Слатина (раније Подравска Слатина) је град у северној Славонији, у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 13.686 становника, а у самом насељу је живело 10.208 становника.
Историја Овде је била битка код Слатине 1562. године.
Почетком 20. века Слатина је православна парохија са филијалама, околним селима: Бакићи, Козице, Липовац и Лукавац. У месту је политичка општина, црквена општина, котарски и други органи, пошта и брзојав, православна црква и комунална школа. У Слатини живи 1431 Србин православац (27%) са 307 домова (29%). Црквене матице су заведене 1777. године, парохија је треће класе, има парохијски дом. Православна црква посвећена Св. апостолима Петру и Павлу грађена је 1750. године. Темпло је осликао 1785. године иконописац Јован Грабован. Председник црквене општине 1905. године је Симеон Кокановић а парох већ седам година поп Василије Свилар, рођен у Пећанима 1869. године. У месној комуналној школи предаје учитељ Лазар Савић, а 50 ђака иде у редовну наставу а 26 у празничну школу.Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
Године 1935. трговиште Слатина је променила званично назив у Подравска Слатина."Просветни гласник", Београд 1935.
Други светски рат Срески начелник у Подравској Слатини Флоријан Косница, на зборовима је јавно изјављивао да су Срби „ван закона“.
У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за покатоличавање одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.
У Подравској Слатини је, по окупацији 1941. године, ухапшен велики број угледних грађана – њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац, др Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић, адвокат Марко Дробац, надлугар Глиша Зечић, трговац и др.Славка Пиштелић, општински чиновник из Подравске Слатине, у Београду 6. јула 1942. (К)
У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки, Добровићу, Новој Буковици, Подравској Слатини.Милош Ивошевић из Греде, срез Подравска Слатина, Поповић 31.12.1941. године
Становништво Град Слатина Број становника по пописима
година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857. бр. становника 14.819 15.844 14.638 13.475 12.598 12.509 11.805 11.929 10.290 10.201 9.188 8.372 6.548 6.625 5.464 напомене: Настао из старе општине Подравска Слатина. До 1991. исказиван под именом Подравска Слатина. У 1981. део података садржан је у општини Сопје.
Слатина (насељено место) Број становника по пописима
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" style="margin: 10px 0 10px 25px; background: #f9f9f9; border: 1px #AAA solid; border-collapse: collapse; font-size: 85%; float: center;" |- style="background:style=;" |background-color:#F5DEB3;"| година пописа|background-color:#C2B280;"| 2001. |background-color:#C2B280;"| 1991. |background-color:#C2B280;"| 1981. |background-color:#C2B280;"| 1971.|background-color:#C2B280;"| 1961. |background-color:#C2B280;"| 1953. |background-color:#C2B280;"| 1948. |background-color:#C2B280;"| 1931. |background-color:#C2B280;"| 1921. |background-color:#C2B280;"| 1910. |background-color:#C2B280;"| 1900. |background-color:#C2B280;"| 1890. |background-color:#C2B280;"| 1880. |background-color:#C2B280;"| 1869. |background-color:#C2B280;"| 1857. |- |бр. становника | 10.920 | 11.416 | 9.923 | 8.066 | 6.318 | 5.735 | 5.006 | 5.100 | 3.861 | 3.785 | 3.180 | 2.828 | 2.236 | 2.070 | 1.451 |} напомене: До 1910. исказивано под именом Слатина. Од 1921. до 1991. исказивано под именом Подравска Слатина. У 1981. повећано припајањем насеља Слатински Липовац. За то бивше насеље садржи податке од 1857. У 1948. години садржи део података за насеље Мединци.
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Подравска Слатина је имало 11.416 становника, следећег националног састава:
Галерија
Референце
Литература
ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Слатина Категорија:Славонија Категорија:Насељена места у Вировитичко-подравској жупанији