Обреновац је градско насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Налази се на ушћу реке Колубаре у реку Саву, недалеко од главног града. Обреновац је кроз своју историју претрпео спаљивање и многобројне поплаве. Једно од паљења било је 1815. године после Битке на Палежу. Поседује преко четири основне школе и три средње. Једна од њих је надалеко позната Гимназија у Обреновцу која има традицију дугу преко деведесет година. Добио је име указом кнеза Милоша од 7. децембра 1859. године, старо име је било Палеж.Лепосава Цвијетић: „Обреновац на преласку из 19. у 20. век — становништво и привреда“. pp. 61, у часопису „Гласник“, број 32, 1998. године, издаје Историјски архив Ваљево. Према попису из 2022. има 25.380 становника (према попису из 2011. било је 25.429 становника). Обреновац је један од главних пословних центара Србије, првенствено због два гиганта за производњу енергије, ТЕ Никола Тесла I и II, који снабдевају Србију са преко 60% електричне енергије.
Историја
Први помени и први период османске власти (крај 17. века-1718) Није познато када је Палеж основан. Верује се да је основан за време османске власти, и могуће је да је поникао у слично време када и Уб (почетком 18. века), будући да је служио истој сврси (чувању комуникација између Београда и Шапца). На картама Бакома Кантелија и још једног непознатог аутора из 1689. године Палеж није уцртан. Тек једна безимена карта настала око 1700. године има уцртано насеље Palos на Колубари. Друга карта која означава Палеж, и то као паланку (Palanca Paleche), носи име Околина Београда (Les environs de Belgrad). Њу је на лицу места цртао француски инжењер Де Масар и цртана је између 1696. и 1698. године, а објављена у Паризу 1717. године. На њој је, вероватно грешком, Палеж приказан на супротној страни Саве (у Срему).
Период хабзбуршке управе (1718—1739) Пожаревачким миром (21. јула 1718) предели између Саве, Дрине, Западне Мораве, Тимока и Дунава припали су Хабзбуршкој Монархији. Хабзбуршка администрација је формирала Привремену војну управу у Београду, која је управљала новоосвојеном облашћу, подељеном у петнаест војних дистриката, међу којима се налазио и Палешки дистрикт.
Привремена војна управа у Београду замењена је 1720. администрацијом новооснованог Краљевства Србије. За провизора Палешког дистрикта тада је постављен Јохан Георг Штромајер. Њему су били потчињени ишпан и два иберрајтера.
Године 1721. је објављен попис Краљевства Србије. Подаци о самом Палежу нису доступни, али су доступни подаци о Палешком дистрикту. +Палешки дистрикт према попису из 1721.категоријаизнос сесија (домаћинстава)362 турских сесија0 ожењене браће са уделом у домаћинству51 неожењене браће са уделом у домаћинству10 ожењених синова са уделом у домаћинству3 ухлебљених синова изнад 12 година27 ухлебљених синова испод 12 година282 кћери изнад 12 година12 кћери испод 12 година199 укућана28 ожењених синова са уделом у домаћинству34 коња111 ждребади51 волова за вучу348 крава за мужу526 трогодишње јунади115 двогодишње јунади383 телади472 свиња1505 прасади1057 крмача274 оваца383 сопствених орезаних винограда најбоље класе190,5 сопствених орезаних винограда средње класе0 сопствених орезаних винограда најгоре класе40,5 новозасађених орезаних винограда24 турских орезаних винограда најбоље класе0 турских орезаних винограда средње класе0 турских орезаних винограда најгоре класе0 сопствених јутара пшенице405,5 турских јутара пшенице0 јутара кукуруза6 сопствених јутара јечма или зоби96 турских јутара јечма или зоби0 сопствених јутара кукуруза300 турских јутара кукуруза0 сопствених јутара боба или проса24,5 турских јутара проса0 јутара дувана0 новозаузетих јутара230 јутара новозаметнутих кошница2459 млинова на сувом0 сопствених млинова на води19 турских млинова на води0 казана за ракију3 удовица са имовином4 сопствених ливада481 турских ливада0 сопствених, заузетих дућана0 сопствених, празних дућана0 турских, заузетих дућана0 турских, празних дућана0 гостионица0 касапница0 У то време су почели напори да се Београд обнови и измени по западноевропском моделу. Због тога је дрво постало изузетно тражен материјал. За шумарског надгледника за области Шапца и Палежа је 8. јуна 1722. постављен Матузалем Унгар, са годишњом платом од 100 форинти. Између 1724. и 1726. управо је из Палежа допремана највећа количина грађевинског дрвета за Београд. У те три године је превезено 47.549 хвати дрвне грађе. За тај посао новац су добијали: Петар Херцеговић, Мисрарош Јанош, Тос Мишко, Мандор Јошка, Антон Холонеса, Ноит Хечи, Срабо Марти, Верес Јанош, Ханс Вебер, Отруба Марчи и Кечкемет Андраш.
