Билећа је општина у Источној Херцеговини, у Републици Српској, БиХ. Површина општине је 633 -{km}-2. На попису становништва 2013. године Општина Билећа је имала 10.607 становника према подацима Републичког завода за статистику, а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 10.807.

Географија Општина Билећа се налази на југу Републике Српске и Босне и Херцеговине, у самом срцу Источне Херцеговине, уз границу са Црном Гором. Општина заузима површину од 633 km² и граничи се са општинама Требиње, Невесиње, Гацко, Берковићи, Љубиње у Републици Српскојкао и са (општином Никшић) у Црној Гори

Рељеф Рељеф општине Билећа карактерише изразито развијен крашки терен са свим типичним површинским и подземним морфолошким облицима (шкpaпе, вртаче, увале, поља, пећине и јаме). Надморска висина креће између 400 и преко 1400 метара.

Највећи дио општине заузима Билећка рудина, пространа кречњачка висораван обрасла ниским растињем и макијом. Североисточним делом територије доминира планински масив Сомине (највиши врх Тиква — 1.401 м), док се ка сјеверу издижу падине планине Баба (1.735 м). На западу се општина спушта према великом и плодном Дабарском пољу.

Хидрографија Иако се налази на кречњачком подручју, општина Билећа има изузетно занимљив и хидроенергетски важан хидрографски систем који гравитира ка Јадранском сливу.

Најзначајнији природни водоток је ријека Требишњица, некада највећа понорница на свијету, која извире из снажног крашког врела непосредно испод самог града Билеће. Изградњом велике бране „Гранчарево” 1968. године у кањону Требишњице, формирано је вештачко Билећко језеро које заузима површину од око 33 km², а чији већи дио припада овој општини. Билећко језеро данас представља највећу вјештачку акумулацију на Балкану и главни је хидрографски и еколошки фактор овог краја.

Билећко језеро|мини

Поред Требишњице, на подручју Дабарског поља тече и значајна кратка понорница Вријека, која извире код села Бијељани (Велико врело) и након 2,5 километра тока понире у понору Пониква. Воде ове општине су данас већим дијелом уврштене у велики енергетски систем „Горњи хоризонти”.

Клима На подручју општине Билећа сукобљавају се утицаји средоземне (медитеранске) климе са југа и континенталне климе са сјеверних планинских масива. Лета су изразито топла, дуга и сушна, са температурама које неријетко прелазе 40 °C. Зиме су благе, али вјетровите, праћене честим и снажним ударима буре.

Максимум падавина се биљежи током касне јесени и зимских мјесеци, када услед обилних киша долази до наглог пуњења крашких понора. Снијежни покривач на нижим висинама је риједак и краткотрајан, док се на околним планинским врховима задржава знатно дуже.

Флора и фауна Због суровог крашког терена и специфичне климе, биљни свијет је прилагођен условима недостатка површинске воде током љета. Преовладавају ниске шуме и шикаре храста медунца, црног граба, јасена, као и заједнице типичне херцеговачке макије, пелина, кадуље и вријеска, што ово подручје чини изузетно погодним за пчеларство. У нижим дијеловима општине успијевају медитеранске културе попут смокве, шипка (нара) и винове лозе. Фауна је представљена ситнијом дивљачи, лисицама, вуковима, дивиљим свињама, док подземни крашки канали и пећине крију бројне ендемске врсте, укључујући ретку подврсту човечје рибице.

Култура Културни живот на подручју општине Билећа има дугу и богату традицију, дубоко укоријењену у духовној и материјалној баштини Источне Херцеговине. Овај простор се одликује великим бројем културно-историјских споменика, активним радом културних установа и бројним традиционалним манифестацијама.

Културно-историјско насљеђе Најзначајнији духовни и културни центар општине је Манастир Добрићево, споменик културе од изузетног значаја који датира из средњег вијека (према предању из 13. вијека). Првобитно се налазио поред саме ријеке Требишњице, али је због изградње бране и формирања Билећког језера шездесетих година 20. вијека премештен на нову, вишу локацију у село Орах.

