мини|десно|250п|Хазор Хазор ( [hacor] = „ограђени простор“; [asōr], [asōra]) је стари утврђени град на сјеверу Галилеје, уз сјеверозападни руб долине Хуле, око 14 -{km}- сјеверно од Галилејског језера.
Његов стратешки положај му је донио наслов „врата земље“, будући да се налазио на мјесту укрштања главних трговачких путева од Сидона према Бет Шеану и од Дамаска према Мегиду.
Библијски извјештаји о Хазору
У Библији се Хазор спомиње у контексту израелског освајања земље у доба Јошуе (види Хисторија Израела и Палестине), што би се могло смјестити у 11. вијек п. н. е. Ондје се говори о коалицији сјеверних градова под водством Јабина, хазорскога краља, а против Израелаца. Јошуа је разорио Хазор, који се потом појављује на попису освојених градова те је додијељен израелском племену Нафтали.
Град се поновно спомиње у вези с израелским судијама Дебором и Бараком. И ондје се као краљ Хазора спомиње Јабин и вјероватно је да је овдје ријеч о тачном податку, док је у извјештају о освајању земље његово име уметнуто.
Касније, у 10—11. вијеку п. н. е., Хазор је утврдио краљ Соломон. На концу га је, око 733. п. н. е., освојио асирски краљ Тиглат Пилесер III
Спомиње се још једном у доба Макабејаца, а у контексту битке јеврејског вође Јонатана против Деметрија II Никатора из хеленистичке династије Селеукида.
Археолошки остаци
мини|десно|250п|Базен за воду
1928. почело се с истраживањем остатака Хазора на брежуљку који се арапски зове Tel el-Qedah, а археолошки су радови, с прекидима, настављени све до данашњег дана.
Међу рушевинама нађени су остаци из средњег и млађег бронзаног доба, као и из жељезног доба. Међу њима је нађено светиште с уздигнутим каменом који представља божанство, из 11—10. вијека п. н. е. Осим тога, ту су и остаци типичне сеоске куће с четири просторије из истога раздобља. Нађена су и градска врата из 10. или 9. вијека п. н. е., те град из 9. и 8. вијека п. н. е., то јест, из доба краљева Ахаба и Јеробоама II у сјеверном израелском краљевству, када је оно било на своме врхунцу.
Посебна је занимљивост велика цистерна за воду с приступним степеницама, што је омогућавало граду да издржи и посебно дуготрајне опсаде.
Тачно датирање појединих налаза и њихово довођење у везу с појединим библијским ликовима до данас је предметом живе расправе међу научницима.
Писани извори
Бројни су изванбиблијски извори који говоре о Хазору. Међу њима ту су: египатска проклетства (тзв. ексекрацијски текстови; 20. вијек п. н. е.), архив из Марија (19. вијек п. н. е.), попис градова Тутмоса III (15. вијек п. н. е.), писма из ел-Амарне, те пописи Аминофиса II и Сетија I (14. вијек п. н. е.).
Такво богатство писаних извора говори о великом занимању што га је положај и значење Хазора изазивао међу околним народима кроз читаву 2. деценију п. н. е.
Археолози се надају да ће једном наћи и хазорски архив у који је могао бити похрањен дио дописивања с околним владарима.
Литература
. In: BA 19-22 (1956—1959) . In: JBL 79 (1960) 12-19. ,, Garden City (1970).. The Anchor Bible Dictionary, vol. 3. H-J, New York - London 1992.
Спољашње везе
(На енглеском)
UNESCO World Heritage site for Hazor
Photos of the archaeological site at Hazor Amnon Ben-Tor at Hazors Solomonic Gate
Категорија:Израел Категорија:Археологија Категорија:Библијске локације