Денга грозница је инфекција коју изазива вирус денга. Комарац преноси (или шири) вирус денга. Денга грозница је такође позната под називом костоломна грозница, јер изазива толико снажне болове да оболели имају осећај да им неко ломи кости. Неки од симптома денга грознице су грозница, главобоља, кожни осип који личи на мале богиње и бол у мишићима и зглобовима. Код малог броја особа, денга грозница може прерасти у један или два облика који су опасни по живот. Први облик је денга хеморагична грозница, која изазива крварење, цурење крви из крвних судова и низак ниво крвних плочица (које изазивају згрушавање крви). Други облик је денга шок синдром, који изазива опасно низак крвни притисак.
Постоје четири различите врсте вируса денга. Када се особа зарази једним од њих, она је обично заштићена од тог типа до краја живота. Међутим, та особа ће бити заштићена од остала три типа вируса у кратком временском периоду. Ако се касније зарази једним од три типа вируса, већа је вероватноћа да ће имати озбиљних проблема.
Не постоји вакцина која људе штити од заразе вирусом денга. Постоји неколико начина како се људи могу заштитити од заразе денга грозницом. Људи се могу заштитити од комараца и ограничити број уједа. Научници такође предлажу смањивање величине станишта комараца као и смањење броја комараца. Након инфекције денга грозницом, оболели се обично може опоравити узимањем довољно течности, уколико је инфекција слаба или средње јачине. Уколико је код оболелог присутан тежи облик болести, потребно је уношење течности интравенским путем (течности се уводе у вену, користећи иглу и бризгалице) или трансфузија крви (крв донира друга особа).
Од 1960-их, повећан је број особа које обољевају од денга грознице. Обољење је постало проблем широм света од Другог светског рата. Појављује се у више од 100 држава. Годишње, око 50–100 милиона људи оболи од денга грознице.
Људи раде на вакцини и лековима за директно лечење од вируса. Људи такође чине различите ствари како би се ослободили комараца.
Први пут денга грозница се помиње 1779. године. Почетком 20. века, научници су сазнали да ову болест изазива вирус денга као и да се преноси (или шири) преко комараца.
Знаци и симптоми thumb|300п|alt=Цртеж људског тела са стрелицама које показују погођене органе у различитим фазама денга грознице|Слика која показује симптоме денга грознице
Око 80% људи (или 8 од 10) који су заражени вирусом денга немају симптоме, или имају благе симптоме (као што је стандардна грозница). Око 5% заражених особа (или 5 од 100) постају озбиљно болесни. Код малог броја ових особа, обољење је опасно по живот. Симптоми се појављују између 3 и 14 дана након што је особа била изложена вирусу денга. Најчешће, симптоми се појављују након 4 до 7 дана. Стога, ако се особа врати из подручја где је денга грозница честа, и добије грозницу или други симптом након више од 14 дана по повратку, та особа вероватно нема денга грозницу.
Често, када се деца добију денга грозницу, њихови симптоми су исти као и код прехладе или гастроентеритиса (или стомачног грипа; на пример, повраћање и пролив). Међутим, већа је вероватноћа да деца имају већих проблема у случају да оболе од денга грознице.
Клинички ток Класични симптоми денга грознице су грозница која почиње нагло; главобоља (обично иза очију); осип; и болови у мишићима и зглобовима. Надимак ове болести, „костоломна грозница“, описује јачину ових болова. Денга грозница се одвија у три фазе: фебрилна фаза, критична фаза и опоравак.
У фебрилној фази, оболела особа обично има високу температуру. („Фебрилно“ значи да особа има температуру.) Ова температура често може бити већа од 40 °C. Особа такође може имати генерализоване болове и главобољу. Фебрилна фаза обично траје од 2 до 7 дана. У овој фази, око 50 до 80% особа које имају симптоме добијају осип. Првог или другог дана, осип може изгледати као иритирана (црвена) кожа. Касније током болести (од 4. до 7. дана), осип може изгледати налик малим богињама. Мале црвене тачке (петехије) се могу појавити на кожи. Ове тачкице се не нестају када се кожа притисне. Њихову појаву изазивају напрсли капилари. Код особе се такође може појавити благо крварење из слузокоже уста и носа. Сама температура обично престаје (снижава се) и враћа се на један или два дана. Међутим, овај образац се разликује од особе до особе.
