Операција „Кугелблиц” () представља најамбициознију и по употребљеним снагама најкрупнију из низа упоредо предузетих операција које је спровела немачка Друга оклопна армија против јединица НОВЈ и слободне територије у децембру 1943. године. Овај низ просторно и временски повезаних операција познат је у југословенској историографији као Шеста непријатељска офанзива.
Операција је трајала од 4. до 16. децембра 1943. и захватила је широки простор Рашке области и источне Босне. Циљ операције било је наношење удараца, опкољавање и уништење јединица Другог и Трећег корпуса НОВЈ које су деловале на том простору.
Немачке снаге успеле су да задају ударце и нанесу значајне губитке неким јединицама Друге пролетерске и Пете крајишке дивизије и успеле су да овладају градовима и комуникацијама у овој области, али нису успеле у основној намери да их разбију и униште. Стога је њихов успех био краткотрајан, а јединице НОВЈ су након деконцентрације немачких снага крајем децембра 1943. и у јануару 1944. поново овладале већим делом ове територије.
Преглед стања пред операцију
Снаге НОВЈ искористиле су војничке последице проблема пред које је немачку команду ставила капитулација Италије 8. септембра 1943. Овај догађај изазвао је такође и талас борбеног ентузијазма у народу, што је довело до масовног прилива нових бораца у јединице НОВЈ.
Крајем септембра и почетком октобра јединице Друге пролетерске дивизије разбиле су локалне снаге четника и муслиманске милиције у Санџаку и северној Црној Гори, принудивши италијанске јединице да пређу на њихову страну. Тако је настала пространа слободна територија која је укључивала Фочу, Пљевља, Пријепоље, Нову Варош, Беране, Бијело Поље и Андријевицу.
У том периоду јединице новооснованог Трећег корпуса НОВЈ успешно су окончале Прву тузланску операцију против снага НДХ и Немаца. Операција је окончана поседањем Тузле, Зворника, Бијељине, Босанског Шамца, Градачца и већег броја мањих места.
У истом периоду Михаиловић је извршио концентрацију својих снага и отпочео наступање из Србије у источну Босну. Снаге ЈВуО су потисле немачко-домобранске снаге, запоселе Вишеград и наставиле наступање према Рогатици. На овај продор Врховни штаб НОВЈ реаговао је ангажовањем Пете крајишке дивизије из централне Босне која је потисла четнике, запосела Вишеград и Прибој и наставила притисак према Ужицу.
На тај начин створена је пространа и повезана слободна територија под контролом НОВЈ од реке Саве до Проклетија. У тој области попуњаване су јединице и настајале нове, настали су органи власти и вршена је пропаганда у народу.
За немачке снаге на Балкану ова слободна територија представљала је битан проблем због своје величине, притиска који су јединице са те територије вршиле на саобраћај у долини Босне, као и због опасности да послужи као основица за продор у правцу Јадрана и у правцу виталних саобраћајница у долини Мораве. Услед недостатка расположивих снага, током новембра 1943. године Немци су били у стању да предузму само једну ограничену операцију којом су овладали Зворником и Тузлом (11. новембра), ради стварања повољније операцијске основице. Сабирање снага за обухватну операцију окончано је првих дана децембра 1943. године.
План операције и употребљене снаге Команда Југоистока ставила је V СС корпусу за ову операцију на располагање, поред његове две дивизије, још две комплетне немачке дивизије, четири самостална пука и једну бугарску дивизију.
Општа замисао операције била је: да делови 369. легионарске дивизије, 1. ловачки резервни и 92. моторизовани пук из Сарајева, делови 187. резервне пешадијске дивизије и 901. моторизованог наставног пука из Тузле и Зворника и делови бугарске 24. дивизије, са простора Ужице — Златибор — Кремна, брзо продирући, запоседну запречну линију Сарајево — Хан Пијесак — Власеница — Сребреница — Дрина и окруже јединице 3. корпуса на просторији Соколац — Власеница — Сребреница. За то време, 1. брдска дивизија и 2. пук „Бранденбург” са простора Сјенице и 7. СС дивизија с линије Гацко — Невесиње, надирући широким фронтом с југоистока и југа, имале су задатак да на својим нападним правцима разбију јединице НОВЈ и одбаце их северно од линије Вишеград — Пале, у котао омеђен поменутом запречном линијом, и ту приступе уништењу окружених снага — 2, 5, 17. и 27. дивизије.
