мини|десно|250п|Карта Вардарске бановине (1931) мини|десно|250п|Карта Вардарске бановине (1937)
Вардарска бановина је била бановина (покрајина, регија) у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. године. Налазила се у јужном делу Краљевине и обухватала је целу данашњу Северну Македонију, јужне делове централне Србије и јужне делове Косова. Добила је име по реци Вардар и административно средиште бановине је било Скопље.
Године 1941, у Другом светском рату, силе Осовине су окупирале Вардарску бановину и подијелиле је између Бугарске, окупацијских зона нацистичке Немачке у Србији и окупацијских зона фашистичке Италије у Албанији. После завршетка Другог светског рата, највећи дио бановине је постао део Социјалистичке Републике Македоније, док је мањи северни део припао СР Србији. Обје републике су до 1991. године биле у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Демографија <center> {| class="wikitable" style="border:2px #aaa solid; font-size:90%;" |- style="background:#ccc; text-align:center;" ! colspan="4" style="background: LightSteelBlue;" | Попис становништва Краљевине Југославије 1931. (по вероисповести)</div> |- style="background:#ccc; text-align:center;" ! вера ! број верника !% |- | православна | <center>1.046.039<center> | 66,45% |- | римокатоличка | 18.474 | 1,17% |- | евангелистичка | 430 | 0,02% |- | остале хришћанске | <center>2.346| 0,15% |- | исламска | 499.362 | 31,72% |- | без конфесије | 7.594 | 0,48% |- | УКУПНО | 1.574.245 | 100%
Управна подручја Вардарска бановина се састојала из 44 среза:
- Шар-планина (Призрен), Гора (Драгаш), Подгора (Сува Река), Неродимље (Урошевац), Доњи Полог (Тетово), Горњи Полог (Гостивар), Галич (Ростуша), Дебар, Струга, Грачаница (Приштина), Качаник, Гњилане, Прешево, Преспа (Ресан), Охрид, Кичево, Крушево, Поречки (Јужни Брод), Прилеп, Битољ, Кавадар, Морихово, Неготин на Вардару, Скопље, Куманово, Велес, Овче Поље (Свети Никола), Штип, Кочане, Радовиште, Струмица, Дојран (Валандово), Ђевђелија, Крива Паланка, Кратово, Царево Село, Малеш (Берово),Гора, у 20. вјеку. Босиљград, Власотинце, Јабланица, Лесковац, Масурица, Пољаница и Пчиња.ОД СРБИЈЕ ДО СРБИЈЕ
Банови
Банови Вардарске бановине у периоду 1929—1941. су били:World Statesmen: Macedonia ПортретРедИме и презиме<small>(Датум рођења и смрти) Почетак мандатаКрај мандатаСтранка 50п 1. Живојин Лазић<small>(1876—1958) 9. октобар1929 1932 50п 2. Добрица Матковић<small>(1887—1973) 1932 1933 50п Алекса Станишић<small>(1877—1934) март1934 26. август1934 50п 3. Драгослав Ђорђевић 1933 1935 50п 4. Ранко Трифуновић<small>(1878—1939) 1935 16. септембар1936 5. Душан Филиповић (вд.) 16. септембар1936 1936 6. Драган Пауновић 20. август1936 1937 50п 7. Марко Новаковић 28. јул1937 1939 50п 8. Владимир Хајдук-Вељковић<small>(1892—1939) 25. фебруар1939 6. септембар1939 9. Александар Цветковић (вд.) 1939 1939 50п 10. Александар Андрејевић<small>(1877—?) 1939 1940 50п 11. Живојин Рафајловић<small>(1871—1953) 26. јун1940 1941
Споменици културе
Види још Вардарска Македонија Вардарска Србија Скопљанска епархија Охридско-битољска епархија Злетовско-струмичка епархија
Референце
Литература
Владан Јовановић: Демографске одлике Вардарске бановине и проблем самоидентификације Владан Јовановић: Вардарска бановина — друштвено-политичка скица
Категорија:Бановине Краљевине Југославије Категорија:Историја Скопља Категорија:Историја Македоније у савременом добу Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Историја Косова и Метохије у савременом добу Категорија:Односи Србије и Северне Македоније Категорија:Настанци у Југославији 1929. Категорија:Вардарска Македонија