Федерико дел Саградо Коразон де Хесус Гарсија Лорка (; Фуенте Вакерос, 5. јун 1898 — околина Алфакара, Гранада, 19. август 1936) био је шпански песник, драматург и позоришни редитељ.
Студирао је књижевност, сликарство и музику, што је касније дошло до изражаја у његовом бављењу сценском уметношћу тј. драмом. Путовао је широм Шпаније, али је посетио и Америку, САД и Аргентину. У САД је стигао у доба економске кризе па је ту земљу доживео као свет празнине и тескобе у којем нема ничег хуманог, већ је све подређено трци за новцем.
Музику је учио од чувеног Мануела де Фаље, а сам је скупљао и хармонизовао народне напеве. То је у његово песничко и драмско дело унело снажну музикалност и помогло му да формира оригинални песнички израз. Иако је Лорка започео бављење поезијом у доба шпанског ултраизма и креационизма, његов циљ није био песнички експеримент и мода тренутка. На оригинални начин, овај песник је спојио свој уметнички таленат и искуство авангарде са националном, односно локалном традицијом Андалузије.
Лорка је међу првим песницима авангарде осетио разорну снагу и нехуманост механизације и потрошачког друштва које је она производила. Његов боравак у Америци је резултирао потресном збирком Песник у Њујорку. Најзначајније драме Гарсије Лорке јесу Крвава свадба и Дом Бернарда Албе. Песник је позориште сматрао "најјачим и најкориснијим оружјем у подизању земље и барометром, што показује њену величину и пад."
Гарсија Лорка је стекао међународно признање као емблематични члан Генерације '27, групе коју чине углавном песници који су у шпанску књижевност увели начела европских покрета (попут симболизма, футуризма и надреализма).The Editors of Encyclopædia Britannica. "Generation of 1927". Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica Inc., n.d. Web. 18 November 2015 Сматра се да су га националистичке снаге убиле на почетку Шпанског грађанског рата. Иако се Лорка није активно бавио политиком, за време грађанског рата је био ухваћен и стрељан у августу 1936. Не зна се тачно где му је гроб.
Његова заоставштина се у Шпанији сматра националним културним благом.Рат око Лоркиног легата (Б92, 30. април 2016)
Биографија
Детињство Рођен је 5. јуна 1898. године у гранадској општини Фуенте Вакерос, у крилу породице удобног економског положаја, а крштен је као Федерико дел Саградо Корасон де Хесус Гарсија Лорка. Отац му је био земљопоседник Федерико Гарсија Родригез. (1859-1945) и његова мајка, Висента Лорка Ромеро (1870-1959), друга супруга његовог оца, школска учитељица која је гајила књижевни укус његовог сина. Његова прва кућа, у Фуенте Вакеросу, тренутно је музеј.
Године 1906. отишао је да живи код свог учитеља Антонија Родригеза Еспиносе у Алмерију, где је живео током 1907-1908 и током јула и августа исте године. Али се разболео од оралне болести, због чега се преселио у Гранаду и од 1909. студирао у Пресветом Срцу Исусовом.
У тинејџерским годинама више се интересовао за музику него за књижевност; Студирао је клавир код Антонија Сегура Месе и међу својим пријатељима на универзитету био је познат више као музичар него као нови писац. Године 1926, у родном дому породице Гарсија-Тревијано у Оргиви, премијерно је за клавиром извео мазурку коју је компоновао Мануел де Фаља за Кармен Гарсија-Тревијано, у то време тетке адвоката и антифранковског политичара Антонија Гарсије-Тревијано.
Младост Лорка је био син имућног андалузијског земљопоседника, никад није био успешан ђак. 1909. се са родитељима сели у Гранаду. 1919. године ради студирања књижевности и права одлази у Мадрид где се упознаје и дружи са многим тадашњим шпанским интелектуалцима као што су уметници Луис Буњуел и Салвадор Дали, што је имало велики утицај на њега. Музику је студирао код М. де Феил који му је усадио љубав према народној песми и усмерио га ка сакупљању народног блага. У Мадриду се такође упознаје са актуелним европским и светским збивањима и проблемима. Крајем двадесетих година постаје депресиван понајвише због неприхватања околине и пријатеља његове хомосексуалне оријентације. Буњуел и Дали заједно раде на филму "Андалузијски пас", који је Лорка протумачио као директан напад на њега. Схвативши проблем, његови родитељи га шаљу на пут по Америци. Од 1929. до 1930. борави у САД, највише у Њујорку, а посетио је и Кубу.
