађај у овој трансформацији укључује оснивање државе Израела 1948. године и касније повлачење европских сила, у првом реду Уједињеног Краљевства и Француске до краја 1960-их. Њихов утицај је једним делом замењен растућим утицајем САД од 1970-их до данас.
У 20. веку, подручје је добило нови стратешки и економски значај откривањем огромних залиха сирове нафте. Масовна производња и експлоатација нафте почела је око 1945. са највећим залихама у Саудијској Арабији, Ирану, Кувајту, Ираку и Уједињеним Арапским Емиратима. Процењене залихе нафте, нарочито у Саудијској Арабији и Ирану су међу највишим у свету, а у саставу међународног нафтног картела ОПЕЦ доминирају државе са Блиски истока.
Током Хладног рата, Блиски исток је био позорница идеолошке борбе између тадашње две суперсиле и њихових савезника; на једној страни били су то НАТО и САД, те Совјетски Савез и чланице Варшавског пакта са друге. Сви они су се такмичили у повећају свог утицаја на регионалне савезнике. Наравно, поред политичких разлога такође је био присутан и идеолошки конфликт између ова два система. У ситуацији када је западни свет зависио о великим количинама нафте, САД и западни савезници су се грчевито борили да одмакну арапски свет од совјетског утицаја. Током 20. и 21. века, ово подручје је пролазило кроз периоде релативног мира прекидане са периодима великих ратова и конфликта.