Списак облика владавине -архија је суфикс настао од грчке речи αρχή а користи се за врсте власти. Ово је листа друштвених уређења и политичких система, према неколико типова њихове организације.Staatsformen und Regierungssysteme Ови системи се међусобно не искључују и често се њихове дефиниције преклапају (нпр. аутократија, деспотизам, тоталитаризам, монархија и тиранија).Ustav i oblik vladavine анархија андрархија гинархија егзархија еклезијархија криптархија критархија матријархија миниархија монархија олигархија панархија пантархија папархија парсонархија патријархија педархија плутархија полиархија теоархија терархија тетрархија филархија
Монархија Монархија () (владавина једног) означава јединствену владавину, или у данашње време прикладније облик владавине у којој је монарх суверен. Извршна власт је у основи концентрисана у једној особи на врху (до 19. века монарх је вршио искључиву државну власт, нп. монархијски принцип; данас то није нужно централизован), бира се доживотно или наслеђује по традиционалним обредима. Монарх је на функцији доживотно или док добровољно не абдицира, али у неким државама може бити и законски уклоњен са функције или приморан да абдицира.Moderna monarhija njezine vrste. Варијанте облика владавине монархије
Наследна монархија: Наследна монархија означава монархију у којој наследство престола преузимају потомци монарха. Изборна монархија: Монарх се не одређује сукцесијом, већ изборима.
Могући системи власти који се јављају у монархијама (искључујући диктаторско - аутократске системе) наведени су у табели: системи властиу монархијама значење Апсолутна монархијаМонарх поседује неограничену моћ (види такође тиранија / деспотизам / диктатура). Уставна монархијаВласт монарха је мање-више ограничена уставом, он не може апсолутно владати. Парламентарна монархијаДемократска монархија, пошто монарх има само репрезентативне задатке. Власничка монархијаПодела народа на више сталежа неједнаке моћи и власничке поседе, Феудална аристократија и јака монархија (нп. Средњи век, феудализам)
Република Република (— ’општа ствар’ или ’опште добро) првенствено се залаже за опште добро или за суверенитет народа. Као облик владавине усмерен ка општем добру, на њу се гледа као на пандан монархији од Француске револуције; често прати демократију, али не мора (Римска република није била демократска, на пример; парламентарне монархије су демократске, али не и републике).Монархија или Република Република
Варијанте републичког облика владавине
(не увек међусобно се искључују):
Аристократска република: Корпоративни државни облик владавине са супремацијом племства (племићка република) такође у оквиру сената као сенатске аристократије или са буржоаско - патрицијском превлашћу (градска аристократија) или клерикално - свештеничком влашћу (свештеничка аристократија). Радничка аристократија и новчана аристократија. Аутономна република: је аутономни део покрајине или републике, која, међутим, по међународном праву припада Федерацији, односно унија савезне републике. Посебно је аутономни облик и савезни републички. Савезна република: Савезна република, федерација неколико делимично суверених држава чланица. Исламска република: Назив за државе које се делимично управљају према исламским принципима („Божја држава“ заснована на Курану). Џамахирија: Директна демократска исламска република „народних маса“. Измислио ју је и први применио Моамер ел Гадафи у Либији. Народна република: самоименовање, углавном за једнопартијске системе, у којима комунистичка партија влада аутократски. Једнопартијска држава: Диктаторска владавина једне партије, која се често налази у социјалистичким или фашистичким земљама. Војна диктатура: Вршење власти кроз војни систем, (види и Војна хунта). Као и одговарајући мешовити облици владавине. Могући системи власти који се јављају у републикама (искључујући диктаторско - аутократске системе) наведени су у табели:
системи властиу републикама значење Парламентарни системФункције шефа државе и владе су одвојене, при чему влада увек зависи од поверења парламента. Предсједнички систем (Предсједник Републике)Република у којој је председник шеф државе и шеф владе и одређује се на (квази) непосредним народним изборима. Полупредсједнички системПолитички систем Француске током пете републике, данас се такође примењује на друге системе. Мешовити тип парламентарног и председничког система. Парламентарна република извршне властиРепублика у којој је председник шеф државе и шеф владе, али га бира парламент и зависи од његовог поверења. Совјетска републикаВладавина се спроводи кроз савете које директно бира народ. Директорски системРепублика у којој управни одбор има власт.
Види још Облик државне владавине Политички систем
Референце
Категорија:Идеологије Категорија:Политика
Категорија:Друштвени системи