Нишку операцију извеле су снаге НОВЈ и Бугарске армије уз садејство совјетског ваздухопловства против немачких снага на простору Ниш – Лесковац – Власотинце. Операција је започела 8. октобра 1944. и трајала је 7 дана. Снаге нападача оствариле су знатну бројчану премоћ и пред почетак операције заузеле повољне позиције, и током наступања натерале су немачке јединице на повлачење, опколиле их, разбиле и нанеле им тежак пораз. Ослобођена је долина Јужне Мораве и сва места источно од ње. Током операције испољиле су се слабости у садејству између југословенских и бугарских јединица, што је омело постизање још већег успеха. Неприхватљиво понашање бугарских јединица током борбе и ван ње довело је до затегнутости и кризе у односима две стране.
Општи оквир операције Након пораза у Јашко-кишињевској операцији у другој половини августа 1944. и преласка Румуније и Бугарске на страну савезника, немачка команда наредила је својим снагама на Балкану, Другој оклопној армији и Групи армија Е да успоставе фронт на линији: ушће Тимока - Скопље - ушће реке Дрим (такозвана „плава линија"). То је подразумевало извлачење Групе армија Е из Грчке и брзу концентрацију знатних снага на граници Румуније и Бугарске према Србији. Међутим, услед интензивних дејстава НОВЈ у сарадњи са савезничким ваздухопловством (операција Ретвик) током септембра, ова померања и концентрација снага није успешно извршена. То је створило повољне оперативне могућности за напредовање Црвене армије и НОВЈ кроз Србију. Београдском и Нишком операцијом током октобра 1944.- онемогућен је немачки план успостављања фронта на бугарској и румунској граници,- немачким јединицама нанети су тешки губици,- Група армија Е доведена је у тешку ситуацију да мора да се избори за коридор извлачења преко Косова и Метохије у правцу Сарајева- створени су повољни услови за наставак оперативне иницијативе.
Ангажоване снаге Савезничке јединице НОВЈ Тринаести корпус НОВЈ 22. дивизија 24. дивизија 46. дивизија 47. дивизија Друга пролетерска дивизија 45. дивизија Десет партизанских одреда (Пчињски, Кривопаланачки, Масурички, Босиљградски, Врањски, Пиротски, Оруглички, Топлички, Лесковачки и Горњојабланички)
Бугарска армија Друга армија 4, 6, 9. и 12. пешадијска дивизија 2. коњичка дивизија 1. устаничка софијска дивизија Оклопна бригада 4. гранична бригада 3 артиљеријска, 1 инжињеријски пук, армијске штапске и специјалистичке јединице
Црвена армија 57. армија 1. гардијски утврђени рејон (у јачини дивизије) 17. ваздухопловна армија Осовинске јединице делови 7. СС дивизије (13. СС пешадијски пук и два дивизиона 7. СС артиљеријског пука) 37. противавионски пук 121. пук 11. ваздухопловне пољске дивизије 47. пук 22. пешадијске дивизије два полицијска батаљона и више специјализованих и територијалних јединица
Командовање операцијом СССР је 5. септембра 1944. објавио рат Бугарској и тиме створио правни основ за окупацију бугарске територије и њено коришћење за транспорт јединица. Такође, тиме је обезбедио себи доминантну улогу у преговорима о примирју. У Бугарској је дошло до смене власти и на власт је ступио Отаџбински фронт, широка антифашистичка коалиција. Нова Бугарска влада је 5. септембра 1944. објавила рат Немачкој. Нова Бугарска армија створена је путем мањих измена у командном кадру у старој армији и укључивањем у састав устаничких јединица. Према условима примирја које је СССР наметнуо Бугарској, Бугарска армија стављена је под оперативну команду Трећег украјинског фронта Црвене армије.
Под покровитељством СССР, маршал Тито склопио је 5. октобра 1944. у Крајови у Румунији споразум са представницима нових бугарских власти. Споразум је због троипогодишње окупације и бројних злочина које су бугарске трупе починиле у Србији и Македонији био деликатно политичко питање. Бугарска страна је формално упутила влади Југославије молбу у којој изражава жаљење због учешћа у рату на страни Осовине и почињених злочина и штете, и моли владу Југославије да дозволи Бугарској армији да учествује у борбама против Немачке на југословенској територији и на тај начин се искупи за претходне поступке, а маршал Тито је у име Владе Југославије као њен председник формално дао ово одобрење под строгим прописаним условима.
