Карл I Аустријски (; Перзенбојг-Готсдорф, 17. август 1887 — Мадеира, 1. април 1922), у Мађарској Карољ IV, је био последњи цар Аустроугарске. Владао је као Карл I од Аустрије или као Карл IV од Угарске од 1916. до 1918, када је Аустрија постала република. Карл није абдицирао. Остатак живота, све до смрти 1922. провео је настојећи да обнови монархију.
Током Првог светског рата, као врховни заповедник аустроугарске војске од 1916. до 1918. године, наставио је са политиком војних репресалија против цивилног становништва у окупираним областима, чиме је омогућио наставак масовних злочина против српског народа. Лично је донео одлуку о наставку употребе бојних отрова као хемијског оружја, чиме је прекршио Хашку конвенцију из 1899. године. Због тога је непосредно по окончању Првог светског рата била покренута иницијатива да му се суди као ратном злочинцу. Упркос томе, Католичка црква је 2004. године донела одлуку којом се Карл Хабзбуршки проглашава за "блаженог" чиме је покренут поступак за његову канонизацију. Ова одлука изазвала је велике расправе међу историчарима, као и јавну осуду у земљама које су током Првог светског рата биле жртве аустроугарске агресије.
Биографија мини|десно|250п|царица и краљица Зита Карл је син надвојводе Ота Франца од Аустрије (1865—1906) и Марије Јозефе од Саксоније (1867—1944). Био је ожењен Зитом од Бурбон-Парме. Када је убијен његов стриц надвојвода Франц Фердинанд Карл је постао престолонаследник. Наследио је 1916. цара Франца Јозефа. Преузео је врховну команду над аустријском војском 2. децембра 1916. Током 1917. водио је тајне мировне преговоре са Француском. Аустријски министар спољних послова је био заинтересован само за општи мир. Карл је показивао спремност да склопи сепаратни мировни споразум. Када су 1918. процуриле вести да покушава да склопи сепаратни мировни споразум Карло је све одлучно негирао. Француски председник владе је објавио његова писма, која су показала намере склапања сепаратнога мира. министар спољних послова је због тога дао оставку, а Аустроугарска је још више постала зависна од Немачке. Аустроугарска је била у стању расула у последњим годинама рата. Председник САД Вудро Вилсон је као део својих 14 тачака захтевао од Европе да допусти самоопредељење народа. Као одговор на такву могућност Карл се сложио да се сазове парламент и да се створи конфедерација, по којој би свака етничка група имала право аутономије. Међутим ствари су брзо измицале контроле и уследило је проглашавање независности у свим деловима Аустроугарске. Карлова политичка будућност је постала неизвесна. Изгледало је да ће моћи да влада бар Аустријом, али Аустрија је постала република.
Живот у егзилу
До 11. новембра 1918. све нације Аустроугарске су прокламовале своје тежње да се одвоје од Аустроугарске. Карл није абдицирао, него је побегао у Швајцарску, одакле је настојао да поврати власт. Био је охрабрен од мађарских националиста, па је два пута током 1921. покушао да се врати на трон Мађарске. Мађарска је остала краљевина, али без краља. У покушају да се врати бар на трон Мађарске није успео због разних фактора укључујући и изостанак подршке регента Миклоша Хортија.
Монархисти Хортијево одбијање да помогне Карлу често описују као „издајничко“. Први покушај марта 1921. да поврати круну Мађарске пропао је када је Хортијева влада замолила Карла да напусти земљу. Други пут у октобру 1921. прикључује му се 3.000 мађарских војника, али су Краљевина СХС и Чехословачка предале Мађарској ултиматум претећи ратом, ако се Карл крунише.
Пошто је постао опасан по међународни поредак (Версајски поредак) и мир у Европи Француска и Велика Британија су одредиле португалско острво Мадеиру као место његова изгнанства. На Мадеири је умро 1922. од упале плућа.
После смрти
Историчари различито оцењују Карла и његов период власти. Један од највећих критичара је Хелмут Румплер, шеф једнога одела аустријске академије наука, који је описао Карла као „дилетанта, преслабога за изазове са којима се суочавао“ и сматра да није био прави политичар. Енглески писац Херберт Вивиан пише: „Карл је велики вођа, принц мира, који је настојао да спаси свет једне године рата државник са идејама да спаси народ компликованих проблема царства“. Папа га је 2004. прогласио свецем.
Породично стабло
Породица мини|десно|250п|деца цара Карла
Супружник
имесликадатум рођењадатум смрти Зита од Бурбон-Парме мини|50п 9. мај 1892. 14. март 1989.
Деца
имесликадатум рођењадатум смртисупружник Ото од Аустрије мини|50п 20. новембар 1912. 4. јул 2011. Регина од Саксе-Мајнингена Аделајд од Аустрије 3. јануар 1914. 3. октобар 1971. није се удавала Роберт од Аустрије 8. фебруар 1915. 7. фебруар 1996. Маргарита од Савој-Аосте Феликс од Аустрије мини|50п 31. мај 1916. 6. септембар 2011. Ана-Евгенија од Аренберга Карл Лудвиг од Аустрије 10. март 1918. 11. децембар 2007. Јоланда од Лињеа Рудолф од Аустрије 5. септембар 1919. 15. мај 2010. Ксенија Чернишева Безобразова; Ана Габријела од Вредеа Шарлота од Аустрије 1. март 1921. 23. јул 1989. Георг од Мекленбурга Елизабета од Аустрије 31. мај 1922. 6. јануар 1993. Хајнрих од Лихтенштајна
Види још Прогон Срба у Босни и Херцеговини (1914—1918) Злочини аустроугарске и бугарске војске у Србији (1914—1918)
Референце
Литература
Спољашње везе
Karl v. Habsburg-Lothringen
Категорија:Рођени 1887. Категорија:Умрли 1922. Категорија:Династија Хабзбург-Лорен Категорија:Краљеви Угарске Категорија:Цареви Аустрије Категорија:Дом Аустрија-Есте Категорија:Аустријски римокатолици Категорија:Аустријски фелдмаршали Категорија:Фелдмаршали Немачког царства Категорија:Аустроугарски војници у Првом светском рату Категорија:Свргнути монарси Категорија:Краљеви Чешке Категорија:Краљеви Хрватске Категорија:Монарси Галиције и Лодомерије Категорија:Краљевски род Аустроугарске