23. март је 82. дан у години по грегоријанском календару (83. у преступној години). До краја године има још 283 дана.
Догађаји
1400 — Хо Куи Ли је збацио вијетнамску династију Чан, након 175 година владавине. 1801 — У завери дворских официра убијен руски цар Павле I Петрович Романов. Наследио га син Александар I. 1861 — Уједињена Италија формирала прву Владу, први премијер постао гроф Камило Бенсо ди Кавур, истакнут борац за уједињење Италије. 1903 — У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника насилно демонстрирало против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић јер им није дозвољено одржавање промарксистичког скупа, у Београду у сукобу с полицијом погинуло пет, рањено шест људи. Ухапшено више од 120 демонстраната, против 27 подигнута оптужница, а Туцовић и Кацлеровић емигрирали. 1905 — Око 1500 Крићана, предвођених Елефтериосом Венизелосом, окупило се у селу Терисо да би затражили уједињење острва са Грчком, што је био почетак Теришког устанка. 1912 — Завршен шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија. Победио је Артур Рубинштајн. 1918 — Гигантски немачки топ "Дебела Берта" у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 km раздаљине. 1919 — Бенито Мусолини у Милану основао Фашистичку партију. 1923 — У Нишу је потписан споразум између Краљевина СХС и Бугарске у вези са међудржавним проблемима ове две државе. 1933 — Рајхстаг је усвојио Закон о посебним овлашћењима, што је омогућило да Адолф Хитлер постане диктатор Немачке. 1939 — Мађарско ратно ваздухопловство је напало штаб Словачког ратног ваздухопловства, чиме је започело Словачко-мађарски рат. 1945 — Почела битка на Рајни у Другом светском рату. Сукоб савезника и Немачке завршен у априлу победом савезничких снага. 1950 — Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације ступила на снагу. Тај дан се обележава као Светски метеоролошки дан. 1956 — Пакистан, према новом Уставу, постао Исламска Република. 1966 — Кантерберијски надбискуп састао се у Риму с папом. То је био први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве, 400 година раније. 1983 — Амерички председник Роналд Реган је у телевизијском обраћању представио Стратешку одбрамбену иницијативу, план развоја технологије пресретања и обарања непријатељских балистичких ракета. 1989 — Скупштина САП Косова дала сагласност за усвајање Амандмана на Устав СР Србије. 1999 — Председник Југославије Слободан Милошевић одбио, после вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Косово и размештање страних трупа у Покрајини. Генерални секретар НАТО потом активирао наредбу о почетку ваздушних удара на Југославију, који су почели наредног дана. 2001 — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, уништена је потапањем у Тихом океану. 2002 — Египатски суд осудио свог држављанина, инжењера Шерифа ал Фалалија, на 15 година затвора уз тежак рад због шпијунаже за Израел. Председник Хосни Мубарак претходно одбацио раније донету ослобађајућу пресуду. 2003 — Преко 92 одсто грађана Словеније се на референдуму изјаснило за улазак земље у Европску унију. 2005 — У пожару и експлозији у рафинерији нафте у Тексас Ситију погинуло је 15 особа. 2006 — Потписан Подгорички споразум између Бошњачке странке и Демократске партије социјалиста Црне Горе. Објављен аматерски снимак како четири члана ДПС-а покушавају да поткупе једног гласача да на референдуму гласа за независност Црне Горе. опширније 2021 — Тероризам: Десеторо људи, међу којима један полицајац, убијено је у пуцњави у једном супермаркету у америчкој држави Колорадо.
