Пети елемент () је научно-фантастични филм из 1997. у режији Лика Бесона. Главне улоге играју: Брус Вилис, Мила Јововић и Гари Олдман.
Бесон је почео да пише причу названу Пети елемент када је имао 16 година; имао је 38 година када је филм почео да се приказује у биоскопима. Бесон је желео да снима филм у Француској, али није било могуће пронаћи одговарајуће локације; снимање је реализовано у Лондону и Мауританији. Ангажовао је стрипске уметнике Жана „Мебијуса“ Жироа и Жан-Клода Мезијера, чије су књиге инспирисале делове сценографије филма. Костиме за филм је урадио француски модни дизајнер Жан Пол Готје.
Пети елемент је добио углавном позитивне критике, мада су неки критичари веома негативно оценили филм. Филм је победио у категоријама на додели награда Британске филмске академије, наградама Сезар, Филмском фестивалу у Кану и наградама Лимијер. Такође је био номинован за награде Златна малина и филмске награде Stinkers Bad Movie Awards. Пети елемент је остварио велики финансијски успех, зарадивши више од 263 милиона америчких долара на благајнама, док је буџет филма био 90 милиона долара. У време објављивања, био је то најскупљи европски филм икада снимљен, а остао је француски филм са највећом зарадом на интернационалном тржишту, све до филма Недодирљиви (2011).
Радња
Године 1914. ванземаљци познати као Мандашивани сусрећу се са земаљским свештеницима тајног реда у древном египатском храму. Они преузимају чување јединог оружја способног да победи велико зло које се појављује сваких 5.000 година. Обећавају да ће вратити оружје пре наступања великог зла. Оружје се састоји од четири класична елемента, односно од четири урезана камена, поред тога постоји и пети елемент, који је похрањен у саркофагу.
2263. године, велико зло се појављује у дубоком свемиру као џиновска жива ватрена лопта. Уништава наоружани свемирски брод на путу ка Земљи. Тренутна веза са Мандашиванима на Земљи, свештеник Вито Корнелијус (Ијан Холм), обавештава председника федералних територија о историји великог зла и оружју које га може зауставити. На путу до Земље, свемирски брод Мандашивана је заробљен и уништен од стране посаде брода Мангалоријанаца, ванземаљске расе коју је унајмио земаљски индустријски магнат Жан-Батист Емануел Зорг (Гери Олдман), који ради за велико зло. Одсечена рука у металном оклопу из олупине летелице допремљена је у Њујорк. Земаљска влада користи биотехнологију да поново створи оригиналну поруку саркофага, човеколику жену по имену Лилу (Мила Јововић) која се сећа свог претходног живота. Узбуђена непознатом ситуацијом и високим степеном опасности, она бежи и скаче са платформе, забијајући се у летећи такси Корбена Даласа (Брус Вилис), бившег мајора специјалних снага.
Далас је испоручује Корнелијусу и његовом ученику Давиду (Чарли Крид-Мајлс). Они је препознају као пети елемент. Када се Лила смири, она каже Корнелијусу да на броду Мандашивана није било камења. Истовремено, Мандашивани обавештавају владу Земље да је камење поверено ванземаљској оперској певачици, диви Плавалагуни (Мајвен Ле Беско). Зорг је огорчен што његови плаћеници нису успели да узму камење, остављајући неке од њих мртве. Земљина војска усмерава Даласа ка Плавалагуни. Да би се прикрила операција, организује се лажно радио такмичење у коме Далас побеђује и одлази на наградни луксузни одмор на планети Фалстон, у пратњи сјајне водитељке ток шоуа Руби Род (Крис Такер). Програм његовог такозваног одмора укључује посету концерту Плавалагуне у летећем хотелу. Далас сазнаје да је Лилу са њим у мисији и дозвољава јој да је прати. Корнелијус даје упутства Давиду да припреми храм, а затим и да се укрца на брод. На брод улази и одред Мангалора, који јури камење.
