Крупа на Врбасу је насељено место и седиште истоимене месне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, Босна и Херцеговина. На попису становништва 2013. године, Крупа на Врбасу је имала 1.200 становника.
Положај 200п|лево|мини|Крупа на Врбасу на територији града Бање Луке Крупа на Врбасу је смештена на левој страни дна долине Врбаса, десне притоке Саве, и долинским странама Крупе, леве притоке Врбаса, и источним и североисточним падинама Мањаче (1.236 -{м}-), између Присјаке (815 -{м}-), Страже (790,2 -{м}-), Кршњатице (954 -{м}-), Паљевине (898 -{м}-), Ператовца (872 -{м}-), Крчевине (646 -{м}-), Јаворја (554 -{м}-) и Брда (500 -{м}-), са обе стране магистралног пута Бања Лука—Јајце. Простире су у висинској зони од 210 до 680 -{м}-. Куће Мијића, који су расељени шездесетих година 20. века, у засеоку Рацуне, налазиле су се на 820 -{м}-. Најнижи део насеља лоциран је поред тока Врбаса, а највиши на падинама Мањаче. Засеоци су смештени у свим деловима атара и имају карактеристичне микроположаје, за које се најшире може рећи да представљају природно погодне локације. Смештени су на алувијалним равнима Врбаса и Крупе, на контакту алувијалне равни и котлинског побрђа, на додиру котлинског побрђа и планинског обода и на странама планинског обода ка долинама Крупе и Врбаса. Крупа на Врбасу лоцирана је 25 -{км}- југозападно од Бање Луке, док су поједини засеоци знатно удаљенији, засеок Рацуне 38 -{км}- (путем преко Крупе на Врбасу) или 28 -{км}- (путем Бања Лука—Чађавица преко Кола).
Микроположај насеља одређују географске координате: 44°34’ и 44°39’ северне географске ширине и 17°4’ и 17°7’ источне географске дужине. По географској регионализацији перипанонског дела Републике Српске, Крупа на Врбасу са својим залеђем, припада Бањалучкој микрорегији, саставном делу Бањалучко-добојске регије Републике Српске, која обухвата долину и слив средњег тока Врбаса, од Црне Ријеке и Лакташа, западни део слива Босне и слив горње Укрине. Крупа на Врбасу, са околним насељима, по регионалној класификацији за потребе просторног планирања Републике Српске, улази у склоп Бањалучког региона или осовине првог реда који повезује главне центре северног дела Српске, Бијељину, Брчко, Добој и Бању Луку.
На основу ранијих тумачења, Крупа на Врбасу са околином припада Змијању, посебном пределу у широј околини Бање Луке, које се дефинише и као крај омеђен рекама Врбасом, на истоку, и Саном, на западу, планином Козаром (977 -{м}-), на северу, и током Пливе на југу. По предању, то је Змијање од пре Косова, у које је кнезовао Рајко од Змијања, који је водио Змијањце на Косово. Данас Змијање, у ужем смислу, обухвата ужи простор, планину Мањачу и територију западно од ње, где су лоцирана села Горње и Доње Ратково, Стражице, Ситница, Дујаковци, Локвари, Лусићи и Стричићи, које се још назива и Кол Змијање.
Саобраћајно-географски положај је повољан и комуникативан. Главним комуникацијама, магистралним путем Бања Лука—Јајце, чија дужина износи 72 -{км}-, који је изграђен у време аустроугарске окупације Босне и Херцеговине 1894. године, а пуштен у саобраћај 1896. године, и регионалним путем Бања Лука—Чађавица—Мркоњић Град, дужине 57 -{км}-, насеље је повезано са суседним и даљим географским пределима, преко просторно разгранате и густе мреже локалних и сеоских путева. Почетком 20. века, тачније законом од 17. фебруара и 6. марта 1913. године, планирана је градња железничке пруге нормалног колосека, чија би траса пратила пут Бања Лука—Јајце, али се од те идеје одустало, највише због заштите средњовековних градова у долини Врбаса. Постоје индиције да је насеље Крупа на Врбасу у прошлости представљало подручје којим су водиле важне саобраћајнице из Паноније, на северу, ка Јадранском приморју, на југу. На то упућују локалитет Градина, праисторијска градина и римске утврде у Рацунама, Градина у Пехуљама и средњовековно утврђење Гребен-град, на десној долинској страни Крупе, јужно од Крупе на Врбасу.
