Презент (од ) или садашње време је просто и лично глаголско време који означава радњу, стање или збивање који се одвијају у садашњости.
Презент у српском језику Грађење Гради се од презентске основе, која се добија одбијањем личног наставка -мо у 1. лицу множине презента, и следећих наставака:
Лице Једнина Множина 1. -м/-у -мо 2. -ш -те 3. - (нема наставка у овом лицу) -ју/-у/-е
Прво лице презента наводи се уз инфинитив у већини речника. Треба обратити пажњу на глаголе "хтети" и "моћи", који, у првом лицу једнине презента, уместо наставка -м имају наставак -у, "хоћу" и "могу“.
Што се тиче трећег лица множине, правила су следећа: Ако се 1. лице једнине завршава на -им, наставак 3. лица множине је -е и додаје се на окрњену основу (без завршног -и), нпр. видим - виде, држим - држе, мислим - мисле. Изузетак су глаголи врети и зрети, који у трећем лицу множине презента уместо наставка -е имају наставак -у: врим - вру и зрим - зру. Ако се 1. лице једнине завршава на -ем, наставак 3. лица множине је -у и додаје се на окрњену основу (без завршног -е), нпр. кажем - кажу, паднем - падну, пијем - пију, тресем - тресу, тонем - тону, купујем - купују. Изузетак су глаголи наведени у следећем правилу, као што је глагол хтети, који у трећем лицу множине презента уместо наставка -у има наставак -е: хоћу (према хоћеш) - хоће. Ако се 1. лице једнине завршава на -ам, наставак 3. лица множине је -ју, нпр. дам - дају, читам - читају, певам - певају, причам - причају. Изузетак су малобројни глаголи као што су смем - смеју, умем - умеју, разумем - разумеју, успем - успеју. Код ових глагола не долази до скраћивања презентске основе.
Код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи (односно 1. лице једнине презента на -чем) основа се у 3. лицу множине разликује од основе у осталим лицима: пећи - печем - пеку, вући - вучем - вуку, тући - тучем - туку. До ове појаве долази зато што се, за разлику од осталих лица, у 3. лицу множине не врши палатализација.
У следећој табели дат је пример презента глагола „радити“ (презентска основа: ради):
Лице Једнина Множина 1. радим радимо 2. радиш радите 3. ради раде
Употреба
Право значење презента имају глаголи несвршеног вида који обележавају радњу која се врши: у тренутку говора: Шетам по парку. стално, све време: Дунав протиче кроз Нови Сад.
Презент може да има и нека друга значења (када се могу употребити и глаголи свршеног вида), а то су: Приповедачки (историјски) презент употребљава се за живописно приповедање прошлости: Вратим се кући, узмем кишобран и одем у школу. Године 1927. Аљехин побеђује Капабланку и постаје светски првак у шаху. Релативни презент означава прошлу радњу у зависној реченици истовремену са прошлом радњом у главној реченици: Рекла ми је да има много новца. Презент за будућност праћен одредбом за време може означавати радњу у будућности: Сутра путујемо на море. Презент у значењу футура другог као и футур други, означава радњу истовремену са неком радњом у будућности: Они ће играти танго док не падну од умора (футур II: Они ће играти танго док не буду пали од умора) Квалификативни презент означава радње које се врше по неком природном реду, по обичају или навици, односно које се понављају: После зиме долази пролеће. Пословични презент се употребљава у пословицама: Зрела крушка сама падне. Презент са модалним значењем означава став говорног лица према још неоствареној радњи: Умирем од жеђи.
Литература
Gramatika srpskog jezika, Ivan Klajn, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005, pp. 115-116, 120-121
Види још Глаголи
Категорија:Глаголска времена Категорија:Лични глаголски облици