Јединице Бугарске армије биле су под оперативном командом Трећег украјинског фронта Црвене армије, док су јединице НОВЈ које су учествовале у операцији биле под оперативном командом Врховног штаба НОВЈ. Координација дејстава и командовања остварена је посредством штаба Трећег украјинског фронта.
Детаље плана операције разрадили су, 7. октобра у Пироту, Штаб 13. корпуса НОВЈ, начелник Штаба 3. украјинског фронта Црвене армије и војни командант Бугарске генерал-пуковник Сергеј Семјонович Бирјузов и Штаб бугарске 2. армије.
План операције Савезничке снаге оствариле су на операцијској просторији концентрацију бројно и технички надмоћних снага у односу на осовинске (80 хиљада према 20 хиљада). Поред тога, пред почетак операције јединице НОВЈ биле су распоређене на повољним позицијама за напад. Стога је донесен план операције који је предвиђао: Одсецање немачке нишке групације са севера, запада и југа и њено опкољавање Концентрично потискивање немачких развијених одбрамбених снага са спољашњих положаја у правцу Ниша Њихово уништење у области Ниша
Одсецање са севера требало је да изведе Друга пролетерска дивизија нападом из правца Малог Јастрепца према комуникацијама јужно од Сталаћа.
Опкољавање са запада одсецањем комуникације Ниш – Прокупље било је задатак 24. дивизије.
Опкољавање са југа требало је да обезбеде 22. и 47. дивизије НОВЈ, 4. и 12. бугарска пешадијска и 2. бугарска коњичка дивизија, те бугарска Оклопна бригада ликвидацијом немачких гарнизона Власотинце и Лесковац са околним утврђењима. Након ликвидације, 47. дивизије НОВЈ, 12. бугарска пешадијска и бугарска Оклопна бригада требало је да наступају у правцу комуникације Ниш - Прокупље и да ухвате везу са 24. дивизијом НОВЈ, док је требало да остале јединице наставе наступање у правцу Ниша.
Главнина бугарске 2. армије требало је да наступа са истока концентрично ка Нишу: 9. дивизија правцем Темска – Кална – Сврљиг - Ниш, 6. дивизија правцем Пирот – Бела Паланка – Нишка Бања - Ниш, и 4. дивизија правцем Бабушница – Равна Дубрава – Гаџин Хан - Ниш.
Северно од непосредне операцијске просторије одвијао се напад 64. корпуса Црвене армије и 45. дивизије преко Књажевца у правцу долине Западне Мораве. Планирано је да након заузимања Књажевца 45. дивизија и 1. гардијски утврђени рејон Црвене армије наступају са севера према Нишкој Бањи и Нишу.
Задатак 46. дивизије НОВЈ у области Врања било је обезбеђење операцијске просторије с југа и спречавање надирања јединица Групе армија Е из правца Куманова.
Партизански одреди добили су задатак да, дејствујући на својим подручјима, уништавају остатке непријатељских снага и руше комуникације.
Тајност операције била је компромитована. Група бугарских официра и новинара, необавештена о ситуацији на терену и сматрајући да су њихове јединице ушле у Власотинце, запутила се у Власотинце аутомобилом и пала у немачко заробљеништво. Међу заробљеним официрима био је начелник Обавештајног одељења бугарске 2. армије потпуковник Г. Петров код кога су Немци запленили комплетну диспозицију за планирану операцију.Петар Вишњић, Битка за Србију, Београд 1984., књига 2. стр. 129
Ток операције Почетак наступања Операција је отпочела 8. октобра 1944. у 7:30 артиљеријском припремом, након чега је у 8:00 уследило наступање јединица бугарске 2. армије. Истог дана су и јединице НОВЈ отпочеле наступање на својим додељеним правцима.
