Ливија Друзила, позната и као Јулија Августа после 14. године наше ере (лат: Livia Drusilla, Iulia Augusta, (58. п. н. е. — 29. н. е.) била је трећа супруга првог римског цара Августа и вероватно једна од најмоћнијих жена у старом Риму. Ливија је била и мајка цара Тиберија, бака војсковође Германика и његовог брата цара Клаудија, прабака цара Калигуле и чукунбака цара Нерона. Клаудије је у време своје владе деификовао Ливију признајући јој титулу августе коју ће носити многе касније римске царице.

Ливија је остала позната по великом утицају који је имала на Августа и великом угледу у римском друштву. У многим уметничким делима, литератури и на филму, Ливија је приказана као амбициозна и бескрупулозна жена.

Биографија

Младост и први брак

Ливија се родила 30. јануара 58. п. н. е. у браку Марка Ливија Друза Клаудијана и Ауфидије. Клаудијан је био ватрени републиканац и извршио је самоубиство 42. п. н. е. године након пораза цезароубица у бици код Филипа. Ауфидија је са друге стране била ћерка Ауфидија Луркона, припадника једне угледне плебејске породице. Пошто је уз Ливијино првобитно име ишао и деминутив Друзила највероватније је била млађа ћерка у породици.

Ливија је 42. п. н. е. по очевој жељи удата за свог даљег рођака Тиберија Клаудија Нерона који је по политичким уверењима био близак Клаудијану. Након Клаудијановог самоубиства, Ливијин супруг се придружио Марку Антонију у даљим борбама против Октавијана. Најзад, пред проскрипцијама које је Октавијан увео у Италији 40. године, Тиберије Клаудије Нерон и његова породица су побегли на Сицилију под заштиту Секста Помпеја. Касније су Ливија, њен муж и двогодишњи син, Тиберије, напустили Сицилију и отишли у Грчку.

мини|десно|Статуа из I века приказује царицу у лику римске богиње Опс (Обиље) са нарамком жита и рогом благодати. Статуа се данас чува у париском музеју Лувр

Удаја за Октавијана

Ливија и њена породица су се вратили из Грчке у Италију 39. п. н. е. године када је проглашена општа амнестија. Ливија је већ била мајка будућег цара Тиберија (рођ. 42. п. н. е.) и у време повратка у Италију била је у другом стању са Друзом Старијим. У то време су је упознали са Октавијаном који се по легенди одмах заљубио у њу, иако је већ био ожењен рођаком Секста Помпеја, Скрибонијом. Према тврдњама античког историчара Касија ДионаКасије Дион, Историја Рима, 48.34.3, Октавијан се развео од Скрибоније истог дана када му је она родила ћерку Јулију. Отприлике у исто време, када је Ливија већ била у шестом месецу трудноће, Октавијан је присилио Клаудија Нерона да пристане на развод. Ливија је родила другог сина 14. јануара 38. године и већ 17. јануара се, супротно обичајима, удала за Октавијана. Тиберије Клаудије Нерон је био присутан на свадби и предао је младу Октавијану баш као што би и отац учинио (Дион Касије,48.44.1-3). Са друге стране, венчање је могло бити диктирано и политичким значајем подршке рода Клаудија Октавијановој страни, као и потребом за политичким опстанком породичног огранка Клаудија Нерона. Октавијан и Ливија су ипак остали у браку више од педесет година, све до његове смрти. Сопствене деце нису имали и познато је да је Ливија једном имала побачај. Ипак, увек је уживала статус привилегованог саветника свог супруга, утичући на његову политику и апелујући на њега у корист других што је била традиционална улога жена у строго патријархалном римском друштву.