Геолошка основа и рељеф мини|200п|Стрикина пећина
Геолошку основу терена Крупе на Врбасу чине јурски кречњаци и бречасти кречњаци из формације креде. Крупско поље је изграђено од квартарних пескова и шљункова разне гранулације. Са обе стране реке Крупе налазе се конгломерати, мркожути пешчари, сивоплаве глине, лапори, лапоровити кречњаци и појаве угља. У близини манастира ископавани су комади угља до 200 -{кг}-, као и у Леденицама. На основу геолошких истраживања и геолошке карте о бочачко-крупском неогеном простору, површине 10-{км}-2, поред налазишта угља која су неистражена, регистроване су појаве боксита и кречњака.
Крупа на Врбасу у свом западном делу припада планинском, а у источном равничарско-брдском терену. Нагиби топографске површине су утицали на овакво просторно ширење насеља. Доминира планински рељеф, а преовлађујући елементи су кањон Врбаса, Крупска раван и планинско залеђе. Тектонски покрети, флувијална ерозија и акумулација утицали су на стварање кањона Врбаса, дубине 200 до 700 -{м}-. Крупска раван настала је тектонским покретима у неогену (ниоцен). Иницијални рељеф обликован је алпском орогенезом, а данашњи изглед добија дуговременим деловањем многобројних ерозивних процеса.
Од површинских и подземних крашких облика рељефа, најпознатија је Стрикина пећина (дужине 36 -{м}-), у засеоку Ријека, код родовских кућа Стрика, и Кућерина у засеоку Врановини. По предању, из Стрикине пећине је у прошлости извирала река Крупа. У Рацунама, на локалитету Таванак, налази се безимена јама, дужине 34 -{м}- и дубине 71 -{м}-, на Рацунским странама јама Врани камен и у Малој Домањици Међеђа јама. На територији Крупе на Врбасу налази се велики број извора, од којих су већи у засеоку Рацуне Беговац код кућа Пролића, Зелетина код кућа Амиџића, Смрчевица код кућа Павловића, Лежевица и Студенац код школе, Ограђеница код кућа Тешановића и Просана и Девића врело. У засеоку Леденице Грабовица, Станиште, Буквица, Каменица, Рамадановац и Ђурин точак, у засеоку Зидине Точак, Бећировац, Сердарево врело и Пејића точак, у засеоку Ријека Васиновац, Љесковица, Огњеница, Шамарин поток и Јовичин поток, у засеоку Поље Црно врело и у Грабешкој или Сереџанској мали Врело.
Клима Клима је умереноконтинентална са извесним утицајима панонске климе. На територији Крупе на Врбасу заступљена су два микроклимата, топлији (долински) и хладнији (планински). Средња годишња температура ваздуха износи 11,5 °C. Средња годишња количина падавина износи 85,4 -{mm}-. Иако је количина падавина мала, она је равномерно распоређена по годишњим добима, највише падавина је у јесен, када се излучи 287,8 -{mm}-, а најмање зими 222,7 -{mm}-, у пролеће 263,4 -{mm}-, а лети 250,5 -{mm}-. У вегетационом периоду, од априла до септембра, излучи се просечно 549,4 -{mm}- воденог талога. Просечан број дана са снегом је 58, од чега највише у јануару (20 дана). Од ветрова највећу учесталост има северни (северац), а најмању јужни, који се у народу назива југовина.