Рођења 1754 — Јуриј Вега, словеначки математичар и артиљерац. († 1802) 1769 — Вилијам Смит, енглески геолог. († 1839) 1823 — Скајлер Колфакс, амерички политичар, 17. потпредседник САД. († 1885) 1826 — Лудвиг Минкус, аустријски виолиниста, композитор и диригент. († 1917) 1863 — Светолик Радовановић, српски геолог. († 1928) 1881 — Роже Мартен ди Гар, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1937). († 1958) 1881 — Херман Штаудингер, немачки хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1953). († 1965) 1882 — Еми Нетер, немачка математичарка. († 1935) 1887 — Хуан Грис, шпански сликар. († 1927) 1898 — Луј Адамич, словеначко-амерички књижевник и преводилац. († 1951) 1900 — Ерих Фром, немачки социјални психолог, психоаналитичар и хуманистички филозоф. († 1980) 1910 — Акира Куросава, јапански редитељ, сценариста и продуцент. († 1998) 1915 — Василиј Зајцев, совјетски снајпериста у Другом светском рату. († 1991) 1921 — Доналд Кембел, енглески возач брзих аутомобила и чамаца. († 1967) 1922 — Уго Тоњаци, италијански глумац, редитељ и сценариста. († 1990) 1927 — Соња Хлебш, словеначка глумица. († 2005) 1931 — Виктор Корчној, руско-швајцарски шахиста. († 2016) 1937 — Мило Мирановић, српски глумац. († 2003) 1942 — Ладо Лесковар, словеначки певач. 1942 — Михаел Ханеке, аустријски редитељ и сценариста. 1944 — Мајкл Најман, енглески композитор, пијаниста, либретиста и музиколог. 1944 — Рик Окасек, амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе -{The Cars}-. († 2019) 1945 — Краснодар Рора, хрватски фудбалер. (прем. 2020) 1946 — Мирко Алвировић, српски новинар и ТВ водитељ. († 2018) 1946 — Драган Кресоја, српски редитељ. († 1996) 1949 — Владимир Лазаревић, генерал-пуковник Војске Југославије. 1952 — Ким Стенли Робинсон, амерички писац. 1953 — Ивица Шурјак, хрватски фудбалер. 1954 — Весна Чипчић, српска глумица. 1955 — Мозиз Малон, амерички кошаркаш. († 2015) 1956 — Жозе Мануел Барозо, португалски политичар, премијер Португалије (2002—2004) и 12. председник Европске комисије. 1959 — Кетрин Кинер, америчка глумица. 1961 — Милутин Петровић, српски редитељ, сценариста, продуцент и музичар. 1962 — Стив Редгрејв, британски веслач. 1963 — Мичел, шпански фудбалер и фудбалски тренер. 1964 — Хоуп Дејвис, америчка глумица. 1966 — Марин Хинкле, америчка глумица. 1967 — Оливера Ковачевић, српска новинарка и ТВ водитељка. 1968 — Фернандо Јеро, шпански фудбалер и фудбалски тренер. 1970 — Ђани Инфантино, италијански спортски функционер, 9. председник ФИФА. 1971 — Александар Џикић, српски кошаркашки тренер. 1972 — Јонас Бјеркман, шведски тенисер. 1973 — Јержи Дудек, пољски фудбалски голман. 1973 — Џејсон Кид, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. 1973 — Милорад Мажић, српски фудбалски судија. 1974 — Жауме Колет Сера, шпанско-амерички редитељ и продуцент. 1976 — Мишел Монахан, америчка глумица. 1978 — Валтер Самјуел, аргетински фудбалер. 1979 — Саша Васиљевић, босанскохерцеговачки кошаркаш. 1983 — Диџон Томпсон, амерички кошаркаш. 1985 — Бетани Матек Сандс, америчка тенисерка. 1986 — Андреа Довициозо, италијански мотоциклиста. 1988 Милан Радин, српски политичар 1988 — Срђан Вујаклија, српски фудбалер. 1989 — Никола Гулан, српски фудбалер. 1990 — Хаиме Алгерсуари, шпански аутомобилиста, возач Формуле 1. 1990 — Гордон Хејвард, амерички кошаркаш. 1991 — Факундо Кампазо, аргентински кошаркаш. 1992 — Кајри Ирвинг, амерички кошаркаш. 1996 — Александер Албон, тајландски аутомобилиста. 2000 — Светозар Марковић, српски фудбалер.
Смрти 1842 — Анри Бејл Стендал, француски писац (* 1783) 1953 — Ђорђе Јовановић, српски вајар (* 1861) 1980 — Анита Мезетова, оперска певачица, професор Факултета музичке уметности у Београду. (* 1913) 1983 — Барни Кларк, први човек којем је уграђено вештачко срце, с којим је живео 112 дана. 1994 — Луис Доналдо Колосио, мексички политичар (* 1950) 2003 — Вјеран Миладиновић Мерлинка, први српски познати трансвестит (* 1958) 2004 — Ото Кум, СС-бригадефирер и генерал-мајор Вафен-СС и добитник Витешког крста са храстовим лишћем и мачевима. 2008 — Борис Дворник, хрватски глумац (* 1939) 2011 — Елизабет Тејлор, енглеско-америчка глумица (* 1932)
Празници и дани сећања Међународни празници Светски метеоролошки дан Српска православна црква слави: Светог мученика Кодрата Коринтског и други с њим Светог мученика Кодрата Никомидијског Преподобну мати Анастасију
Референце
323