Пирс Брендан Броснан (; Дрогеда, 16. мај 1953) ирски је глумац и продуцент. Најпознатији је по улогама тајног агента Џејмса Бонда у филмовима Златно око, Сутра не умире никад, Свет није довољан и Умри други дан.
Младост Броснан је рођен у Дрогеди у округу Лауд, у Ирској, као једино дете Томаса Броснана, столара, и Меј (рођене Смит, рођена око 1934). Живео је 12 година у Навану, округ Мид и сматра га својим родним градом. Ишао је у основну школу Сент Ан у Навану. Броснанов отац напустио је породицу док је Пирс био новорођенче. Када му је било четири године, мајка се преселила у Лондон да ради као медицинска сестра. Од тада су га у великој мери одгајали његови бака и деда по мајци, Филип и Кетлин Смит. Након њихове смрти, живео је са тетком, а потом и ујаком, али је након тога послат да живи у пансиону којим је управљала жена по имену Ејлин.
Према Броснану,
Броснан је одгајан у римокатоличкој породици и школовао се у локалној школи коју су водила браћа Де ла Сал док је служио у цркви поред олтара.
Броснан је напустио Ирску 12. августа 1964. године да би живео са мајком и њеним новим супругом Вилијамом Кармајклом, у шкотском селу Лонгнедри, Источни Лотијан. Кармајкл је одвео Броснана да први пут погледа филм о Џејмсу Бонду (Голдфингер), када је имао 11 година. Касније су се преселили у Лондон, а Броснан се школовао у Елиотовој школи, државној свеобухватној школи у Путнеју, на југозападу Лондона, која је данас позната као Арк Путнеј академија. Броснан је говорио о преласку из Ирске у Енглеску и свом образовању у Лондону: "Када одете у веома велики град, метрополу попут Лондона, као ирски дечак од 10 година, живот се одедном одвија прилично брзо. Од мале школе, рецимо, седам учионица у Ирској, до ове веома велике свеобухватне школе, са преко 2.000 деце. И ви сте Ирац, а они то знају. Британци имају диван начин да вам то дочарају, а ја сам имао дубок осећај да сам аутсајдер. " Док је похађао школу, надимак му је био "Ирац".
Након што је напустио школу са 16 година, одлучио је да постане сликар и почео је да се усавршава у комерцијалној илустрацији у Уметничкој школи Сент Мартен.Jonathan Jones (30 September 2011). . The Guardian. Accessed August 2013. Док је присуствовао проби за радионицу у Овалној кући, ватрогасац је подучавао људе како јести ватру и одлучио је да се придружи.: guardian.co.uk Guardian News and Media – 18 March 2003 Циркуски агент је видео како изводи перформанс и ангажовао га на три године. Касније је три године увежбавао глуму у Драмском центру у Лондону. Броснан је описао осећај док је постајао глумац и утицаја који је то имало на његов живот: „Кад сам пронашао глуму, или када ме глума пронашла, то је било ослобађање. То је била одскочна даска у други живот, удаљен од живота којег сам имао, а глума је била нешто у чему сам био добар, нешто што сам ценио. То је било велико задовољство у мом животу. "
Каријера
Дипломирајући у Драмском центру 1975. године, Броснан је почео да ради као помоћник менаџера у Краљевском театру у Јорку, дебитујући у филму Wait Until Dark. НАкон шест месеци, драматичар Тенеси Вилијамс изабрао га је за улогу Мекејба у британској премијери филма The Red Devil Battery Sign (а именован је као "Пирс Бросман"). Његов наступ изазвао је узбуђење у Лондону а Броснан још увек чува телеграм који је послао Вилијамс, наводећи само "Хвала Богу за тебе, драги мој дечко".. У 1977. години изабрао га је Франко Зефирели за наступ у представи Filumena Едуарда Де Филипа, у којој је играо заједно са Џоун Плаурајт и Френком Финлејом.