Воде мини|200п|Река Крупа Хидрографска мрежа због кречњачко-доломитске водопропусне и шкриљаве водопропусне основе је доста развијена са бројним изворима (врелима), док нека насеља оскудевају у води. Поједини извори су каптирани за потребе водоснабдевања насеља, спроведени до јавних чесми или су неискоришћени. Главна река овог краја је Врбас са својим левим притокама Крупом и Рекавицом. Повољна надморска висина (690 -{м}-) и пад реке Врбаса погодују хидроенергетском искоришћавању. Узводно од Бочца, на територији насеља Сурјан, код Мркоњић Града, налази се ХЕ Бочац, инсталационе снаге 110 -{MW}-, чија је градња почела 1977. године, са годишњом производњом 307,5 -{GWh}-, и мањи компензациони базен Бреница на око 7,3 -{км}- низводно од хидроелектране. На Врбасу је планирана изградња проточног прибранског постројења ХЕ Крупа, запремине 7,87 -{км}-3, што би довело до потапања дела насеља Крупа на Врбсу, Пољица (заселак Љубачева) и једног дела Рекавица.
Алувијална раван Крупе (Крупско поље) је богата подземним водама. Фреатска издан налази се на дубини од 5 -{м}-. Републички завод за заштиту споменика културе, природних знаменитости и ријеткости Босне и Херцеговине, ставио је 1964. године под заштиту извор и водоток Крупе са каскадним делом.. Крупа је понорница, извире испод Димитора а понире у јужном ободу Подрашничког поља, под називом Понор. Након понирања појављује се у Крупи на Врбасу, под називом Крупа и чини леву притоку Врбаса. Вода ове реке користи се за водоснабдевање Крупе на Врбасу, односно 100 домаћинства, док се остала домаћинства водом снабдевају директно са многобројних извора, као и водом из копаних бунара у којима се сакупља кишница. На територији Крупе на Врбасу, посебан значај имају и култни извори, за које постоје предања да су лековити, а које мештани појединих села посећују за време празника, као што су Бећурак у Добрњи или Василино (Каурино) врело у Шљивну.
Земљиште, флора и фауна Највећу заступљеност имају кисела и кисело-смеђа земљишта на карбонатним стенама ограничене производне способности, terr rossa, рондзине, делувијална земљишта, смеђа колувијална земљишта на глинама и смеђа кисела земљишта на шкриљцима и пешчарима. Уз ток Врбаса заступљена су алувијална карбонатна земљишта, а ближе обали и алувијална некарбонатна земљишта. Вегетацијски покривач је сачињен од разноврсног мешовитог растиња (буква, граб, храст китњак, бор, јела и друго). Поред тока Врбаса преовлађује храст китњак и обичан граб, а на кршним камењарима доминирају шуме и пашњаци. Животињски свет је доста богат и разноврстан са мноштвом капиталних примерака, међу којима се истичу медвед, вук, лисица, срна, дивља свиња, зец, фазан, јазавац, веверица и друге врсте. Водотоци су богати младицом, поточном пастрком, липљаном и другим врстама риба.
Атар Површина насеобинске територије Крупе на Врбасу, коју чине две катастарске општине, Крупа на Врбасу (2.358 хектара) и Рацуне (2.943 хектара), износи 5.301 хектар, од чега је 2.647 хектара у приватном и 2.654 хектара у државном власништву. Обрадиво земљиште обухвата 1.861 хектар, пољопривредно 2.186 хектара, продуктивно 5.131 хектар а непродуктивно (неплодно) земљиште 170 хектара. У структури коришћења земљишта преовлађују шуме (55,55% укупне површине атара), оранице и баште (22,9%), ливаде (10,53%) и пашњаци (6,13%).
Шуме су распрострањене на Мањачи, Кршњатици, Ператовцу, Јасеновцу, Лисини, Паљевини, Кули, Странама, Градини, у Доловима, Бунариђу, Врановини, Гредицама и Осоју. Оранице и баште су углавном око сеоских кућа. Пашњаци се налазе на Присјаци, Округловцу, Катуну, Главици, Таванку, Стражи, у Мијића крајевима, Крушковцу, Павловој равни, Плећинама и Пољанама, а ливаде на местима Присјака, Стража, Палеж, Крчевина, Храст, Тешића долина, Раковића брдо, Лице, Љубојине њиве, Брезик, Салаковица, Шибови, Делића долови и Крушковац. Утрине се налазе на местима Мијићи крајеви, Попове ливаде, Округловац и Таванак.
Физиономија и уређеност