Млади писац мини|260x260пиксел|Браћа Гарсија Лорка, Федерико и Франциско. У Residencia de Estudiantes у Мадриду, Гарсија Лорка спријатељио се са Луисом Буњуелом и Салвадором Далијем и многим другим уметницима који су били, или ће постати утицајни широм Шпаније.Maurer (2001) p. x Преузет је под окриље песника Хуана Рамона Хименеза, зближио се са драматургом Едуардом Марквином и Грегоријем Мартинезом Сијером, директором мадридског Театра Еслава.
1919–20., На Сијерин позив, написао је и поставио своју прву драму The Butterfly's Evil Spell ( Зла чаролија лептира). Била је то игра у стиху која је драматизовала немогућу љубав између бубашваба и лептира, уз пратећу глумачку мрежу других инсеката; са сцене га је исмејала незадовољна публика након само четири представе и утицала је на однос Гарсије Лорке према позоришној публици до краја каријере. Касније ће тврдити да је Маријана Пинеда, написана 1927. године, заправо била његова прва драма. Током времена у Residencia de Estudiantes, бавио се правом и филозофијом, мада га је више занимало писање него студирање.
Прва књига песама Гарсије Лорке, Libro de poemas, објављена је 1921. године, прикупљајући дела написана из 1918. године и изабрана уз помоћ његовог брата Франциска (Пакито). Оно се тиче тема вере, изолације и природе које су испуниле његова прозна размишљања.Maurer (2001) p. xi Почетком 1922. године у Гранади, Гарсија Лорка придружио се композитору Мануелу де Фаљи како би промовисао Concurso de Cante Jondo, фестивал посвећен побољшању фламенко перформанса. Годину дана пре него што је Лорка почео да пише своју Poema del cante jondo („Песма дубоке песме“, објављена тек 1931), па је природно саставио есеј о уметности фламенка,Federico García Lorca, "El cante jondo (Primitivo canto andaluz)" (1922), reprinted in a collection of his essays entitled Prosa (Madrid: Alianza Editorial 1969, 1972) at 7–34. и почео јавно да говори у знак подршке Конкурса.
Током следећих неколико година, Гарсија Лорка се све више укључио у шпанску авангарду. Објавио је песничку збирку под називом Canciones (Песме), мада није садржала песме у уобичајеном смислу. Убрзо након тога, Лорка је позван да изложи серију цртежа у Galeries Dalmau у Барселони, од 25. јуна до 2. јула 1927.Exposició de dibuixos de Federico García Lorca, Galeries Dalmau, 25 June – 2 July 1927, Barcelona (invitation and catalogue) Лоркине скице биле су спој популарног и авангардног стила, допуњавајући Cancion. И његова поезија и цртежи одражавали су утицај традиционалних андалузијских мотива, кубистичке синтаксе и заокупљености сексуалним идентитетом. Неколико цртежа састојало се од суперпонираних лица попут снова (или сенки). Касније је двострука лица описао као аутопортрете, показујући „способност човека да плаче, као и да побеђује“, у складу са својим уверењем да су туга и радост нераздвојни, баш као и живот и смрт. мини|252x252пиксел|Мануел де Фаља, Федерико Гарсија Лорка и Антонио де Луна. Romancero Gitano (Цигански романсеро, 1928), део његове серије Cancion, постала је његова најпознатија књига поезије.Maurer (2001) p. xii Била је то високо стилизована имитација балада и песама које су се још увек причале широм шпанског села. Гарсија Лорка описује то дело као „изрезбарени олтарски комад "Андалузија са „Ромима, коњима, арханђелима, планетама, јеврејским и римским поветарцем, рекама, злочинима, свакодневним додиром кријумчара и небеском нотом голе деце Кордове." Књига која тешко да уопште изражава видљиву Андалузију, али тамо где скривена Андалузија подрхтава." 1928. књига му је донела славу широм Шпаније и хиспанског света, а тек много касније стекао је значај као драмски писац. До краја живота, писац ће трагати за елементима андалузијске културе, покушавајући да пронађе њену суштину не прибегавајући „живописној“ или клишејској употреби „локалне боје."