Операција је добила кодно име „Кугелблиц” (), односно „лоптаста муња”. Почетак је предвиђен за 4. децембар 1943. године у 5:00 ујутро.
Ток операције
Пријепољска битка мини|десно|300п|Зграда срушена током борби у Пријепољу. На зидовима се виде исписане пароле Почетком новембра 1943. 1. брдска дивизија концентрисана је у области Сјенице ради учешћа у операцији Кугелблиц. Током новембра у више наврата њене борбене групе предузимале су испаде и насилна извиђања према слободној територији. Најзначајнији од њих био је удар 14/15. новембра низ долину Милешевке и према Бродареву. Немачке јединице су током тог напада натерале на повлачење батаљоне 3. санџачке бригаде наневши им губитке и заузевши Бродарево, али су се пред противнападом повукле.
Оценивши озбиљном опасност од немачке концентрације и врло неповољног односа снага на линији Сјеница — Пријепоље, Штаб Друге пролетерске дивизије предложио је да своје снаге повуче на леву обалу Лима и да припреми одбрану по дубини, али је штаб Корпуса одбацио овај предлог и наредио активна дејства на десној обали Лима упркос опасности од опкољавања. Тако су се почетком децембра на десној страни Лима у непосредној околини Пријепоља налазила два батаљона Друге пролетерске бригаде. У самом граду налазила се Прва шумадијска бригада НОВЈ која је после напорног марша стигла 26. новембра, и била је смештена у згради болнице на десној обали Лима ради одмора.
Основни проблем напада Почетак напада одређен је 4. новембар. Немачка команда пажљиво је анализирала распоред и дејства снага НОВЈ. Друга пролетерска дивизија имала је 3 батаљона са десне стране Лима. Ови батаљони имали су добар положај у односу на комуникације и у случају јачег напада, могли су послужити као задржавајућа одбрана. Тиме би се добило време за организовање главне линије одбране на Лиму и даље по дубини.
Основну препреку за немачко наступање, као и значајан ослонац одбране НОВЈ, представљала је река Лим. Штаб Прве брдске дивизије имао је под својом командом и 2. пук Бранденбург, специјалну командоску јединицу. Стога је направио смео и креативан план напада. Уместо уобичајено примењиваног снажног удара по предњим положајима противника, уз помоћ штаба пука Бранденбург разрађен је план по којем је главни циљ напада, мост на Лиму у Пријепољу, требало да буде освојен командоском акцијом непосредно пре почетка главног напада.
Решење проблема Дана 4. децембра пре зоре групе маскираних немачких командоса из 2. пука „Бранденбург” су, према плану, уз помоћ водича из муслиманске милиције, успели да заобиђу положаје Чачанског батаљона Друге пролетерске бригаде. Успевши да остану непримећени, ушли су у Пријепоље, хладним оружјем ликвидирали стражу на мосту и заузели мост на Лиму. Делови пука су истовремено, након успешног прикрадања, мањим интервенцијама против партизанских делова успели да створе уже обезбеђење пута који низ реку Милешевку води у Пријепоље. На тај начин, Немци су били у стању да напад, уместо ломљењем спољашње одбране, напад започну маршевским упадом оклопно-моторизованих делова 1. брдске дивизије у Пријепоље. Још пре него што је одбрана активирана, Немци су успели да са масом снага пређу Лим. Јединица која је требало да буде ослонац одбране, Прва шумадијска бригада, затечена је потпуно неразвијена за борбу, у свом преноћишту, у болници са леве стране Лима.
На тај начин, Немци су још пре правог отварања борбе, успели да освоје доминантне позиције. Кључни и најделикатнији циљ напада, мост на Лиму у Пријепољу, освојен је препадом и задржан у својим рукама правовременим развојем напада. На тај начин, главна природна предност одбране НОВЈ — река Лим — претворена је у њихов главни проблем. Три батаљона су на самом почетку остала изолована и опкољена на десној страни Лима, а главна линија одбране, која је сувише зависила од њихове правовремене реакције, није уопште активирана и развијена.
