мини|десно|250п|Бивша зграда Хане и Барбере на адреси 3400 Булевар Кахуенга у Студио граду у Калифорнији, сликано 2007. године. Хана и Барбера је била америчка продукцијска кућа за цртане филмове која је продуцирала анимирани телевизијски и биоскопски програм четрдесет и пет година између 1957. и 2001. Хана-Барберу су основали 1944. Метро-Голдвин-Мајерови анимациони режисери Вилијам Хана и Џозеф Барбера под називом Х-Б Ентерпрајзиз, који је коришћен за продукцију телевизијских реклама.
Пошто је МГМ затворио свој студио за анимације 1957, Х-Б Ентерпрајзиз је постао главни посао Хане и Барбере и компанија је променила назив у Хана и Барбера продукцију 1960. За три деценије, Хана и Барбера су произвели много успешних цртаних филмова, на пример Породица Кременко, Породица Џетсонс, Хики и пријатељи, Медведић Јоги, Џони Квест, Скуби Ду и Штрумфови, сви они ће постати иконе западне поп културе.
Године 1991, компанију је купио Тарнер Бродкастинг, у главном из разлога како би Тарнер могао да употреби њихову библиотеку која је садржала преко 300 цртаних филмова и серија како би је искористио као основу потребну за његов нови програм Картун Нетворк канал за кабловску телевизију. Промењен је назив у Х-Б Продукцијска компанија и 1992, у Хана и Барбера цртани филмови 1993, студио је наставио са производњом без активног деловања Вилијама Хане или Џозефа Барбере, они су обојица отишли у полу-пензију, али су и даље остали водећа лица студија.
За време касних 1990-их, Тарнер је Хана и Барберу искључиво окренуо продукцији нових материјала за Картун Нетворк. 1996, Тарнер Бродкастинг је купио Тајм Ворнер. Пошто је Вилијам Хана умро 2001, Хана и Барбера је постао део Варнер Брадерс анимејшона, и студија Картун нетворк настављена је продукција Картун Нетворкових цртаних филмова. Џозеф Барбера је остао са Варнер Брадерс анимејшеном као церемонијално лице све до његове смрти 2006.
Историја десно|300п|мини|Оснивачи Хане и Барбере, Вилијам Хана и Џозеф Барбера позирају са неколико Еми награда које је студио освојио
Почеци Хане и Барбере Вилијам Хана и Џозеф Барбера су се први пут удружили док су још радили у Метро-Голдвин-Мајеровом студију за анимације 1939. Први њихов већи пројекат је био цртани филм -{Puss Gets the Boot}- (1940), који је послужио као основа за цртани филм Том и Џери, а уједно је био и прва епизода популарног цртаћа.
Хана, Барбера и МГМ-ов режисер Џорџ Сиднеј су основали Х-Б Ентерпрајзиз 1944. док су и даље радили за студио, своју компанију су користили за снимање првих телевизијских реклама.
Пошто су Хана и Барбера добили осам Оскара за одређене епизоде њиховог цртаног филма Том и Џери, МГМ је затворио студио за анимације 1957, зато што је сматрао да је направљено довољно епизода за репризирање. Хана и Барбера су запослили већину својих радника из МГМ-а да раде за Х-Б Ентерпрајзиз, која ће постати права продукцијска кућа од 1957. Донета је одлука да компанија снима цртане филмове за телевизију, а први цртани филм је био -{The Ruff & Reddy Show}-, који је премијерно приказан на НБЦ-у у децембру 1957. Како би наставили производњу Хана и Барбера су се удружили са компанијом Скрин Гемс.
1959. године, Х-Б Ентерпрајзиз је променио назив у Продукцију Хана и Барбера и постао је вођа у телевизијској анимацији. Обично су били критиковани због употребе технике ограничене анимације, Продукција Хана и Барбера је обично производила цртане филмове који су се приказивали викендом и средом у ударном термину. Приказивале су их све водеће телевизије у САД. Студио је такође и имао неколико биоскопских остварења као што је цртани филм направљен за Колумбија Пикчерс, -{Loopy De Loop}-. Снимани су и други кратки биоскопски цртаћи на основу телевизијских анимираних филмова.