Подручје Билеће је изузетно богато некрополама стећака. Најпознатија и највећа је некропола у самом граду Билећи, као и бројни средњовјековни надгробни споменици расути по ободним селима Дабарског поља и Билећке рудине.

Културне установе Главни носилац културних збивања на територији општине је ЈУ Дом културе „Јевто Дедијер” у Билећи, који организује позоришне представе, књижевне вечери, ликовне изложбе и пројекције филмова. У граду дјелује и Завичајни музеј са вриједном археолошком и етнографском збирком која свједочи о животу у Херцеговини кроз вијекове, као и централна Спомен-соба посвећена борцима Одбрамбено-отаџбинског рата.

Очувањем традиционалне пјесме, игре и обичаја овог краја баве се културно-умјетничка друштва, међу којима су најактивнији ГКУД „Владимир Гаћиновић” и КУД „Зора Херцеговине”. Значајну улогу у културном уздизању има и локални Српски просвјетни и културни центар „Просвјета”.

Манифестације У Билећи се током године одржава више традиционалних културних и забавних манифестација које привлаче велики број посјетилаца из земље и региона: Дани Светог Василија у Билећи — духовно-културна манифестација посвећена великом светитељу, праћена свечаним литијама, монодрамама и предавањима. Културно љето Билећа — вишемјесечни програм који обухвата наступе фолклорних ансамбала, позоришне колаж-представе и музичке догађаје који за циљ имају очување херцеговачке традиције. Липа фест и Билећа фест — популарни љетни музички фестивали који се одржавају у јулу и августу на отвореној сцени (љетној позорници у градском парку Бећаруша), спајајући забавни програм са хуманитарним акцијама.

Насељена мјеста

мини|лево|Мапа насељених места општине Билећа Подручје општине Билећа чине насељена мјеста:

Баљци, Бијела Рудина, Бијељани, Билећа, Богдашићи, Боденик, Брестице, Влахиња, Врањска, Врбица, Голобрђе, Горња Мека Груда, Горњи Давидовићи, Граница, Делеуша, Дивин, Длакоше, Дола, Доња Мека Груда, Доњи Давидовићи, Ђече, Жудојевићи, Засада, Заушје, Звијерина, Калац, Качањ, Корита, Кривача, Крстаче, Кукричје, Кути, Лађевићи, Милавићи, Мириловићи, Мируше, Мрежица, Нарат, Његановићи, Обло Брдо, Орах, Ораховице, Пађени, Паник, Плана, Подгорје, Подосоје, Прераца, Пријевор, Присоје, Риоца, Селишта, Симијова, Скроботно, Тодорићи, Торић, Трновица, Фатница, Хоџићи, Чепелица и Шобадине.

Сакрални објекти Духовни живот и вјерска архитектура на територији општине Билећа имају дубоке историјске коријене, о чему свједоче бројни православни храмови и манастири који припадају Епархији захумско-херцеговачкој и приморској. Ови сакрални објекти представљају чуваре духовности, културног идентитета и материјалне баштине српског народа кроз вијекове.

Манастири Манастир Добрићево — најзначајнији и најпознатији духовни центар билећког краја, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Према манастирском печату и народном предању, манастир датира из прве половине 13. вијека (1232. године) и везује се за доба династије Немањића. Првобитно је био смјештен покрај саме ријеке Требишњице у Добрићевском селу. Због изградње бране Гранчарево и стварања акумулације Билећко језеро, манастир је 1964. године, у оквиру сложеног и скупог конзерваторског пројекта, у потпуности измјештен камен по камен на своју садашњу локацију у село Орах. Манастир је чувен по живописном средњовјековном фрескосликарству и великом културно-историјском значају.

