мини|Детаљ са хокејске утакмице мини|Хокејска плочица (пак) Хокеј на леду, или само хокеј, екипни је спорт који се игра на вештачким или на природним леденим површинама. Играчи се по леденој површини крећу помоћу клизаљки постижући брзине и до 40 км/сат што хокеј сврстава у категорију најдинамичнијих и најбржих екипних спортова.
У игри учествују две екипе са по 6 играча (од којих је један голман), а циљ игре је погодити противнички гол плочицом од вулканизиране гуме која се зове пак (). Играчи паком управљају дугачком палицом која је закривљена на доњем делу.
У својим почецима хокеј на леду се развијао искључиво у подручјима са хладнијом климом где је било могуће наћи одговарајуће ледене површине за игру. Открићем вештачког леда почиње и експанзија хокеја као спорта. Хокеј је убедљиво најпопуларнији спорт у Канади где ужива статус националног спорта, и где је по први пут и стандардизован као спортска дисциплина, па се због тога савремени хокеј често означава и као канадски хокеј.
Стандардизацију хокејске игре врши Светска хокејашка асоцијација (или ИИХФ) која има укупно 68 чланова, и која организује турнире у оквиру светских првенстава и олимпијских игара. Најуспешније репрезентације у хокеју на леду у обе конкуренције су Канада, Русија, САД, Чешка, Финска, Словачка и Шведска.Укључујући и некадашње националне тимове Чехословачке и СССР."Men". Iihf.com. Приступљено 2011-02-24."Women". Iihf.com. Приступљено 2011-02-24.
Најјача клупска такмичења на свету у хокеју на леду су северноамеричка Национална хокејашка лига (НХЛ) коју чине клубови из САД и Канаде и европска Континентална хокејашка лига (КХЛ) коју чине клубови из некадашњег Совјетског Савеза.
Историјат Тачно порекло данашње игре хокеј на леду није у потпуности јасно, али се претпоставља да се хокеј на леду развио из древних игара са штапом и лоптом које су се вековима играле на подручју северне Европе и међу северноамеричким домороцима. Игре у којима се палицама ударају одређени предмети од давнина су познате на Британским острвима. Тако су у Ирској играли хурлинг, док је на шкотској висоравни популарна била игра по имену шинти. Слична игра забележена је и код индијанских племена Микмак у Новој Скотији. - of 2 мини|Илустрација -{Ye Gude Olde Days}- из књиге -{Hockey: Canada's Royal Winter Game}- из 1899. Европски досељеници у Канаду су са собом донели и овај вид забаве и прилагодили га тамошњим климатским условима у зимском периоду, јер се играло на отвореном, а овај вид забаве је био посебно популаран међу британским војницима. Током зиме играло се на залеђеним рекама или језерима, а на ципеле су се тада постављале оштрице ножева које су омогућавале сигурно кретање по леденој површини.
Усмена предања канадских Индијанаца из народа Микмак такође спомињу игру која се играла дрвеним штаповима. У књизи „Микмашке легенде“ () из 1894. спомиње се древна игра са лоптом која се звала Туадиџик (-{tooadijik}-), а која је након контакта са европском игром хурлинг, еволуирала у игру Волчамадиџик (-{wolchamaadijik}-).. Print source: Thomas Raddall Fonds, Correspondence. From Thomas Raddall to Douglas M. Fisher, January 25, 1954. MS-2-202 41.14. Приступљено 2009-05-10.Legends of the Micmacs edited and with a foreword by Helen L. Webster, (New York and London, 1893) Online version with preface by publisher Jacob Rabinowitz:
Током 19. века хокеј се играо током зимских месеци на залеђеним површинама река и језера, те на улицама широм канадских градова. Та игра која није познавала никаква одређена правила била је позната под именом Шини (). У књизи „Хокеј: Канадса краљевска зимска игра“ () из 1889. описана је игра шинија на залеђеној површини реке Сен Лорен у Монтреалу, Кебеку и Кингстону, те на улицама Отаве. Број играча на оваквим утакмицама је често био превелики и варирао је од меча до меча. Сам термин „шини“ и данас је у употреби у Канади и означава рекреационе утакмице било на леду или на бетону. 3rd edition Thompson Educational Publishing
Поларни истраживач Џон Франклин је 1825. године написао да је „игра хокеја на леду представљала јутарњу гимнастику“ за чланове његове експедиције током боравка на Великом медвеђем језеру током једне од његових многобројних арктичких експедиција. У једном чланку у Бостонским вечерњим новинама из 1859. године спомиње се такмичење у хокеју на леду које је те године одржано у канадском граду Халифаксу, а та утакмица је према -{Society for International Hockey Research}- означена као најстарија утакмица модерног хокеја на леду. Birthplace of Hockey. Retrieved on: 2009-05-10.