Компанија никада није имала сопствену зграду до 1963, када је отворена на адреси Булевар Кахуенга 3.400. у Студијском граду, Калифорнија. Партнерство између Хане и Барбере и Колумбије трајало је до 1967, када су Хана и Барбера продали студио Тафт Бродкастингу док су задржали своју позицију у студију.
Од 1965, Хана и Барбера су покушали да буду музичка издавачка кућа за кратко време. ХБР плоче су дистрибуирали Колумбија ЦБС рекордс, са певачима као што су Луис Прима, Пет Американаца, Скатман Кротерс, и 13. спрат лифт.
Од 1969. до отприлике 1983, Продукција Хана и Барбера је био водећи студио за телевизијску анимацију на свету, скоро скроз посвећени продукцији цртаних филмова који су се пуштали средом ујутру.
Телевизијски цртани филмови Хана и Барбера је први студио за анимације који је успешно продуцирао цртане филмове посебно за телевизију;до тада, су телевизијски цртаћи постојали само као репризе биоскопских. Друга дела Хане и Барбере укључују и биоскопски цртани филм, Loopy De Loop, за Колумбија Пикчерс од 1959 до 1965; и почетна секвенца АБЦ-евог/Скрин Гемс телевизијског програма Зачарани. Касније, Х-Б ће користити ликове Зачараних као госте у Породици Кременко.
Мноштво Хана и Барбера цртаних филмова су били произведени за пуштање у ударним терминима, наставили су производњу тих цртаћа све до раних 1970-их. То су цртани филмови: Хаки и пријатељи, Медведић Јоги, Брзи Дров Мак ров, Топ Мачак, Џони Квест, Породица Џетсонс, Уврнуте трке, и посебно Породица Кременко сви су они пуштани у ударним терминима и такмичили су се са најбољим комедијама, драмама и квизовима. Породица Кременкоје постао шоу са највишим рејтингом гледаности.
Током своје две деценије успеха, Хана и Барбера су представили много цртаних филмова Породица Кременко, Породица Џетсонс, Хаки и пријатељи, Медведић Јоги, Џони Квест, и Скуби Ду, сви они ће постати иконе америчке поп културе.
Током 1970-их практично, већина америчке телевизијске анимације су продуцирали Хана и Барбера, једини ривали су долазили од Филмејшена и ДеПати-Фреленг Ентерпрајзеса, плус одређени анимирани специјали који су се пуштали у ударном термину од Ранкин Баса, Чак Џоунса, и Била Мелендеза.
Контроверзност квалитета Хана и Барбера су били оптужени за допринос смањењу квалитета анимације и цртаних филмова од 1960-те до 1980-те. Неки људи верују да су њихови цртани филмови „уништили хумор“. То је зато што су они први студио који се бавио телевизијском анимацијом, тако да су имали ограничен буџет. У МГМ су трошили до $50,000 за један кратак цртани филм, док су они трошили $3,000 за цртани филм исте дужине. На пример, један 22-минутна (30 минута са рекламама) епизода Џоузија и Цица Маца из 1970 имала је исти буџет --$45,000—као један 8-минутни Том и Џери из -1940-те. Таква буџетска ограничења захтевала су промене продукцијских вредности. У причи коју је објавио Сатурдеј Ивнинг Поуст, Критичари тврде да Хана и Барбера су узимали више посла него што су могли да ураде, то је једино телевизијска публика могла да трпи.(Dec. 2, 1961) "TV'S Most Unexpected Hit - The Flintstones " The Saturday Evening Post Један директор у Волт Дизнију је једном рекао, „Ми не рачунамо њих уопште као ривале.“ То је можда било истина, али касних 1950-их и раним 1960-их, Хана и Барбера је био једини студио у Холивуду који је активно запошљавао, у то време они су покупили доста Дизнијевих аниматора.