Палешки дистрикт је био први у Краљевству Србији по пчеларству. На име десетка на мед становници овог дистрикта су 1722. године платили 362 форинте и 12 крајцара.
Једна од испостава Главне царинске управе Краљевства Србије налазила се у Палежу. Ова царинарница, уз београдску, била је једина у Србији која је имала независно чиновништво. Цариник и одговорни за речни саобраћај на почетку хабзбуршке управе био је Јохан Георг Михалис са платом од 150 форинти годишње. Као управник царине 1730. године помиње се ишпан Адам Ердељи. Током 1730/1731. царина у Палежу тражила је поправку државног преноћишта у ком су боравили њени службеници. Године 1732. управник палешке царине био је Ернст Хекел.
Накнада Главној царинској управи за речни превоз од Београда до Палежа стајала је 2,40 форинти.
Иако нису имали дозволу власти да се населе у унутрашњост Краљевства Србије, Јевреји су то ипак чинили. Њихово присуство забележено је и у Палежу. Палеж су насељавали и римокатолици: према извештају београдских капуцина из 1726. године у Палежу је било 30 римокатолика. Према извештају из 1738. године, који је сачинио београдски бискуп Франц Антон фон Ваграјн, у Палежу је боравило 36 римокатолика.
Други период османске власти (1739—1804) Београдским миром (18. септембра 1739) територија хабзбуршке Србије је поново потпала под османску власт. Палеж је постао део Смедеревског санџака.
Током овог периода Палеж, као паланка, је имао посаду од 80 војника, по 40 мустахфиза и фарисана. Оволики број сталних стражара био је стратешким положајем Палежа на путу Београд-Шабац. Диздар Палежа се помиње свега једном, али са чак 10 службеника, неуобичајено великим бројем за тадашње прилике.
На хабзбуршким картама 1778. године се први пут јављају Велики и Мали Палеж. Према истој карти, Велики Палеж је био насеље које су чиниле две целине. Од те до 1791. године све карте показују два Палежа, с тим да је Велики Палеж уцртаван на самој левој обали Колубаре, док је Мали Палеж уцртаван или на левој обали Тамнаве или у њеној близини. Једна хабзбуршка карта из 1788. године има код Великог Палежа уцртан Манастир Палеж (Kloster Palesch). Друга карта, из 1791. има уцртан знак за цркву или манастир на самом месту Великог Палежа, вероватно грешком.
За разлику од хабзбуршких карата, хабзбуршки обавештајци с краја 18. века поменули су само један Палеж, који означавају као село (Dorf Palesch) или варош (Markt Palesch). У извештају потпоручника Јозефа Паула Митесера из 1784. године, Палеж је имао 21 турску кућу и 1 сасвим трошну џамију. Поред саме реке налазиле су се две поприлично добро очуване зграде, кафана и штала за 50 коња. Турске куће су биле сасвим трошне и нису личиле на оне у другим варошима и биле су мање простране, изузев 2-3. Према истом извештају, место се налазило између Колубаре и Тамнаве, у равници обраслој жбуњем; њиме се, према Митесеру, с мислођинских висова може лако доминирати. Међутим, на путу према Стублинама, Митесер је поменуо Палеж као Велики Палеж, што вероватно значи да је знао и за постојање Малог Палежа. Исте године је Палежом прошао и заставник Иван Перетић. Он је забележио да је Палеж имао 24 турске куће и 1 џамију, те да је варош била у лошем стању. Оба наведена обавештајца су забележила да су Колубаром од Палежа до Саве могли пловити бродови исте величине као они на Сави.