Каријеру је наставио играјући кратке улоге у филмовима попут The Long Good Friday (1980) и The Mirror Crack'd (1980), као и у првим телевизијским наступима у серијама The Professionals, Murphy's Stroke и Play for Today. Постао је телевизијска звезда у Сједињеним Америчким Државама са својом главном улогом у популарној минисерији Manions of America. Затим је у 1982. години наступао у Би-Би-Сијевој деветоделној минисерији Nancy Astor (која је у Америци емитована у Мастерпис театру) у којој је приказан живот Лејди Астор, прве жене у британском парламенту. Његова улога Роберта Шоа II донела му је 1985. године номинацију за награду Златни глобус за најбољег споредног глумца. мини|усправно|Броснан потписује аутограме на Берлинском филмском фестивалу 2010. године. Броснан се 1982. године преселио у Јужну Калифорнију и стекао популарност у Сједињеним Државама играјући насловну улогу у Ен-Би-Сијевој романтичној, често комичној, детективској серији Remington Steele. Вашингтон пост је објавио да би исте године Броснан "могао да постане млади Џејмс Бонд". Након што је серија Remington Steele завршена у 1987. години, Броснан је глумио у неколико филмова, укључујући The Fourth Protocol (1987), трилер о хладном рату у којем је глумио заједно са Мајклом Кејном, The Deceivers и Noble House (оба у 1988), и The Lawnmower Man (1992). У 1992. години, глумио је у пилот епизоди за Ен-Би-Сијеву серију Running Wilde, у којој је играо репортера Auto World часописа заједно са Џенифер Лав Хјуит која је глумила његову кћерку, али пилот епизода никада није емитована. У 1993. години играо је споредну улогу у комичном филму Госпођа Даутфајер. Такође се појавио у неколико телевизијских филмова, укључујући Victim of Love (1991), Death Train (1993) и Night Watch (1995), шпијунски трилер сниман у Хонг Конгу. У 2003. години Броснан је награђен наградом за животно дело Ирске филмске и телевизијске академије за свој допринос ирском филму. Џејмс Бонд (1994–2005) Броснан је први пут упознао продуцента филмова о Џејмсу Бонду Алберта Р. Броколија на сетовима филма Само за твоје очи само зато што је његова прва супруга, Касандра Харис, играла улогу грофице Лисл фон Шлаф, љубавнице лика Милоша Коломба. Броколи је, када га је упознао, рекао: "ако зна глумити... он је мој момак" који ће наследити улогу Бонда од Роџера Мура. Известили су и Entertainment Tonight и National Enquirer, да ће Броснан наследити још једну Мурову улогу, улогу Симона Темплара у серији The Saint. Броснан је демантовао гласине у јулу 1993. године, али је додао: "још увек чами на нечијем столу у Холивуду."
У 1986. години, Ен-Би-Си је отказао серију Remington Steele. Броснану је понуђена улога Џејмса Бонда, али је публицитет побољшао рејтинг серије Remington Steele и она је обновљена, што је подразумевало да се Броснан уговорно врати у емисију, и то је натерало "Eon Productions" да потражи другог глумца за улогу агента 007. Продуценти су уместо њега ангажовали Тимотија Далтона за филмове Дах смрти (1987) и Дозвола за убиство (1989). Док је Броснан избегавао да разговара о губитку улоге Бонда, делом и зато што му је Далтон био пријатељ, он се појавио у рекламама за дијеталну Колу у којима приказује оно што је Лос Анђелес тајмс описао као "жустар лик сличан Бонду", а Ен-Би-Си је рекламирао филм Noble House са Броснаном обученим у оделу сличном Бондовом. Правни спорови између продуцента Бонда и студија око права дистрибуције резултирали су укидањем предложеног трећег филма са Далтоном у главној улози 1991. године и зауставили су серију филмова о Бонду током наредних неколико година. Након што су правна питања решена, Далтон је одлучио да се не глуми у трећем филму, а 7. јуна 1994. године Броснан је најављен као пети глумац који ће играти Бонда.
Броснан је потписан за уговор за три филма о Бонду са опцијом четвртог. Први његов филм Златно око (1995), зарадио је око 350 милиона америчких долара широм света, четврта највећа светска филмска бруто зарада у 1995. години, што га чини најуспешнијим Бондовим филмом од филма Операција Свемир, прилагођено према инфлацији. Добио је 78% рејтинга на Ротен томејтоузу, док је на Метакритику остварио рејтинг од 65%. У Чикаго сан тајмсу, Роџер Иберт дао је филму 3 звезде од могућих 4, рекавши да је Броснанова веза „некако осетљивија, рањивија, психолошки потпунија“ од претходних, такође коментаришући Бондов „губитак невиности“ у односу на претходне филмове. Џејмс Берардинели описао је Броснана као "одлучно побољшање у односу на његовог непосредног претходника", са "осећајем за духовитост која иде заједно са његовим природним шармом", али је додао да је "читава једна четвртина Златног ока испуњена убијањем."