Писац Томас Ч. Хелибуртон је у књизи -{The Attache: Second Series}- која је објављена 1844. је описао игру сличну хокеју коју су играли дечаци у његовој школи у Виндзору око 1800. године у периоду када је он био студент у тој школи (не после 1810). Према Хелибуртоновим описима модерни хокеј потиче управо из Виндзора, односно од ученика Виндзорског краљевског колеџа који су „први“ стандардизовали и играли ову игру. Према другим изворима модерни хокеј се појавио у областима Дартмут и Халифакс у Новој Шкотској.
Порекло имена Први пут се реч хокеј спомиње 1363. године у Енглеској када је краљ Едвард III објавио листу забрањених игара у краљевству. У једном спису Виљема Пјера ле Кока из 1799. описане су основе хокејске игре: „Сви играчи имају штап који је закривљен на крају. На сваком крају игралишта постоје врата (гол) кроз која треба да се убаци само једна плочица коју јуре сви играчи“.
Реч „хокеј“ () је изведеница од речи „-{hook}-“ (кука, удица) а која се односи на облик хокејске палице. У том контексту реч -{„hook“}- је први пут употребљена 1527. године у једном спису из града Галвеја у Ирској а као објашњење за облик палице која се у то време користила у игри хурлинга."Seamus J. King, "A History of Hurling," .
Развој модерног хокеја
мини|Хокејска утакмица на Универзитету Макгил 1901. мини|Хокеј у Европи: Утакмица из 1922. између Оксфорда и Швајцарске Као место настанка модерног хокеја на леду сматра се Монтреал у којем је 3. марта 1875. године одиграна прва хокејска утакмица у затвореном простору.Vigneault, Michel . "Out of the Mists of Memory, Montreal, 1875-1910". Total hockey : the official encyclopedia of the National Hockey League. Toronto, Ontario: Total Sports. Утакмица је одиграна на затвореном клизалишту -{Victoria Skating Rink}- између два тима са по 9 играча. Пошто терен није био ограђен заштитним зидовима да би се спречиле евентуалне повреде гледалаца уместо лопте кориштена је дрвена плочица (или пак). Уместо гола стајале су две стативе на удаљености од 1,8 метара а утакмица је трајала 60 минута. Организатори ове утакмице били су канадски адвокат Џејмс Крејтон и студенти Универзитета Макгил.
Године 1877. Крејтон је заједно са још неколико студената Макгила (Хенри Џозеп, Ричард Смит, Вилијам Робертсон и Вилијам Мареј) написао 7 основних правила хокејске игре која су се базирала на правилима везаним за хокеј на трави. Исте године основан је и први клуб хокеја на леду (Хокејски клуб Универзитета Макгил) а 1881. основан је и други клуб из Монтреала ХК Викторија.
Игра је за кратко време постала веома популарна у Монтреалу, тако да је већ 1883. у оквиру годишњег зимског фестивала одржано и такмичење у хокеју на леду на ком је победила екипа Макгила. Број играча по екипи је смањен на 7 а утакмица је подељена на два периода од по 30 минута, а већ 1885. је основана и Монтреалска градска хокејска лига. Екипе коју су учествовале на хокејским такмичењима у оквиру Монтреалског зимског фестивала су се 1886. организовале у Аматерску Канадску хокејску асоцијацију (скраћено -{AHAC}-) у оквиру које су се организовали турнири за титулу најбољег.