Цигански романсеро је састављен од 18 песама. Снага којом је Гарсија Лорка у своје стихове унео народну традицију Андалузије, учинила је да Шпанија и Латинска Америка прихвате поезију овог песника готово као своје народне песме.
Његова друга представа, Mariana Pineda, са сценским поставкама Салвадора Далија, отворила је велико признање у Барселони 1927. године. 1926. године Гарсија Лорка написао је драму Чудесна супруга обућара, која ће бити приказана тек почетком 1930-их. Била је то фарса о фантазији, заснована на односу кокетне, дражесне жене и кокошијег постолара.
Повратак у Шпанију Лорка се 1930. враћа у новопроглашену Републику Шпанију. На позив свог гранадског професора, социјалисте Ф. де ла Риоса, Лорка прихвата посао директора и уметничког аниматора студентског путујућег позоришта Ла Барака. Током турнеје са Ла Бараком, Гарсија Лорка написао је своје сада најпознатије драме, „Руралну трилогију“, Крваво венчање, Јерму и Кућу Бернарда Албе, које су се све побуниле против норми буржоаског шпанског друштва.Maurer (2001) p. xiv Позвао је на поновно откривање корена европског позоришта и довођење у питање удобних конвенција као што су популарне салонске комедије тог доба. Његов рад оспоравао је прихваћену улогу жена у друштву и истраживао табу питања хомоеротизма и класе. Гарсија Лорка написао је мало поезије у овом последњем периоду свог живота, изјавивши 1936. године, „позориште је поезија која израња из књиге и постаје довољно човечна да може да разговара и виче, плаче и очајава."Maurer (2001) pxvмини|250x250пиксел|Федерико Гарсија Лорка са његовом сестром Изабел, 1914. године.Осим што се вратио класичним коренима позоришта, Гарсија Лорка окренуо се и традиционалним облицима у поезији. За његово последње песничко дело, Sonetos de amor oscuro (Сонети мрачне љубави, 1936), дуго се мислило да је инспирисано његовом страшћу према Рафаелу Родригез Рапуну, секретару Ла Бараке. Документи и успомене откривени 2012. године сугеришу да је стварна инспирација био Хуан Рамирез де Лукас, 19-годишњак с којим се Лорка надао да ће емигрирати у Мексико.Tremlett, Giles (10 May 2012), "Name of Federico García Lorca's lover emerges after 70 years: Box of mementoes reveals that young art critic Juan Ramírez de Lucas had brief affair with Spanish poet", The Guardian, UK Љубавни сонети инспирисани су песником из 16. века Сан Хуан де ла Крузом.Maurer (2001) pxvii Субвенцију Ла Бараке преполовила је десничарска влада изабрана 1934. године, а последњи учинак дат је у априлу 1936. године.
Лорка је лета провео у Хуерта де Сан Висенте од 1926. до 1936. Овде је написао, у целини или делимично, нека од својих главних дела, међу којима „Кад прође пет година" (Aci que pasen cinqo anos) (1931), Крваво венчање (1932). ), Jерма (1934) и Divan del Tamarit (1931–1936). Песник је живео у Хуерта де Сан Висенте непосредно пре хапшења и атентата августа 1936."Huerta de San Vicente". Huerta de San Vicente. Приступљено 27.10.2020.
Иако цртежи Гарсија Лорка не добијају често пажњу, он је такође био талентовани уметник.Cecilia J. Cavanaugh "Lorca's Drawings And Poems"
Смрт За време избијања грађанског рата, Лорка се затекао у Визнару, у Гранади. 19. августа 1936. Фашистички војници су га ухватили и стрељали, а тело су му бацили у необележен гроб. Франкова влада је покушала да уништи успомену на Лорку тако што је уништила сва његова дела, а спомињање његовог имена је било строго забрањено. Како је био међу првим и најславнијим жртвама грађанског рата, Лорка је убрзо постао симбол жртве политичке репресије и фашистичке тираније.
Тврдило се да је Гарсија Лорка био аполитичан и да је имао много пријатеља и у републиканском и у националистичком кампу.