Цркве и храмови Саборни храм Светог Саве — смјештен у самом центру Билеће. Изграђен је 1896. године у специфичном неоромано-готичком стилу за вријеме аустроугарске управе, а због своје монументалности и архитектонске вриједности проглашен је за Национални споменик Босне и Херцеговине. Храм је главна парохијска црква у граду и мјесто окупљања вјерног народа. Црква Светог арханђела Михаила у Трновком долу — стари историјски храм који има статус националног споменика, чувен по традиционалним народним зборовима и очувању старих херцеговачких обичаја. У овом Храму се по предању причестила војска војводе Влатка Вуковића приликом поласка на Косовски бој. Црква Светог великомученика Лазара и косовских јунака — новији храм подигнут у славу и част косовских јунака, који својом архитектуром снажно негује косовски завет у овом дијелу Херцеговине. Црква Светог пророка Илије на острву — јединствени сакрални објекат смјештен на малом, живописном острву унутар Билећког језера, до којег се може стићи искључиво чамцима, што га чини једним од најатрактивнијих и најнеобичнијих светилишта у регији. Црква Светог Георгија у Длакошама — стари сеоски храм који чува дух традиционалне градње од клесаног херцеговачког камена. Црква Свете Тројице у Кутима — сеоски храм у насељу Кути, Храм Свете Петке у Мрежици — новосаграђени православни храм смјештен на узвишењу изнад градског насеља. Овај лијепи храм, посвећен Преподобној мати Параскеви (Светој Петки), изграђен је трудом вјерног народа и свечано освјештан 2015. године. Црква Светог Василија Острошког — војна црква лоцирана у склопу билећке Касарне „Билећки борци”, јединствена по томе што служи вјерским потребама припадника Оружаних снага.

Исламски сакрални објекти Џамија у Старом граду (Царева или Селимија џамија) — најстарија џамија у Билећи, изграђена у старом градском језгру за вријеме османске управе (почетком 16. вијека) по наређењу султана Селима. Током ратних дешавања на Балкану више пута је оштећивана и обнављана. Авдића џамија у Планој — знаменити исламски сакрални објекат смјештен у селу Плана на сјеверу општине. Изграђена је 1795. године и карактеристична је по својој специфичној крашкој архитектури и четвртастој каменој мунари, која је издваја од уобичајених витких минарета, а проглашена је за национални споменик културе.

Некропола стећака Гребнице — Бунчићи у Баљцима Некропола Гребнице — Бунчићи налази се у селу Баљци, у засеоку Радмиловића Дубрава, око 4 километра сјевероисточно од Билеће. Због своје изваредне историјске, културне и умјетничке вриједности, ова некропола је 2016. године званично уврштена на УНЕСКО-ву листу свјетске баштине у оквиру серијске номинације средњовјековних надгробних споменика, а претходно је проглашена и за Национални споменик Босне и Херцеговине.

Морфологија и карактеристике Локалитет је смјештен на надморској висини од 869 метара и специфичан је по томе што су средњовјековни споменици подигнути директно на праисторијској каменој кумулацији (тумулусу/громили) и западно од ње у густој шуми. На некрополи је евидентиран укупно 291 стећак, што је чини једном од најбројнијих у регији: 218 плоча 64 сандука 1 сљемењак 1 стуб 1 крстача 1 нишан 5 утонуо вриједних блокова чији се облик не може тачно идентификовати.

Споменици су израђени од локалног, квалитетног кречњака и веома добро су клесани. Поређани су у правилне редове, орјентисани углавном у правцу запад—исток и сјевер—југ.

Украси и натписи (Епитафи) Од укупног броја, чак 33 или 32 споменика су богато декорсана рељефним мотивима карактеристичним за херцеговачку крашку школу клесања средњег вијека. Међу најчешћим украсима истичу се: Слијепе крашке аркаде и розете Повијене лозице са тролистом Крстови и кружни вјенци (у народу познати као „воденице”) Стилизовани рељефни прикази људске руке.

Историјска литература (нарочито радови чувеног еволуционисте крашких споменика Шефика Бешлагића) биљежи да је на овој некрополи пронађено чак седам старих ћириличних натписа (епитафа). Ови натписи помињу средњовјековне становнике овог краја, међу којима су Вукша Дубчевић, Бунцо Рушовић, Рашоје, Цријеп, Рашко Влаховић, као и монах Глигорије и Радо Раичев. Данас су на терену видљива још два јасна натписа на масивним сандуцима.

Савремена археолошка истраживања