Латинска унија (; ; ; ; ; ) је бивша међународна организација састављена од земаља у којима се говоре неки од романских језика. Задатак Латинске уније је да промовише и шири заједничко наслеђе латино културе. Латинска унијa је основана 1954. године, потписивањем конституционог споразума у Мадриду. Формално је призната као институција 1983. године. Од тада, број чланова је порастао од 12 на 35 земаља на четири континента.

Унија је настала 1954. године у Мадриду, Шпанија. Почела је да ради 1983. године и њено чланство је порасло са 12 на 36 држава, укључујући земље Северне Америке, Јужне Америке, Северне Европе, Јужне Европе, Африке и Азијско-пацифичког региона.

Званични називи Латинске уније били су: на француском, на италијанском, на португалском, на румунском, на шпанском и на каталонском.

Због финансијских потешкоћа, Латинска унија је 26. јануара 2012. године објавила обуставу својих активности, распуштање свог Генералног секретаријата (на снази од 31. јула 2012.) и раскид радног односа за све запослене у организацији., accessed 2012-06-10.

Критеријуми

Постоји више критеријума које једна земља треба да задовољи да би постала чланица ове уније.

Лингвистички критеријуми Да је званични језик романски језик Да је романски језик језик образовања Да је романски језик језик медија и штампе

Лингвистичко-културални критеријуми Постојање развијене књижевности на неком романском језику Постојање штампе и публикација на неком романском језику Постојање телевизијских станица са знатним бројем програма на романском језику Постојање радио-станица са програмом који се емитује на неком романском језику и широким дометом

Културални критеријуми Постојање директног или индиректног римског наслеђа које држава покушава да одржи путем наставе латинског језика Образовање на другом страном романском језику, различитом од језика земље

Односи са другим латино земљама Друштвена организација, нарочито на пољу судства, планирана и базирана на поштовању основник слобода и основних принципа људских права и демократије, толеранције и слободе култа.

Чланство

Према веб страници Латинске уније, чланство је било отворено за сваку нацију која испуњава следеће критеријуме:

Лингвистички критеријуми: Језик изведен из латинског као службени језик, који се користи у образовању и обично се користи у масовним медијима или у свакодневном животу Лингвистички/културолошки критеријуми: Постојање значајне литературе на латинском језику Штампа и публикације на латинском језику Телевизија са великим уделом програма на језику који потиче од латинице Радио који се широко емитује на језику који потиче од латинице Културни критеријуми: Директно или индиректно наслеђе старог Рима, којем држава остаје верна и које одржава углавном кроз образовање латинског језика Културно васпитање страних језика изведених из латинице Програми размене са другим латинским земљама Организација друштва, посебно у правном плану, заснована на поштовању основних слобода, општих принципа људских права и демократије, толеранције и слободе вероисповести

Земље чланице Следеће земље су чланице Латинске уније, распоређене на четири континента:

Шпански језик Estimate. Corrected as Equatorial Guinea is mistakenly included (no native speakers there)

Аргентина* | Боливија | Чиле | Колумбија | Костарика | Куба | Доминиканска Република | Еквадор | Салвадор | Шпанија | Филипини | Гватемала | Екваторијална Гвинеја | Хондурас | Мексико | Никарагва | Панама | Парагвај | Перу | Уругвај | Венецуела

Француски језик

Обала Слоноваче | Француска | Хаити | Монако | Сенегал

Италијански језик

Италија | Ватикан* | Сан Марино

Португалски језик

Ангола | Бразил | Зеленортска острва | Гвинеја Бисао | Мозамбик | Португал | Сао Томе и Принципе | Источни Тимор

Румунски језик

Молдавија | Румунија

Каталонски језик

Андора

(*) Стални посматрачи

Званични језици Латинске уније су шпански, француски, португалски, италијански, румунски и каталонски. Прва четири језика се користе у свакодневном раду Уније, и сви текстови опште дифузије морају бити преведени на та четири језика.

Референце

Литература

: . Reprint 2003.

. 3 vols. (vol. 1), 2006 (vol. 2).

Mart. .

Sónia Frota & Pilar Prieto, eds. . Christoph Gabriel & Conxita Lleó, eds. . . .

John Haiman & Paola Benincà, eds., .

Спољашње везе

Категорија:Романски језици Категорија:Лингвистичке организације Категорија:Међународне организације Категорија:Шпански језик Категорија:Француски језик Категорија:Италијански језик Категорија:Португалски језик Категорија:Организације из Париза