Код неких особа, болест прелази у критичну фазу након пада високе температуре. Критична фаза обично траје 1 до 2 дана. Током ове фазе, течност се може сакупити у грудима и абдомену. Ово се дешава услед цурења малих крвних судова. Течност се нагомилава, и више не циркулише телом. То значи да витални (најважнији) органи не добијају нормалну количину крви. Због тога, органи не раде правилно. Код оболеле особе такође може доћи до озбиљног крварења (обично из гастроинтестиналног тракта.)
Код мање од 5% особа оболелих од денга грознице се јавља циркулаторни шок, шок синдром денга и хеморагијска денга грозница. Ако је оболела особа раније боловала од другог типа денга грознице („секундарна инфекција“), већа је вероватноћа да ће се код њих јавити озбиљнији проблеми.
У фази опоравка, течности које су изашле из крвних судова се враћају у крвоток. Ова фаза обично траје 2 до 3 дана. Током ње, оболела особа почиње знатно боље да се осећа. Међутим, код њих се може јавити снажан свраб и смањена брзина пулса. Током ове фазе, особа може доћи у стање прекомерне количине течности (у коме се прекомерна количина течности враћа у крвоток.) Уколико то буде утицало на мозак, може изазвати нападе или променити ниво свести (размишљање, свесност и понашање могу бити другачији него уобичајено).
Удружени проблеми Повремено, денга грозница може утицати и на друге системе у телу. Оболела особа може имати независне симптоме, или праћене класичним симптомима денга грознице. Смањени ниво свести јавља се у 0,5% до 6% случајева. Ово се може догодити када вирус денга изазове инфекцију у мозгу. Такође се може догодити када витални органи, као што је јетра, не раде правилно.
Други неуролошки поремећаји (поремећаји који утичу на мозак и нерве) су примећени код особа оболелих од денга грознице. На пример, денга грозница може изазвати трансверзални мијелитис и Гијен-Бареов синдром. Иако се то скоро никада не догађа, денга грозница може изазвати инфекцију срца и инсуфицијенцију јетре.
Узрок thumb|alt=Слика путем трансмисионог електронског микроскопа показује денга вирус|Јако увећана слика показује денга вирус (група тамних тачака близу центра) Грозницу денга изазива вирус денга. У научном систему који додељује називе и класификује вирусе, вирус денга је део породице „Флавивирида“ и рода „Флавивируса“. Други вируси такође припадају истој породици и изазивају обољења код људи. На пример, вирус жуте грознице, вирус Западног Нила, вирус енцефалитиса Сент Луис, вирус јапанског енцефалитиса, крпељни менингоенцефалитис, вирус кјасанурске шумске болести и омска хеморагијска болест припадају породици „Флавивирида“. Већина ових вируса се шири преко комараца или крпеља.
Преношење alt=Слика изблиза Aedes aegypti комарца током уједа коже човека|thumb|Комарац Едес египти храни се човеком Вирус денга се преноси (или шири) углавном преко комараца врсте „Едес“, нарочито типа „Едес египти“. Ови комарци обично живе на географској ширини од 35° северно и 35° јужно, испод надморске висине од 1000 m. Они уједају углавном током дана. Један ујед може заразити особу.