Римска царица мини|220px|лево|Мермерна статуа царице Ливије, Лувр

Након пораза Марка Антонија у бици код Акцијума 31. п. н. е., Октавијан је успоставио нови политички поредак познат као принципат. Формално република, а у пракси монархија, Октавијан је у ствари утемељио Римско царство и под именом Цезар Август постао његов први цар. Један од циљева Августове политике била је и морална обнова, обнова старих вредности који су узнели Рим у светску силу. Једна од тих запостављених вредности била је и породица тако да су Август и Ливија важили за пример. Упркос неизмерној моћи и богатству, царска породица је скромно живела у Августовој кући на Палатину. Ливија је била узорна римска матрона (супруга), која се у јавности никада није појављивала у раскошној одећи или са екстравагантним накитом. Поред тога водила је бригу о царском домаћинству, лично плела одећу за свог супруга и није се освртала на његово ноторно женскарење остајући му увек верна и посвећена.

Нешто пре успостављања принципата, Октавијан је 35. п. н. е. учинио дотада нечувену почаст Ливији подигавши јавну статуу у њену част и дозволивши јој да самостално располаже својим финансијама. Она је сада имала сопствени круг клијената а међу њеним штићеницима којима је омогућила да врше високе функције били су Марко Салвије Отон, деда будућег цара Отона, и будући цар Галба.

Поред тога, Ливија је била и амбициозна мајка која се трудила да обезбеди престижне положаје својим синовима Друзу и Тиберију. Друз Старији је ожењен Августовом омиљеном сестричином Антонијом Млађом и остао је упамћен као способан војсковођа који је освојио велика подручја у Германији. Друз и Антонија имали су троје деце, Германика, Ливилу и будућец цара, Клаудија. Тиберије се оженио Августовом једином ћерком Јулијом 11. п. н. е. и после много несугласица цар га је адоптирао 4. године наше ере и тиме га означио као свог наследника. Тиберијев и Јулијин брак био је несрећан а Јулија је напослетку прогнана због прељубе.

Пошто није имао синова, Август је током читаве владе покушавао да себи одабере поверљивог наследника. Његов први избор био је његов сестрић, Марко Клаудије Марцел који је изненада умро 23. п. н. е. По Риму су се рашириле гласине да Марцел није умро природном смрћу и да је Ливија узроковала његову смртКасије Дион, Историја Рима, 55.33.4. Поред тога, Августови унуци, синови Јулије и прослављеног војсковође Марка Випсанија Агрипе су помрли један за другим. Август је усинио своје унуке Гаја и Луција Цезара и рано их је увео у јавни живот планирајући да њих припреми за наследнике. Луције је међутим умро 2. године у Галији од неке болести, а Гај 4. године од ране задобијене у походу на Јерменију. Њихов млађи брат, Агрипа Постум је 6. или 7. протеран на острво Плансију и није преживео смрт свог деде Августа 14. године. Историчар Тацит је сматрао да Ливија није била невина по питању ових смртиТацит, Анали,1.3; 1.6, док исте оптужбе касније преноси и Касије ДионДион, Историја Рима, 53.33.4, 55.10A, 55.32; 57.3.6. Биограф Светоније, који је био склон сензационализму, ипак није поменуо Ливијину умешаност иако је имао приступ званичним царским документима. Већина данашњих историчара одбацује ове тезе. Далеко мање вероватно делују и гласине које су забележили ТацитАнали' 1.5 и Дион КасијеИсторија Рима, 55.22.2; 56.30 о томе како је Ливија на крају уклонила и свог супруга Августа. По Диону Касију отровала га је смоквама које је још на дрвету покрила отровом.

Живот после Августа

Август је умро 14. године и након тога сенат га је деификовао. У тестаменту оставио је трећину имовине Ливији, а преостале две трећине наследнику Тиберију. Такође, адоптирао ју је у род Јулија чиме је Ливија стекла патрицијски статус и право на почасну титулу Августе. Захваљујући томе задржала је свој положај и престиж, сада под именом Јулија Августа.