Наставак борбе у Пријепољу мини|десно|400п|На рушевинама болнице на левој обали Лима у Пријепољу из које су се бранила два батаљона Прве шумадијске бригаде. после рата изграђен је меморијални центар са спомеником и таблама са именима 408 погинулих бораца.На тај начин су јединице НОВЈ биле принуђене да прихвате борбу у веома подређеном положају. Снаге у Пријепољу биле су приковане за положај и тучене премоћном концентрисаном ватром из бројних тешких оруђа, а батаљони са десне стране Лима под сложеним условима пробијали су се према Лиму. Њихов целодневни огорчени отпор ипак је задржао наступање Немаца, тако да су немачке моторизоване колоне биле у могућности да наставе наступање према Пљевљима тек сутрадан, 5. децембра. У сумрак и након пада мрака блокиране јединице НОВЈ из Пријепоље кренуле у пробој по групама. Приликом одбране и пробоја претрпеле су врло тешке губитке.Division Brandenburg, Axis history, http://www.axishistory.com/index.php?id=990
Ово је била једна од примерно изведених и најуспешнијих немачких тактичких акција током рата у Југославији, Командант батаљона бранденбуржана који је заузео мост, капетан Конрад Штајдл (), за ову акцију одликован је витешким крстом.
У току само једног дана, 4. децембра, јединице Друге пролетерске дивизије имале су 395 погинулих и 13 заробљених.
Учешће италијанских јединица на страни НОВЈ Пред почетак операције Штаб Другог ударног корпуса вршио је реорганизацију италијанске дивизије „Венеција”, као и делова дивизије „Тауринензе” који су прешли на страну НОВЈ (укупно око 11.000 Италијана). Од мањих делова ових дивизија који су изразили спремност да продуже борбу против Немаца, формирао је првих дана децембра италијанску партизанску дивизију „Гарибалди”. Од око две трећине припадника ових дивизија који су изјављивали да не могу да се боре, направило је 11 радних батаљона. На том задатку употребио је и Другу далматинску бригаду, коју је пребацио из долине Лима у ширу околину Пљеваља и Чајнича.
Ове јединице представљале су током операције додатно оптерећење за снаге НОВЈ, будући да нису имале борбену вредност, а захтевале су ангажовање око евакуације и снабдевања.
Наставак операције Главна колона Прве брдске дивизије наставила је наступање и 5. децембра послеподне продрла у Пљевља, одбацивши слабије делове Друге пролетерске и Друге далматинске бригаде. Услед наглог продора Немаца, позадински органи нису успели да у потпуности евакуишу складишта хране и материјала из Пљеваља, па је један део уништен, а део је заплењен од стране Немаца.
Помоћна колона Прве брдске дивизије наступала је правцем Сјеница — Бродарево. Потискујући Трећу санџачку бригаду у току 4. децембра овладала је Бродаревом, одакле је наставила наступање делом снага према Бијелом Пољу, у које је ушла 6. децембра, а делом према путу Пљевља — Ђурђевића Тара.
Главнина Друге пролетерске дивизије пребацила се на леву обалу реке Ћехотине, нашавши се тако изван захвата операције. Ту је водила борбу са левом колоном Прве брдске дивизије, а по пристизању Четврте и Шесте црногорске бригаде, уз њихову помоћ поново овладала Бијелим Пољем и до 10. децембра избила пред Бродарево.
Главнина Прве брдске дивизије у складу са операцијским задатком оријентисала се према Чајничу. На том правцу налазио се само један батаљон Друге пролетерске, па је 3. батаљон 98. пука 1. брдске дивизије 6. децембра ушао у Чајниче и продужио ка одсеку Устипрача — Горажде, где је ступио у везу са 7. СС дивизијом. На тај начин је Прва брдска дивизија угрозила позадину Пете крајишке дивизије. Истог дана, 5. дивизија одбила је све нападе 1. батаљона 99. пука 1. брдске дивизије, који је наступао низ Лим ка Прибоју. Тиме се очигледно испољила намера 1. брдске дивизије ка крилном обухвату 5. дивизије.