Упркос томе што су на својим нападним правцима бугарске јединице имале надмоћ у људству и наоружању у сразмери 10:1, добра распоређене немачке снаге успеле су да зауставе и паралишу њихов напад. Неуспех бугарских снага неповољно се одразио и на напад 22. дивизије НОВЈ у области Власотинца, тако да у току прва два дана ни на једном правцу није остварен неки значајнији напредак. Најзначајнији успех остварила је 2. пролетерска дивизија пресекавши код Ђуниса и Житковца друм и железничку пругу Ниш – Сталаћ,
Штабови јединица НОВЈ изразили су велико незадовољство због спорости и неактивности бугарских јединица. Штаб 13. корпуса послао је 9. октобра Главном штабу за Србију следећи радиограм:
Архив Војноисторијског института, кутија 184, бр. рег. 30-14/1
У депеши Штаба 22. дивизије Штабу 13. корпуса од 10. октобра 1944. наводи се: Архив Војноисторијског института, кутија 1051, бр. рег. 2-21/5
Немачко повлачење Немачка команда била је свесна да се, с обзиром на изразиту надмоћност противника, положаји у нишкој области могу задржати само ако се ухвати чврста веза са остатком Групе армија Србија на северу и западу, и са Групом армија Е на југу. Северно од нишке области развијала се офанзива надмоћних снага Црвене армије и НОВЈ, што је повезивање према северу чинило илузорним. 64. корпус Црвене армије напредовао је према ушћу Западне Мораве, а 10. октобра 24. српска бригада 45. дивизије уз садејство црвеноармејаца ослободила је Књажевац и угрозила Ниш са севера.
Група армија Е наступала је кроз Македонију са 11. и 22. дивизијом као претходницом. Ове две дивизије требало је да се пробију из правца Куманова долином Јужне Мораве и успоставе везу са нишком групацијом. Међутим, њихов напад ометен је наступањем бугарских снага и НОВЈ долином Криве Реке. 121. пук успео је да у току 10. октобра потисне делове 46. дивизије НОВЈ и заузме Врање, али је обавестио команду да није у стању да настави напредовање. Сутрадан је у противнападу 46. дивизија натерала овај пук на повлачење и ослободила Врање. Немци су обновили напад, убацивши и 47. пук 22. дивизије на овај правац, али нису остварили успех.
Поред тога, велика надмоћност бугарских и југословенских снага у нишкој области почела је да даје резултате. Бугарска Оклопна бригада и делови 22. дивизије НОВЈ сломиле су немачки отпор и 10. октобра после подне ослободиле Власотинце.
Услед овако неповољног развоја и услед дејстава 2 и 24. дивизије НОВЈ западно од Ниша, командант Групе армија Србија генерал Фелбер наредио је извлачење нишке групације на линију Јужне Мораве од ушћа Топлице на север. Међутим, ова линија показаће се такође неодрживом.
Заповедник немачких снага у Нишу командант 7. СС дивизије СС-оберфирер Ото Кум образовао је нападну групацију за пробој преко Јужне Мораве у правцу Прокупља, док су на одбрамбеним положајима остављене заштитнице ради успоравања напредовања противника.
мини|десно|250п|Митинг у ослобођеном Лесковцу 1944. У току преподнева 11. октобра главнина немачких снага напустила је Лесковац пробијајући се у правцу Дољевца, а 47. дивизија савладала је у немачке заштитнице, ослободила Лесковац и наставила гоњење противника на север.
Извесно олакшање положају немачке групације донео је напад четничких снага (Трстенички, Јастребачки и Моравски корпус), појачаних немачким деловима из Крушевца према Блацу, који је на овај правац везао делове 2. пролетерске дивизије.Петар Вишњић, Битка за Србију, Београд 1984., књига 2. стр. 141.
12. октобра ујутро немачка главнина кренула је у пробој из Ниша у правцу Прокупља, оставивши на широком подручју полукружно од Ниша на исток само слабије заштитнице. Тиме је тежиште операције пренесено на комуникацију Ниш – Прокупље.
Опкољавање и разбијање немачке групације Немачко наступање према Прокупљу 12. октобра заустављено је на Јужној Морави изузетно упорним отпором 11. српске бригаде 24. дивизије. Упркос оствареној изразитој надмоћности на правцу напада, Немци су тек у току послеподнева успели да овладају мостом код села Мрамора и околним висовима. Међутим, нису успели да одбаце браниоце са комуникације.
Улажући крајње напоре Немци су у току 13. октобра наставили продор према Прокупљу. 11. и 13. бригада успешно су ометале наступање Немаца еластичном одбраном и бочним нападима. Немачки продор досегао је до села Југбогдановца, где је коначно заустављен.