мини|260п|Ливија на Тиберијевом новчићу. Портрет царице Ливије на аверсу новца њеног сина Тиберија искованог 22. или 23. године. Августа је приказана као отелотворење римске традиционалне врлине Побожности (Pietas) лево|мини|200п|Август из Прима Порте, најчувенија статуа првог римског цара израђена је по наруџбини његове супруге. Вечито млади цар је приказан као војсковођа који се обраћа војницима. Статуа се данас налази у Ватиканском музеју у Риму

У прво време чинило се да су Ливија и њен син Тиберије, нови принцепс, живели у слози. Цар је 20. године и нападе на своју мајку унео у закон о увреди величанства, а 24. године Ливија је добила почасно место у позоришту међу весталкама. Уживала је неформална али врло велика овлашћења по којима је могла да нареди хапшење особе оптужене за велеиздају. Временом, Тиберије је постао нерасположен према својој мајци, нарочито због гласина у јавности да је она та којој се имао захвалити за свој престо. На почетку владе, Тиберије је осујетио намеру римског сената да изгласа Ливији почасну титулу -{Mater Patriae}- мајке отаџбине. Титула је представљала новину у римском политичком животу и женску верзију титуле Pater Patriae Отац Отаџбине коју су некада носили Цицерон, Јулије Цезар и сам Август. У овом случају треба ипак узети у обзир да је Тиберије доследно одбијао титулу оца отаџбине као и све друге почасти које је сматрао претераним и исувише ласкавим.

Историчари Тацит и Касије Дион приказали су Ливију као утицајну, па и доминантну удовицу, спремну да се умеша у Тиберијеве државничке послове. Два добро позната случаја била су случај Ургуланије, која је као Ливијина пријатељица избегла учешће у једном судском процесуКасије Дион, 57.12,Тацит, Анали 2.34, и Мунатије Планцине, супруге Гнеја Калпурнија Пизона, наводног тровача Тиберијевог посинка Германика, која је такође захваљујући пријатељству са Августом преживела оптужницу на рачун свог супругаАнали 3.17. У оба случаја у јавности је остао горак укус да су пријатељи моћне Ливије изнад закона. По белешки из 22. године Јулија Августа је у центру Рима подигла статуу Августа а на натпису на бази кипа је своје име ставила изнад Тиберијевог.

Антички историчари су Тиберијеву одлуку да се 27. године повуче из Рима на острво Капри приписали његовој немогућности да више поднесе Ливијину близину.Анали 4.57Касије Дион 57.12.6 Све до 22. године по Тацитовим речима "владала је хармонија између мајке и сина или пак мржња добро прикривена."Анали 3.64 Када је Ливија 22. године пала у кревет услед болести, Тиберије је похрлио у Рим како би био уз њу.Анали, 3.64 Међутим, када се озбиљно разболела и нашла на самрти, Тиберије је остао на Каприју изговарајући се презаузетошћу државничким пословима, мада је послао Гаја Калигулу да одржи посмртни говор.Анали 5.1Касије Дион 58.2 Светоније је доцније записао да "када је умрла... након вишедневног одлагања, током којих је Тиберије ширио наду да ће се појавити, најзад је покопана пошто је стање тела тако захтевало".Светоније, Живот Дванаесторице Цезара, Тиберије, 51 Тиберије је такође ускратио својој мајци божанске почасти и тако је перверзно уживао у томе да је лиши њених тајних амбиција. Касније је такође онемогућио сенату да изгласа све планиране посмртне почасти Ливији и није дозволио извршење њеног тестамента.

Тек тринаест година касније, 42. године, у време владавине Ливијиног унука Клаудија, све уобичајене почасти су најпосле уведене и Ливија је деификована. Као божанска Августа (Diva Augusta) Ливија је почаствована запрегом слонова која је њену статуу вукли у колима пре свих јавних приредби, организацијом трка четворопрега и постављањем њене статуе у Августовом храну одмах поред његове. Такође, жене су почеле да полажу заклетву са њеним именом. Ливијин пепео положен је у августовом маузолеју где је остао све до пљачке Рима, 410. године.

Ливијина вила у римском предграђу Прима Порти тренутно се ископава. Чувени мозаици из виле данас се могу видети у Националном музеју у Риму. Једна од најпознатијих статуа Августа, Август из Прима Порте, пронађена је управо у Ливијиној вили. мини|лево|Мермерна статуа Ливије Друзиле из прве четвртине 1. века пронађена у кампањском граду Пестуму (Посејдонији) 1860. године захваљујући ископавањима које је финансирао маркиз од Саламанке. Статуа је од тада у Националном археолошком музеју у Мадриду

Ливијина личност