1. март

1. март (01.03) је 60. дан у години по грегоријанском календару (61. у преступној години). До краја године има још 305 дана.

Догађаји 86. п. н. е. - Римски војсковођа Луције Корнелије Сула заузео Атину и свргнуо локалног тиранина кога је поставио понтски краљ Митридат VI Еупатор. Од Сулиног разарања Атина се никада није опоравила. 293 — Римски цар Диоклецијан је прогласио за цезаре Констанција Хлора и Галерија и тиме увео тетрархију, систем владавине четири савладара. 1498 — Васко да Гама, португалски морепловац, је први Европљанин који се искрцао на обале садашње афричке државе Мозамбик на своме путу ка Индији. 1562 — Француски римокатолици су, под вођством војводе Франсоа од Гизе, и уз подршку Ватикана у Васију побили неколико стотина хугенота и изазвали Француске верске ратове. 1565 — Естасио де Са је основао Рио де Жанеиро. 1633 — Самјуел де Шамплен је повратио свој положај заповедника Нове Француске у име кардинала Ришељеа. 1643 — После Португалије и Француске, шпански краљ Карло III протерао је из земље римокатолички језуитски ред. 1803 — Охајо се, као 17. држава, прикључује САД. 1815 — Француски цар Наполеон Бонапарта искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом следбеника напустио медитеранско острво Елба на којем је био заточен. 1872 — Основан је Национални парк Јелоустоун, први национални парк у свету. 1896 — Етиопска војска краља Менелика II је победила Италијане у одлучујућој бици код Адве, чиме су окончане италијанске претензије у Првом италијанско-абисиниском рату. 1896 — Француски физичар Анри Бекерел је открио радиоактивност када је изложио фотографске плоче уранијуму. 1919 — У Београду се први пут састало Привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1941 — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту. 1942 — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада. 1943 — Британско ратно ваздухопловство почело је у Другом светском рату да систематски бомбардује европске железничке системе на територији под контролом Немачке. 1946 — Енглеска банка прелази у државно власништво, а њени дотадашњи акционари се обештећују. 1950 — На суђењу које је трајало мање од 90 минута, немачко-британски физичар Клаус Фукс је осуђен за кршење Закона о државним тајнама за одавање Совјетском Савезу информација о пројекту Менхетн. 1954 — Хидрогенска бомба Кастл Браво је детонирана на пацифичком острву Бикини, што је изазвало један од најгорих случајева радиоактивног загађења изазваног тестирањем нуклеарног оружја. 1954 — У главном граду Венецуеле Каракасу отворена је прва конференција Организације америчких држава. 1959 — Архиепископ Макариос III вратио се на Кипар из изгнанства са Сејшелских острва, на која су га протерали Британци. 1966 — После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска “Венера 3“, први васионски брод који је приспео на неку другу планету. 1979 — Филипс је на конференцији за новинаре у Ајндховену представио прототип оптичког дигиталног аудио диска. 1983 — У Цириху, Своч груп АГ представља јавности први Своч сат. 1985 — У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи. 1991 — На првим слободним изборима у Албанији, Албанска партија рада освојила је 176 од 250 посланичких места и задржала власт, али је председник партије Рамиз Алија изгубио у својој изборној јединици. 1992 — Босански муслимани и Хрвати су на референдуму гласали за отцепљење од Југославије, a у Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић. 1. март — У Црној Гори се на референдуму 63% грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. 1993 — Амерички војни транспортери су изнад источне Босне избацили прве товаре с храном и лековима, чиме је у Босни и Херцеговини почела “Операција падобран“. 1994 — После четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата су у Вашингтону потписали прелиминарни споразум o стварању муслиманско-хрватске федерације у БиХ. 1996 — Нико од 123 путника и чланова посаде није преживео пад перуанског путничког авиона “Боинг 737“, у најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства у Перуу. 1997 — Албанска влада премијера Салија Берише поднела је оставку, после двомесечних крвавих нереда изазваних крахом штедионица у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило животну уштеђевину.

Рођења 1810 — Фредерик Шопен, пољски композитор и пијаниста. (прем. 1849) 1855 — Лазар Пачу, српски лекар и политичар. (прем. 1915) 1886 — Оскар Кокошка, аустријски сликар и књижевник. (прем. 1980) 1891 — Станислав Винавер, српски писац, песник и преводилац. (прем. 1955) 1891 — Александар Д. Ђурић, адвокат, писац и преводилац. (прем. 1975) 1910 — Дејвид Нивен, енглески глумац и писац. (прем. 1983) 1922 — Јицак Рабин, израелски војник и политичар, премијер Израела у два мандата. (прем. 1995) 1927 — Хари Белафонте, амерички музичар и глумац. (прем. 2023) 1930 — Сава Антић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1998) 1930 — Гастоне Ненчини, италијански бициклиста. (прем. 1980) 1933 — Шпиро Губерина, хрватски глумац. (прем. 2020) 1939 — Лео Броувер, кубански композитор, диригент и класични гитариста. 1943 — Хосе Анхел Ирибар, Шпански фудбалски голман и тренер. 1944 — Роџер Далтри, енглески музичар, глумац и филмски продуцент, најпознатији као суоснивач, певач и повремени гитариста групе -{The Who}-. 1946 — Јан Кодеш, чешки тенисер. 1951 — Горан Ракочевић, српски кошаркаш. (прем. 2026) 1954 — Рон Хауард, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста. 1955 — Денис Маквеге, конгоански гинеколог, добитник Нобелове награде за мир (2018). 1958 — Ник Кершо, енглески музичар и музички продуцент. 1966 — Зак Снајдер, амерички редитељ, продуцент и сценариста. 1967 — Арон Винтер, холандски фудбалер и фудбалски тренер. 1967 — Џорџ Идс, амерички глумац. 1969 — Хавијер Бардем, шпански глумац. 1969 — Никола Радмановић, српски фудбалер. (прем. 2022) 1972 — Југ Радивојевић, српски редитељ. 1973 — Крис Вебер, амерички кошаркаш. 1978 — Тијана Милошевић, српска виолинисткиња. 1983 — Станка Златева, бугарска рвачица. 1983 — Мирко Ковач, српски кошаркаш. 1983 — Лупита Нјонго, кенијско-мексичка глумица. 1984 — Бошко Јанковић, српски фудбалер. 1987 — Кеј Си Риверс, амерички кошаркаш. 1987 — Кеша Сиберт, америчка музичарка. 1988 — Слободан Дунђерски, српски кошаркаш. 1989 — Оливера Молдован, српска кајакашица. 1994 — Давид Бабунски, македонски фудбалер. 1994 — Џастин Бибер, канадски музичар.

Смрти 317 — Валерије Валенс, римски цар. 986 — Лотар, краљ Француске. (рођ. 941) 1643 — Ђироламо Фрескобалди, италијански чембалиста, оргуљаш и композитор. (рођ. 1583) 1792 — Леополд II, цар Светог римског царства (рођ. 1747). 1958 — Тома Росандић, први ректор Академије ликовних уметности у Београду (рођ. 1878) 1994 — Слободан Селенић, српски дизајнер (рођ. 1936) 1995 — Сезар Родригез, шпански фудбалер и тренер. (рођ. 1920) 2003 — Фрањо Гласер, југословенски и хрватски фудбалер. (рођ. 1913) 2010 — Марија Крањц, модни креатор, уредник часописа "Базар". (рођ. 1950) 2012 — Благоје Аџић, генерал-пуковник Југословенске народне армије (рођ. 1932)

Празници и дани сећања Српска православна црква прославља: Светих дванаест мученика Светог Марута Светог преподобномученика Романа