Глумци
| Брус Вилис || Корбен Далас |- | Мила Јововић || Лилу |- | Гари Олдман || Жан-Батист Емануел Зорг |- | Ијан Холм || Отац Вито Корнилијус |- | Крис Такер || Руби Род |- | Лук Пери || Били Мастерсон
| Брајон Џејмс || Генерал Манро |- | Томи „Тајни” Листер || Председник Линдберг
| Ли Еванс || Фог |- | Чарли Крид-Мајлс || Дејвид |- | Трики || Рајт Арм |- | Џон Невил || Генерал Стадерт |- | Џон Блутал || Професор Пачоли |- | Матје Касовиц || Магер |- | Кристофер Фербанк || Мактилберг |- | Маjвен Ле Беско || Дива Плавалагуна
Теме мини|Камен из Петог елемента У једном интервјуу, Бесон је изјавио да Пети елемент није био „филм са великом тематиком“, иако је тема филма била важна. Желео је да гледаоци дођу до тачке у којој Лилу каже: „Каква је сврха спасавања живота када видиш шта радиш са њим?“ и да се сложе са њом. Џеј П. Телот је у књизи „Научнофантастични филм“ приписао је филму заслуге за третирање теме политичке корупције.
Брајан От и Ерик Аоки, у тексту објављеном у феминистичком часопису „Женске студије у комуникацији“ (ен. [Women's Studies in Communication), сматрали су род за једну од централних тема филма. Аутори су критиковали филм због брисања жена из уводних сцена, напомињући да се у првих 20 минута појављују само две: андрогине, углавном без реплика, председнички помоћник и Лилу, која пролази кроз реконструкцију. Када се жене појављују у филму, оне су представљене као пасивни објекти, попут сексуализованих стјуардеса или запослених Мекдоналдса, или лишене женствености, попут „мушкобањастог“ мајора Ајсборга.
Стефан Брант у књизи Подривање мушкости за филм наводи да „одражава стереотипна уверења о полу“ свих жена у филму. Навео је да је Лилу изашла из пасивну улогу само током борбе са Мангалоријанцима. Он је навео да су сви ликови у филму, изузев лика председника, приказани што је могуће немужевније на различите начине, за шта су примери Руби Родова женственост, Вито Корнелијусов неспретан начин говора и тупавост генерала Манроа; сврха такве карактеризације ликова била је да прикажу Корбенову мушкост као „божанску“, у поређењу са другим ликовима.
У књизи Филмови Лука Бесона, Сузан Хејворд је изнела став да је Пети елемент класична прича о човеку који „се одваја од племена, доказује своју мушкост, свргава зле силе и убија поглавицу, да би коначно пожњео плодове сигурности и брака“. Корбеново путовање, међутим, угрожавају не само Мангалорци и Зорг, већ и Лилу, која не попушта нити му помаже до последњег тренутка, када прихвата његову изјаву љубави. Љубавна прича у филму Пети елемент сматрана је једном од главних наратива у филму и траје колико и други главни наративни ток. Хејворд је такође сматрала да се филм бави проблемом уништавања животне средине, будући да су отпад и загађење видљиви током целог филма. Док научнофантастични филмови често приказују свет у коме нека нова технологија или претња или надмашује или бива кобна по човечанство, у књизи Филмови Лука Бесона, Пети елемент је наведен као један од ретких научнофантастичних филмова који „држе огледало“ и приказују човечанство као одговорно. Хејворд је рекао да филм приказује скептичан став спрам капиталистичког конзумеризма, уколико су справице које је Зорг сакупљао у својој канцеларији сугерисали да је имао нездраву опсесију технологијом. Напетост између технологије и човека третира се као проблем који захтева коначно решење.
Продукција
Развој Као тинејџер, Бесон је замишљао свет Петог елемента, док је покушавао да убије досаду. Почео је да пише сценарио када је имао 16 година, првобитно замишљајући причу као роман, иако филм није дистрибуиран у биоскопима све док није напунио 38 година. Оригинална прича је смештена у 2300. годину и главни јунак је „ничији“ човеку по имену Залтман Блерос (касније назван Корбен Далас), који добија путовање у одмаралиште Клуб Мед на планети Флостон Парадајз у сазвежђу Анђела. Тамо упознаје Лилу, „девојку из песка“ која „поседује лепоту младости““ упркос томе што има преко 2.000 година.