Претпоставља се да је прва хокејска утакмица у Европи одиграна 1885. године у швајцарском зимовалишту Санкт Морицу између универзитетских екипа Оксфорда и Кембриџа, а ту утакмицу је добио Оксфорд дарк блу тим са 6:0.Cambridge Evening News, "Sporting Heritage is Found", July 26, 2003. Међутим не постоје службени документи који могу да потврде одигравање те утакмице. Први документи, фотографије и спискови играча у дуелима ова два тима датирају из 1895. године. Ривалство између две екипе је настављено и у будућности и сматра се најстаријим ривалством у хокеју на леду. Међутим у Европи је далеко популарнија била игра по имену бенди која се игра на леду а у којој се уместо плочице користи лопта. Ова игра је и данас веома популарна у Шведској, Норвешкој, Финској и Русији.
Године 1888. тадашњи канадски гувернер Лорд Стенли од Престона () чији синови и кћер су били велики заљубљеници у хокеј, је посматрао хокејски турнир у оквиру Монтреалског зимског фестивала и толико је био одушевљен самом игром да је приметио да победник заслужује трофеј. Стенли је 1892. направио први хокејски трофеј који је имао изглед обичне чиније са декорацијама. at Legends of Hockey Овај трофеј, који је касније постао познат као Стенли куп први пут је додељен 1893. победнику -{AHAC}- лиге екипи ХК Монтреала. Исти трофеј се и данас додељује победнику северноамеричке НХЛ лиге. Стенлијев син Артур је био један од оснивача Хокејске асоцијације Онтарија, док је његова кћер Изабела постала позната као прва хокејашица у историји.
До 1893. на преко сто аматерских хокејских екипа је основано само у Монтреалу, а оснивали су се и нови клубови и такмичења широм Канаде. Играчи из Винипега су увели и једну новину у виду штитника за колена које су преузели из крикета са циљем да би се спречиле озбиљније повреде голмана. Мрежица на головима је постала стандардни део хокејског терена 1900. године а убрзо су уведени и термини леви и десни одбрамбени играч.
Прва хокејска утакмица у САД је одржана 1893. године између студената универзитета Јејл и Џонс Хопкинс. Три године касније у Њујорку основана је и Аматерска америчка хокејска лига ().
Петорица синова Лорда Стенлија су „донели“ канадски хокеј у Европу 1895. године и њихова екипа је исте године у Лондону победила екипу енглеског двора у којој су играли и престолонаследници Едвард -{VII}- и Џорџ -{V}-. У Уједињеном Краљевству је до 1903. основана и лига са 5 тимова. Године 1908. са циљем одржавања међународних утакмица на европском тлу основана је Међународна лига у хокеју на леду () у оквиру које је 1910. одржано прво Европско првенство у хокеју на леду, а први шампион постала је репрезентација Велике Британије. Средином XX века лига је прерасла у Међународну хокејашку федерацију (ИИХФ — -{International Ice Hockey Federation}-).
Најстарији хокејски терен који је и данас у употреби налази се у Бостону, а реч је о Матјус арени изграђеној 1910. године.
Професионализам у хокејском спорту Зачеци професионализма у хокеју на леду датирају са почетка XX века, а прва лига која је отворено плаћала играчима за њихове наступе била је Западнопенсилванијска хокејска лига која је основана 1902. године. овој лиги су се придружили тимови из Онтарија и Мичигена и тако је 1904. настала Међународна хокејска професионална лига (). Лига је ангажовала најбоље канадске хокејаше, а престала је да постоји 1907. године када су и остале канадске лиге почеле да плаћају своје најбоље играче.
У Монтреалу је 1910. основана Национална хокејашка асоцијација коју су чинили канадски хокејски клубови. Ова лига је усавршила нека од хокејских правила: утакмица је подељена на трећине од по 20 минута, а уведене су и казне искључења због грубих стартова. Ова лига је 1917. прерасла у Националну хокејашку лигу, која се 1924. године проширила и на територију САД.
Професионалне лиге у Европи су се формирале нешто касније у односу на Канаду и САД. Најстарија професионална хокејска лига у Европи је Швајцарска А лига основана 1916. године. Најјача хокејска лига у Европи, и друга по квалитету у свету (након НХЛ-а) је Континентална хокејашка лига (КХЛ) коју чине клубови из некадашњег Совјетског Савеза и Словачке.
Хокеј на леду у Југославији и Србији
мини|Хокејашка репрезентација Југославије на СП 1939.