Понекад, комарци се могу заразити вирусом денга од људи. Ако женски комарац уједе заражену особу, он може добити вирус денга. Вирус испрва живи у ћелијама које оивичавају стомак комарца. Око 8 до 10 дана касније, вирус се шири ка пљувачним жлездама комарца, које производе пљувачку. То значи да је пљувачка коју комарац производи заражена вирусом денга. Стога, приликом уједа, заражена пљувачка комарца се преноси на човека и она може заразити ту особу. Сматра се да вирус не изазива проблеме код инфицираних комараца, који остају заражени до краја живота. Највећа вероватноћа за ширење денга грознице је путем комарца „Едес египти“. Разлог је то што он воли да живи у близини људи и храни се крвљу људи уместо животиња. thumb|Дистрибуција зооноза Денга грозница се такође може ширити преко заражених крвних производа и путем донираног органа. Ако особа заражена вирусом денга донира крв или орган, који се потом дају другој особи, та особа може добити денга грозницу од донатора крви или органа. У неким државама, попут Сингапура, денга грозница је честа. У овим државама, између 1,6 и 6 трансфузија крви од 10.000 шири денга грозницу. Вирус денга се такође може ширити са мајке на дете током трудноће или након рођења детета. Грознице денга се обично не шири на друге начине.
Ризици Бебе и мала деца са вирусом денга подложнија су од одраслих да се озбиљно разболе. Добро ухрањена (здрава деца која се добро хране) пре ће се разболети. (По овоме се денга разликује од многих других инфекција, које се обично јављају у тежем облику код деце која су неухрањена, лошег здравља или која се не хране добро.) Жене су такође подложније од мушкараца да се озбиљно разболе. Денга може да буде опасна по живот за људе који болују од хроничних (дуготрајних) болести, као што су дијабетес и астма.
Механизам Кад комарац уједе особу, његова пљувачка продире у кожу. Ако је комарац заражен денгом, вирус се налази у његовој пљувачки. Тако да када комарац уједе особу, вирус улази у организам човека заједно са пљувачком. Вирус се везује за бела крвна зрнца и продире у њих. (Бела крвна зрнца служе за одбрану организма од штетних утицаја, као што су инфекције.) Приликом кретања белих крвних зрнаца кроз организам, вирус се размножава (или умножава). Као одговор, бела крвна зрнца стварају мноштво сигналних протеина (такозваних цитокина), као што су интерлеукини, интерферони и фактори некрозе тумора. Ови протеини изазивају високу температуру, симптоме који личе на грип и тешке болове који се јављају код денге.
Ако особа има тешку (озбиљну) инфекцију, вирус се брже размножава у телу. Услед велике количине вируса, многи органи су погођени (као нпр. јетра и коштана срж). Течност из крвотока се преноси кроз зидове малих крвних судова до телесних дупљи. Отуда је мања циркулација крви у крвним судовима (или мање крви тече кроз тело). Крвни притисак се толико снижава да срце не може да снабде довољном количином крви виталне (најважније) органе. Такође, коштана срж није у стању да произведе довољно тромбоцита, који су неопходни за згрушавање крви. Без довољне количине тромбоцита, јавља се крварење код заражене особе. Крварење је најтежа компликација код денге (најозбиљнији проблем који настаје услед болести).
Дијагноза Обично се дијагноза денге поставља у здравственим установама након прегледа инфициране особе и утврђивањем симптома који одговарају овој болести. Посебно су лекари, у областима где се ова болест чешће јавља, у стању да поставе дијагнозу на овај начин. Ипак, када је денга у почетном стадијуму, тешко је уочити разлике између ове болести и других вирусних инфекција (инфекција изазваних вирусима). Особа је вероватно заражена денгом ако, има високу температуру и два од следећих симптома: мучнину и повраћање; осип; генерализовани бол (бол по целом телу); ниску вредност (или број) белих крвних зрнаца; или позитиван тест осетљивости капилара. Било који од ових упозоравајућих знакова, уз високу температуру, обично указују да особа има денгу у областима где је болест уобичајена.
Знаци упозорења се обично јављају пре него што болест постане тешка. Тест осетљивости капилара је користан кад ниједна друга лабораторијска анализа не може да се уради. Овај тест се изводи тако што лекар обмота траку апарата за мерење крвног притиска око руке пацијента и остави је да стоји пет минута. Потом броји црвене тачкице на кожи. Велики број црвених тачкица указује да пацијент им денга грозницу.