Бесон је наставио да ради на причи годинама. До 1991. године, када је објављен његов документарни филм Атлантида, имао је сценарио од 400 страница. Никола Сејду и Патрис Леду, продуценти филмске компаније Gaumont били су први људи који су се прихватили пројекта. У новембру 1991. године, док је тражио глумце за филм, Бесон је упознао француске стрип-уметнике Жана Жироа и Жан-Клода Мезијера и ангажовао их за рад на сценографији филма. Стрипови Жироа и Мезијера били су инспирација за изглед који је Бесон желео за замишљени футуристички Њујорк.
Дизајн Мезијер је дизајнирао филм The Circles of Power (1994), у којем се појављује лик по имену С'Тракс, који вози летећи такси кроз загађени ваздух огромне метрополе на планети Рубанис. Мезијер је показао слике летећег таксија Бесону, који је тиме био инспирисан да измену причу лика Корбена Даласа, од првобитно замишљеног радника у фабрици ракетних бродова у таксисту који лети својим таксијем по футуристичком Њујорку. Бесонова продукција је такође ангажовала пет других уметника да раде на пројекту. Поред тога, за креирање костима је ангажован познати модни дизајнер Жан Пол Готје. Тим је годину дана стварао више од 8.000 цртежа.
Кастинг Током ове фазе рада на филму, Бесон је контактирао Бруса Вилиса и Мела Гибсона за главну улогу, а такође је разматрао и Џулију Робертс за улогу Лилу. Вилис је изразио интересовање, мада је оклевао да прихвати улогу јер је сматрао филм ризичним, након што су његова претходна два филма, Хадсонски соко и Били Батгејт, била лоше прихваћена. Гибсон је на крају одбио улогу. Иако је екипа сценографа одушевила филмске компаније направљеним нацртима и дизајном, мучили су се да пронађу продуцентску кућу која би била спремна да прихвати буџет који се приближавао скоро 100 милиона долара. У децембру 1992. године, рад на пројекту је обустављен без икаквог претходног упозорења, а тим се распао.
Бесон је написао сценарио и режирао комерцијално успешан филм Леон: Професионалац (1994). Током тог периода, наставио је да ради на сценарију за филм Пети елемент и скратио је сценарио. Смањио је буџет филма на 90 милиона долара пре него што је поново покушао да пронађе студио који је спреман да га продуцира. Columbia Pictures, која је била компанија-партнер на Леону, пристала је да финансира филм. До тада је Бесон одлучио да ангажује мање познатог главног глумца како би уштедео на трошковима продукције. Бесон се случајно нашао у канцеларији Барија Џозефсона када га је Вилис позвао у вези са другим филмом. Бесон је замолио да разговара са Вилисом „само да га поздрави“ и рекао му да ће се Пети елемент коначно снимати, објашњавајући своју одлуку да ангажује јефтинијег глумца. После кратке тишине, Вилис је рекао: „Ако ми се филм свиђа, увек можемо да се договоримо.“ Након што је прочитао сценарио, Вилис је пристао да тумачи лик.
Снимање мини|Један од модела који је играо превозно средство њујоршке полиције у филму. Снимање је почело почетком августа 1995. године. Бесон је путовао на разне локације ради кастинга, укључујући Париз, Лондон и Рим. Ангажовао је Гарија Олдмана (који је глумио у филму Леон) за улогу Зорга; описао је Олдмана као „једног од пет најбољих глумаца на свету“.
За лик Лилу, Бесон је изабрао Милу Јововић, између 200-300 кандидаткиња које је лично упознао. „Божански језик“ којим говори Лилу је измишљени језик од 400 речи, који је измислио Бесон. Да би вежбали, Јововић и Бесон су водили разговоре и размењивали писма на том језику. Бесон је тада био у браку са Мајвен ле Беско, која је играла улогу Диве Плавалагуне када је снимање почело. Раскинуо је са Мајвен да би био са Милом Јововић током снимања. Јововић и Бесон су се касније венчали, али су се развели две године касније, 1999.