Године 1996. Броснан је основао компанију за производњу филмова под називом "Irish DreamTime" заједно са продукцијским партнером и дугогодишњим пријатељем Боом Ст. Клером. Броснан и Ст. Клер издали су прву продукцију "Irish DreamTime", The Nephew у 1998. години. Годину дана касније објављен је други студијски пројекат компаније, Афера Томаса Крауна, и остварио је критички успех и добру зараду.
Броснан се вратио у 1997. години у улози Бонда у филму Сутра не умире никад а 1999. године у филму Свет није довољан, који су такође били успешни. У 2002. години Броснан се по четврти пут појавио у улози Бонда у филму Умри други дан, који је добијао мешовите критике слично као и претходна два филма, али је био успешан на благајнама. Броснан је након тога критиковао многе аспекте свог четвртог филма о Бонду. Током промоције напоменуо је да би волео да настави своју улогу Џејмса Бонда: "Сигурно бих волео да одиграм још једну. Конери је имао шест. Шест би био број, а онда се више не враћати." Броснан је приликом прихватања улоге од "Eon Productions"-а тражио да му дозволи рад на другим пројектима у паузи између филмова о Бонду. Захтев му је одобрен, а након сваког Бондовог филма, Броснан је глумио у најмање два друга филма, укључујући и неколико продуцентских, играјући широк спектар улога, од научника у филму Бертоновом филму Марс напада!, до насловне улоге у филму Сива сова у ком је описан живот Енглеза Арчибалда Беланеја, једног од првих канадских конзервациониста.
Убрзо након премијере филма Умри други дан, медији су почели да се питају да ли ће Броснан добити и пету улогу Бонда. У том периоду, Броснан се ближио 50. рођендану. Броснан је имао на уму да су и обожаватељи и критичари били врло незадовољни Роџером Муром који је играо улогу када је имао 58 година, али добио је подршку и критичара и обожаватеља франшизе за пету улогу. Из тог разлога, остао је одушевљен поновним представљањем своје улоге. Октобра 2004, Броснан је рекао да се сматра отпуштеним са улоге Бонда. Иако се за Броснана често причало да ће још увек играти агента 007, он је то неколико пута демантовао, а у фебруару 2005. на својој је веб страници објавио да је завршио са улогом Бонда. Данијел Крејг преузео је улогу 14. октобра 2005. У интервјуу за The Globe and Mail, Броснан је упитан шта мисли о Данијелу Крејгу као новом Џејмсу Бонду. Одговорио је: "Радујем се томе као што се сви радујемо. Данијел Крејг је сјајан глумац и он ће обавити фантастичан посао". Ову подршку је потврдио у интервјуу за International Herald Tribune, наводећи да је "[Крејг] на путу да постане Бонд за памћење". Касније је Броснан признао да је био повређен на крају мандата: "Барбара [Броколи] и Мајкл [Вилсон] били су на линији -" Јако нам је жао ". Она је плакала, а Мајкл се држао стоички и рекао је:" Били сте сјајан Џејмс Бонд. Хвала вам пуно ", а ја сам рекао , 'Хвала лепо. Збогом.' "То је било то. Био сам крајње шокиран".Field, Matthew; Chowdhury, Ajay (2015). Some Kind of Hero: The Remarkable Story of the James Bond Films. The History Press.
Током свог мандата у филмовима о Џејмсу Бонду, Броснан је учествовао и у видео играма о Џејмсу Бонду. У 2002. години лик Броснана искоришћен је као лице Бонда у видео игри 007: Nightfirе. У 2004. години Броснан се појавио у видео игри 007: Everything or Nothing, склопивши његову личност која ће лик у игри користити као и обављање гласовног дела за лик. Такође је глумио заједно са Џејми Ли Кертис и Џефри Рашом у филму Панамски кројач (2001), и позајмио је свој глас у серији Симпсонови у епизоди "Treehouse of Horror XII".
Након улоге Бонда лево|alt=Smiling cast members standing in a row for a group photo.|мини| Броснан (други с леве стране) са глумачком екипом филма Mamma Mia!.