мини|десно|Спомен чесма Карађорђу и учесницима Првог српског устанка Хабзбуршки картографски материјал даје још нешто података. Карта из 1778. приказује да је Велики Палеж имао 2 сокака који су се укрштали код центра насеља, док је Мали Палеж имао само један сокак који се пружао кроз цело насеље, док је други велики сокак ишао само западном половином насеља, завршавајући се укрштањем са главним сокаком. Велики Палеж је имао уцртаних 20 кућа, док је Мали Палеж имао 16. Карта из 1788. показује само један велики сокак у Великом Палежу, који је ишао дужином насеља и на ком се налазила џамија, готово на самој обали Колубаре. Мали Палеж је имао такође само један велики сокак, који је ишао дужином насеља. Према карти, Велики Палеж је имао 30 кућа, а Мали 21. Уколико су ове карте прецизне у размери, Велики Палеж је био дуг 560, а широк 320 m. Мали Палеж је био дуг 240 m. Раздаљина између два насеља била је 1360 m, а раздаљина између Великог Палежа и ушћа Колубаре у Саву је износила 2640 m.
Према Мемоарима Матеје Ненадовића, по избијању рата између Османског царства и Хабзбуршке монархије 1787. године, кнез Алекса Ненадовић је добио наредбу од ваљевских Турака да обезбеди страже на Сави између Палежа и Ушћа, добивши оружје за 100 људи. У исто време је, према Мемоарима, муслиманско становништво Палежа избегло из града према Ужицу, Соколу и Босни.
У оквиру сукоба између јаничара с простора Смедеревског санџака и султанових трупа, заповедник јаничара Кара Хасан је 1792. победио војску послату из Босанског ејалета код Палежа.
Демографија
У насељу Обреновац живи 18873 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (37,2 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 7752 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Познати Обреновчани Живојин Перић (1868–1953), правник и политичар, дописни члан САНУ Загорка Мићић (1903-1982), филозоф Влада Аксентијевић, (1916–1942), народни херој Бора Марковић (1907–1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Владан Батић (1949–2010), адвокат Миладин Тошић (1944), песник Весна Алексић, (1958), књижевница Владимир Андрић (1944), писац, драматург, редитељ Драган Бабић Драгуца (1950), писац, сценариста и кантаутор Бранимир Несторовић (1954), педијатар, пнеумолог и алерголог Спасоје Шејић (1948–1989), писац Гордана Бјелица (1959), српска филмска, позоришна и телевизијска глумица Маја Сабљић (1960), српска филмска, позоришна и телевизијска глумица Слађа Алегро (1979), српска поп-фолк певачица Кисмо Лесмо, српски репер Милан Станковић (1987), српски поп певач
Основне и средње обреновачке школе
Основне школе ОШ „Јован Јовановић Змај” Прва обреновачка основна школа ОШ „Јефимија” ОШ „Посавски партизани” ОШ „14. октобар” ОШ „Никола Тесла” Скела ОШ „Живојин Перић” ОШ „Грабовац” ОШ „Дражевац” ОШ „Љубомир Аћимовић”
Средње школе Гимназија у Обреновцу Пољопривредно-хемијска школа Обреновац Техничка школа Обреновац
Јавни градски саобраћај Јавни градски саобраћај у Обреновцу обавља се аутобусима СП Ласта и СП Банбус, унутар интегрисаног тарифног система. Систем линија има два подсистема, локалне линије, које почињу и завршавају се на територији општине Обреновац, као и три приградске линије, које повезују Обреновац са Београдом: 860 Београд — Обреновац 860Е Београд — Обреновац, експрес 861А Београд — Мала Моштаница — Обреновац Старе разгледнице Старе разгледнице Обреновца су разгледнице које су се појављивале у периоду од почетка двадесетог века до Другог светског рата.
Појава сликовне грађе донела је нов вид документовања прошлости одређене епохе, као и могућности за различита историјска, урбанистичка, архитектонска, културолошка и друга истраживања локалне средине. Међу сликовном грађом посебно се истичу разгледнице .