мини|Пинокио Анимирани или цртани филм је вид филмске уметности. За разлику од играног филма, у анимираном филму су ликови и позадина нацртани. У ову се скупину често стављају филмови у којој ни ликови ни позадина нису нацртани али нису нити стварни, живи, ликови него лутке. Државе највећи произвођачи анимираних филмова су САД и Јапан.

Почеци Средином 19. века, када је у европској уметности, посебно сликарству, дошло до развоја реализма Курбеа и Домијеа, створена је фотографија – дагеротипија. Сликарству и фотографији заједничко је било приказивање стварности. Убрзо, већ крајем 19. века, браћа Лимијер су на осветљеном платну приказала слику која је оживела. Овај догађај се сматра почетком развоја филма. Од настанка првих покретних слика до данас, са усавршавањем филмске технике ова уметност се све више развијала – од немог до звучног филма, од црно-белог до филма у боји.

Први анимирани филмови мини|Мачак Феликс Први анимирани филмови, које називамо и цртаним филмовима, приказани су у последњој деценији 19. века, и били су дело француског уметника Емила Рејноа. Међутим, пре 1910. године и појаве смешних ликова, као што су неспретни Фантош и диносаурус Грети, публика се није занимала за анимиране колико за стварне забављачке.

Анимирани филмови су најчешће приказивани пре целовечерњег филма у биоскопима и трајали су отприлике пет минута. Ускоро су отворени филмски студији који су се бавили искључиво производњом анимираних филмова. Током двадесетих година 20. века, браћа Дејв и Макс Флајшер створили су неколико чувених анимираних јунака, као што су Морнар Попај, Бети Буп и кловн Коко. Није било неуобичајено да главни лик цртаног филма буде животиња, на пример неваљали мачак Феликс.

Студији анимираних филмова

Најпознатија анимирана животиња свих времена свакако је Мики Маус. Микија је створио Волт Дизни, а први филм у ком се појавио био је „Луди авион“ из 1928. године. Убрзо је публика свих годишта хрлила да види његове најновије догодовштине, као и догодовштине његових пријатеља – Шиља, Паја Патак и Плутон. Дизни је ипак желео још да се испробава са анимацијом, па је направио низ филмова назван „Смешне симфоније“. Анимација у сваком филму била је надахнута познатим делима класичне музике.

Ипак, његова најодважнија одлука била је да сними дугометражни анимирани филм. Већина критичара сматрала је да да ће се гледаоци досађивати гледајући анимирани филм од 80 минута, али је филм „Снежана и седам патуљака“ из 1937. године постигао изванредан успех на благајнама. Најбољи Дизнијеви анимирани филмови као што су „Пинокио“ из 1940. године, „Пепељуга“ из 1950. године, „Мала сирена“ из 1989. године, „Аладин“ из 1992. године и „Краљ лавова“ из 1994. године.

Цртани филмови Хане-Барбере као што су Породица Кременко, Џетсонови и Скуби-Ду створене су 1960, 1962. и 1969. године, респективно.

1999. године - Стивен Хиленбург, творац анимираних телевизијских серија на каналу Никелодион, као што су Сунђер Боб Коцкалоне.

Од тада је Дизнијев филмски студио неприкосновен у тој грани филмске индустрије. Не треба заборавити ни друге велике ликове, настале у студијима Дизни, Ворнер Брадерс и Хана-Барбера.

Ликови анимираних филмова

Ликови студија Дизни мини|Дизни мини мини

Ликови студија Ворнер Брадерс

Ликови других студија Морнар Попај Бети Буп Мачак Феликс Пера Детлић Бим и Бум Роки и Булвинкл Мала Лулу Оги и бубице Срећни шумски пријатељи Змајева Кугла Змајева Кугла З Руперт Пингу Поштар Пет Покемон Доремон Наруто Астро Бој Мој комшија Тоторо Супершпијунке Пинк Пантер Штрумпфови Гарфилд Хитклиф Cubitus Блонди Mighty Mouse Deputy Dawg Мистер Магу Peanuts Миракулус: Авантуре Бубамаре и Црног Мачора Астерикс Супермен Бетмен Аквамен Мали титани Спајдермен Хулк Икс-мен Ајрон Мен Осветници Фантастична четворка Пчелица Маја Волас и Громит Овчица Шоне Инспектор Гаџет

Ликови студија 20th Century Studios, Comedy Central, Cartoon Network, Никелодеон и Nick Jr. мини мини мини мини мини мини Симпсонови Футурама Породични човек Амерички тата Саут Парк Моћне девојчице Бен 10 Чорба Сунђер Боб Коцкалоне Бепци Кућа Бука Дора истражује

Ликови студија Хана-Барбера Породица Кременко Џетсонови Скуби-Ду Медвед Јоги Уврнуте трке

Неки дугометражни филмови студија Дизни, Пиксар, Paramount, DreamWorks, Touchstone, Focus Features, Blue Sky Studios и Illumination

Анимација

Анимација је техника којом настају анимирани филмови. Да би се снимила једна секунда анимираног филма потребно је 24 цртежа. То значи да је за десетоминутни филм неопходно нацртати 24.400 појединачних сцена. За настанак првих анимираних филмова било је потребно много времена и труд, пошто је позадина сваког цртежа морала бити истоветна. Анимација је доживела корениту промену појавом провидних фолија, на којима су се могле цртати само промене које би одавале утисак покрета, геста или израза лица. Те фолије су слагане преко позадине, а слика коју би заједно давале фотографисана је кадар по кадар. Готово сви аутори анимираних филмова користили су ову технику доскоро, када је у масовну употребу ушла рачунарска анимација.

Дизнијев филм „Прича о играчкама“ први је у историји у потпуности настао помоћу рачунарске анимације.

Референце

Литература

Спољашње везе

-{Animated Films}- -{The making of an animated cartoon}- -{Dan Becker, History of Cartoons}- -{Marchand collection cartoons and photos}- -{Stamp Act 1765 with British and American cartoons}- -{Harper's Weekly 150 cartoons on elections 1860-1912; Reconstruction topics; Chinese exclusion; plus American Political Prints from the Library of Congress, 1766–1876}- -{"Graphic Witness" political caricatures in history}- -{Keppler cartoons}- -{current editorial cartoons }- -{Index of cartoonists in the Fred Waring Collection}- -{International Society for Humor Studies}-