Светићево () је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Према попису из 2022. има 96 становника.
Географски положај
Насеље Светићево се налази на истоку општине Бачка Топола, која заузима средишњи део Бачке, односно северозападни део Војводине.
Насеље Светићево је изграђено на лесној заравни непосредно уз источну страну долине Чика. Према истоку најближе је насеље Кавило, а на југозападу Победа. Центар села се налази на 45º 48’ СГШ и 19˚ 50’ ИГД (по Гриничу). Надморска висина атара Светићева се креће од 98 до 101 -{m}-, а централни део насеља је на 100 -{m}- надморске висине. Географско – саобраћајни положај Светићева, у регионалном смислу, не може се окарактерисати као повољан. Село је смештено изван главних саобраћајница и удаљено од већих центара. Светићево је асфалтним путем према западу, преко Победе и Гунароша, удаљено 24 -{km}- од Бачке Тополе. Ка истоку из насеља полази асфалтни пут, преко Кавила, којим је село удаљено 25 -{km}- од Аде и Сенте. Атар Светићева се на северу граничи са општином Сента, катастарска општина села Торњош, на истоку са катастарском општином села Кавило и на југу и западу са катастарском општином села Победа.
Геологија
Палеозојске творевине. Шкриљаве метаморфисане стене захватају шири простор северне, средње и западне Бачке. Кристаласти шкриљци у виду греде, правца североисток – југозапад, пружају се из правца североисточног Баната. Према југозападној Бачкој, на територији општине Бачка Топола, откривени су гнајсеви код Бачке Тополе на дубини од 700 m и Орешковића на дубини од 1300 m. Шкриљци су дробљиви и распаднути. Мезозојске творевине. У састав мезозојских творевина улазе претежно разноврсни пешчари, глинци, лапорци, конгломерати, кречњаци и др. Ове творевине су на више места фаунистички доказане или установљене на основу суперпозиционих односа. Седименти тријаса простиру се од средње Бачке, одакле се даље шире у Мађарску. Они су у општини Бачка Топола откривени на локалитету Бајша, на дубини 600 m. Седименте чине: сиви прекристаласти кречњаци, метаморфисани глинци и кречњачке брече. Кенозојске творевине. Највеће су моћности и најбоље су проучене у Војводини. На основу палеонтолошких података утврђени су сви катови неогена. Неогене седименте најчешће чине: пешчари, песковити лапорци, глине, глиновити лапорци, конгломерати и др. Боја седимената је, зависно од услова седиментације, окержута, смеђа, црвена, плава, зелена, светлосива, тамносива и сл.
Квартарне наслаге су најдоступније проучавању. Оне су према В. Ласкареву настале у четири фазе: језерска фаза, барска фаза, копнена фаза и фаза ингресије и разарања рељефа створеног за време треће фазе. Прва фаза представља продужетак егзистенцијалне плиоценске језерске фазе. У другој фази, почетком квартара, настале су глине и сиви, врло фини глиновити пескови са мрким рђастим пегама. Копнени лес је почео да се таложи на таласасто – мочварној површини.
Геоморфологија Атар Светићева лежи на Бачкој лесној заравни непосредно уз источну страну долине Чика. Висина заравни у овом делу се креће од 98 до 101 m са падом према југоистоку. На благо заталасаној површини ретко распоређене могу се наћи плитке али простране лесне предолице. Бачка лесна зараван се простире од Великог бачког канала на југу, па до Суботичко – хоргошке пешчаре на северу. На истоку граница иде периферијом насеља Сомборске општине: Кљајићево, Чонопља, Светозар Милетић, Станишић и Риђица. У овим границама бачка лесна зараван захвата 2800 km². она је у целини благо заталасано узвишење са надморским висинама од 90 до 125 m. Читава Бачка лесна зараван састављена је од фине, ситне субаерске прашине од које се дијагенезом формирао лес. Истраживањима 1972. године оспорена су сва дотадашња мишљења о постојању једне смеђе зоне. Наиме, овим истраживањима утврђене су у јужном делу (локалитет источно од Сивца) две смеђе зоне. Дебљина леса на простору општине Бачка Топола креће се у просеку од 8 до 26 m. На површини лесног склада јавља се дебео слој хумуса који је постао мешањем иструљених биљака са растреситим лесним педосупстратом. Овај хумусни слој, познатији као чернозем, богат је минералима и зато је веома плодан.
