Горња Рогатица је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Према попису из 2022. било је 298 становника. Село Горњу Рогатицу основали су солунски добровољци 1922. године.
Демографија У насељу Горња Рогатица живи 410 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (43,7 код мушкараца и 46,0 код жена). У насељу има 173 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у свим послератним пописима примећен је константан пад у броју становника.
Историја Територија Горљње Рогатице се спомиње још у 18 веку као пустара Рогатица. Назив Стара рогатица потиче из 1856. године док 1870. године добија назив Горња Роглатица, тада је постојало насеље Доња Роглатица. Док данашњи назив носи од 1946. године. Ова пустара је била у власништву Антона Лелбаха, али и других породица попут: Фернбах, Унгар, Гајер и други. На мајурима и салашима је 1870. године живело 300 становника.
Добровољачке породице се овде насељавају од 1919. године најпре као појединци а у следеим годинама и породице. Прво су били смештени у радничким кућама а затим у шталама и помоћним објектима. По неким подацима, прва кућа је била саграђена на данашњој адреси Космајска 22 и подигао је Илија Вуксан у лето 1922. године. Први објекат који је саграђен био је бунар у дворишту Саве Марјана 1924. годнине, а прве куче подигнуте у другој половини 1925. Према монографији Горња Рогатица, као оснивачи наводе се солунски добровољи: Радивој Узелац (1895-1979), Сава Маријан (1896-1959), Ђуро Рапајић (1886-1967), Лука Теслић (1897-1977), Јован Теслић (1890-1966), Стеван Вуњак (1895-1931), Илија Вуксан (1894-1970), Петар С. Стојановић (1892-1966), Драгија Косановић (1895-1960) и Миле Алексић (1883-1967).
Основна школа у селу је била изграђена 1930. године, док је затворена 1974. године инакон тога су ђаци исшли у школу на Кривају. На иницијативу учитеља Симића основана је соколска чета 1933. године и постојала је до избијања Другог светског рата. Учитељ Димитрије Обрадовић је 1939. године основао домаћинску школу, у којој се учило одржавање домаћинства, правилна исхрана, плетеље, кројење, хигијена,итд. Доласком Мађарске војске у насеље 19. маја 1941. године становништво је расељено, најпре у Стару Моравицу, потом на Југовићево, а затим су завршили у логору Шарвар.
Водовод је изграђен 1967. године док је асфалтни пут прошао 1970. године. У периоду од 1991-1995. године је кроз ово насеље прошло хиљада избеглица, а неколицина су се населила. График промене броја становника током 20. века
Напомене → * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Горња Рогатица, на којој се налазе четири насеља, Бачки Соколац, Горња Рогатица, Криваја и Томиславци.
Референце
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Бачкој Тополи Категорија:Насељена места у Војводини