Фину, ситну прашину од које се формирао лес, донели су у геолошкој прошлости највише ветрови из источног и североисточног хладног квадранта. Њихова снага је у зони читаве Панонске низије слабила и зато су ветрови морали да спуштају транспортовану прашину. Она је на простору Бачке лесне заравни падала на суво и мочварно земљиште, па се отуда јавља и мешовита фосилна фауна. Конкретно, на простору овог дела лесне заравни, лес се најчешће навејавао на барску, односно мочварну основу. За атар Светићева карактеристичан микрорељефни облик су предолице. Предолице су издужена и кратка отворена удубљења. Оне су настале у комбинованим хемијским и физичким процесима. Зачетак предолица је био још у првом акумулативном слоју леса, тј. у том периоду су постојале мочварне депресије, што потврђују мочварни фосили, у којима се вршила карстификација. Овај процес настављен је после нових навејавања леса све до данашњих дана.
Клима Климатске карактеристике Светићева условљене су пре свега географским положајем, надморском висином, ваздушним струјањима, хидрологијом, педолошлим покривачем али и оскудном вегетацијом. Сунчеви зраци највећи угао имају за време летње дугодневнице (упадни угао 68° 42'), а најмањи за време зимске краткодневнице (упадни угао 28° 18'). Општина Бачка Топола се налази на раскрсници ваздушних маса из Руске низије и централне Европе које доносе континенталне и поларне одлике, циркулације са југа и југозапада доносе ваздушне масе средоземног и суптропског подручја, а са запада и северозапада циркулишу ваздушне масе са Атлантског океана. Акциони центри, који изазивају атмосферску циркулацију крећући се преко Панонске низије, формирају се у облику антициклоналних и циклоналних стања у Руској низији, Средоземљу и Атлантском океану. Антициклонална стања током зиме су јако променљива. Слабљењем и настајањем антициклона формирају се циклони у Бискајском, Ђеновском и Млетачком заливу, крећу се преко Војводине, доносећи облачно, кишовито и краткотрајно топло време., које се врло брзо замењује хладним и снежним временом.
Током лета ваздушна циркулација маса је слабија али и знатно стабилнија. Изнад Атлантика ствара се прилично широка зона барометарског притиска (азорски максимум), док се изнад Европе формира барометарски минимум. Услед овакве ситуације и благих етезијских струјања од Атлантика према југоистоку, у јулу и августу је време доста стабилно и суво. Међутим, продором циклоналних струјања из Сагерака крајем пролећа и почетком лета јавља се влажно време и обилније кише које су изузетно значајне за вегетацију. Поред тога, на климу Светићева доста утичу лесни покривач, чернозем и оскудна вегетација. Лети се горња површина лако и брзо загреје, а зими брзо расхлади. Услед тога је лети јака инсолацоја, а почетком зиме радијација.
Месец I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год. Темп. -2,5 1,2 5,1 11,8 16,5 20,1 21,6 20,4 16,4 11,6 6,4 0,6 10,08
На основу података средњих месечних температура ваздуха по годинама, у посматраном периоду, најтоплији месец је јул са просечном температуром ваздуха 21,6ºС. Узроци овога могу се тражити у ширем подручју. Наиме, средином лета јаче се загревају ваздушне масе изнад Русије које захватају и источну половину Панонске низије. Истовремено са запада крећу преко Алпа хладне ваздушне масе према Панонској низији, где владају барометарске депресије. Најнижа месечна температура ваздуха јавља се у јануару месецу, и у посматрано периоду је износила просечно -2,5ºС. Узроци ниских температура ваздуха у овом месецу могу се тражити у утицају географске ширине и продору хладних ваздушних маса са севера и североистока. Амплитуда температуре је доста велика и износи 24,1 °C и указује на континенталност климата. Просечна годишња температура за посматрани период је 10,08 °C.
Ветар је један од значајнијих фактора који утиче на формирање климе једног подручја, као модификатор с обзиром да доноси особине области из које потиче, и представља кретање ваздуха у атмосфери. Јавља се због разлика у ваздушним притисцима, услед неједнаког загревања атмосфере. Ветар утиче на најважније климатске елементе: температуру, влажност ваздуха, облачност и падавине. При климатским проучавањима, води се рачуна о правцу, честини и јачини ветра. Учесталост ветрова и тишина је изражена у промилима, при чему се укупан збир осматрања ветрова из свих праваца и тишина узима као 1000‰. Општина Бачка Топола се налази на раскрсници ваздушних маса из Руске низије и централне Европе које доносе континенталне и поларне одлике, циркулације са југа и југозапада доносе ваздушне масе средоземног и суптропског подручја, а са запада и северозапада циркулишу ваздушне масе са Атлантског океана. Акциони центри, који изазивају атмосферску циркулацију крећући се преко Панонске низије, формирају се у облику антициклоналних и циклоналних стања у Руској низији, Средоземљу и Атлантском океану. Антициклонална стања током зиме су јако променљива. Слабљењем и настајањем антициклона формирају се циклони у Бискајском, Ђеновском и Млетачком заливу, крећу се преко Војводине, доносе облачно, кишовито и краткотрајно топло време, које се врло брзо замењује хладним и снежним временом.
Током лета ваздушна циркулација маса је слабија али и знатно стабилнија. Изнад Атлантика ствара се прилични широка зона барометарског притиска (азорски максимум), док се изнад Европе формира барометарски минимум. Услед овакве ситуације и благих етезијских струјања од Атлантика према југоистоку, у јулу и августу је време доста стабилно и суво. Међутим, продором циклоналних струјања из Сагерака крајем пролећа и почетком лета јавља се влажно време и обилније кише које су изузетно значајне за вегетацију.
Посебно је велики значај ветра за пољопривредну производњу, где његов рад може бити користан или штетан. Користан рад ветра огледа се у томе што он доноси влажне ваздушне масе, па тиме утиче на повећање падавина, а у пролеће, за време велике влажности земљишта, повећава испаравање и омогућава опрашивање биљака. Штетност ветра у зимским месецима одражава се на озимим усевима у одсуству снежног покривача. Јаки ветрови механички оштећују пољопривредне културе и односе продуктивно тле, а суви ветрови у пролеће и лето проузрокују појаву еолске ерозије.
Најчешћи ветрови су из правца северозапада 210,5‰. Ови ветрови дувају у топлијем делу године и доносе кишовито време. На другом месту су ветрови из правца југоистока (кошава) са честином од 205,9‰. Доминантан је у јужним деловима Војводине, а по честини примећује се да је веома изражен и у овом делу Бачке. Настаје када је висок ваздушни притисак над источном Европом, а низак над западним Средоземљем. То је сув ветар који подржава ведро време.
Трећи по честини јављања су ветрови из југозападног правца (164,8‰), ови ветрови се најчешће јављају у летњем делу године. На четвртом месту су североисточни ветрови са честином 85,8‰. Остали ветрови у општини Бачка Топола немају већи значај.
Највећу брзину дувања постижу ветарови из правца севера од 2,1 m/s, и ветрови са северозапада 2,0 m/s. Југоисточни ветар има брзину од 1,8 m/s, североисточни 1,7 m/s, а западни ветар 1,6 m/s. Најмању брзину дувања имају источни, јужни и југозападни ветар – 1,4 m/s. Можемо приметити да су најчешћи ветрови уједно и ветрови са највећом брзином дувања. Најмању брзину дувања има источни ветар који је и ветар најмање честине. У зависности од годишњих доба, мењају се и доминантни правци дувања ветрова. У јесен доминирају ветрови из североисточног и југоисточног правца, док зими преовлађује ветар из северног правца (северац). Северозападни ветар има висок степен учесталости током целе године.
Годишњи просек релативне влажности за посматрани период је 78,33%. Највећа релативна влажност је у зимским месецима, (јануар 88,6% и децембар 88%). У летњим месецима је најмања, у јулу износи (71,0%), јуну (71,5%) и мају (71,7%).