Хана и Барбера су представили ограничену анимацију, која је била популаризована у биоскопима захваљујући УПИ, на телевизијским цртаним серијама као што је Рафов и Редијев шоу као начин који ће смањити трошкове. Ово је довело до смањења квалитета анимације. Студио је нашао решење за те критике, да прави филмове и тако прави боље верзије њихових цртаћа, то су на пример: (Неј тамо, то је Медведић Јоги! из 1964, Човек звани Кременко из 1966, и Џетсонс: Филм из 1990) и адаптације других материјала: (Шарлотина мрежа из 1973. и Хајдина Песма из 1982).
Поље анимације је стигло до дна око средине 1970-их, чак је и публици цртаних филмова средом досадило. Снажно фокусирање на јаке дијалоге и паметне сценарије је мање или више нестало до 1973, Зато што се студио променио прича је била на задњем месту, а анимација на првом. У то време Хана и Барбера цртани филмови су веома лоше пролазили осим неколико примера: (Породица Кременко, Скуби Ду, Супер Пријатељи), али они су се само репризирали.
Спор успон и пад Стање области анимације се променило 1980-их, захваљујући такмичарима настале су серије које су биле базиране на популарним играчкама тј. акционим фигурама, укључујући и Филмејшенов Хи-мен и Господари свемира и Ранкин Басове Муњевите мачке. Хана и Барбера студио је заостао за конкуренцијом, како је нови талас аниматора надолазио и опробавао се на тржишту 1980-их и 1990-их.
Током 1980-их, Хана и Барбера су представили цртаће направљене на основу познатих производа Штрумфови, Сноркијевци, Пак-Ман, Деспоти хазарда, Приче мајци, Срећни дани, Лаверн и Ширли, Морк и Минди, и Изазов ГоБотса, такође су произвели и неколико АБЦ Недељних специјала. Неколико њихових цртаних филмова је произведено у Аустралијском студију (направљено је партнерство са Аустралијском компанијом Саутерн стар ентертеимент), укључујући Драк Пак, Вајлдфајр, Беренстаинови Медведи, Тин Вук, и скоро сви CBS Storybreak-ови. Почетком 1980-их и наставивши после куповине Турнера, такође су тадили на неким мање познатим пројектима, као што је серија Најбоље авантуре: Приче из Библије.
Х-Б се такође ујединио са Раби-Спирс продукцијом, коју су основали 1977. бивши Х-Б радници Џо Руби и Кен Спирс. Тафт Бродкастинг је купио Руби-Спирс од Филмвејса 1981, Руби-Спирс се често удруживао да ради заједно са Ханом и Барбером.
Хана и Барбера су често правили цртане филмове у којима су главни ликови мали 1980-их, као што су: Пинк Пантер и Синови, Дете Кременко, Попај и синови, и Пас под именом Скуби Ду. из 1985, Хана и Барбера су пустили Невероватни свет Хане и Барбере, нови програм који је представио нове верзије старих ликова као што су: Медведић Јоги, Џони Квест, Сноркови, и Ричи Рич, заједно са новим цртаним филмовима као што су: Галтар и златни Ленц, Па Па Медведићи, Фантастични Макс, и Ноћна Патрола.. Следеће године Х-Б су произвели: Јогијево велико бекство, први цртани у Хана и Барбера суперзвездама 10, серија о 10 оригиналних телефилм-ова направљена на основу њихових популарних ликова, укључујући и популарне специјале као што је Џетсонси упознају Кременкове.
Због овога, Хана и Барбера и Руби и Спирс су били разлози финансијских проблема Тафт Бродкастинга, који је баш тад купила Америчка Финансијска Корпорација 1987. и променила му име у Велики Амерички Бродкастинг следеће године. Х-Б је одлучила да промени свој начин рада и да прави цртане филмове у студијима у Тајвану, на Филипинима, и Јапану. Хану и Барберу су успоравали захтеви телевизијских станица, углавном АБЦ, који су инсистирали на репризирању Скуби Дуа више пута, укључујући и цртаће Капетан Пећинац и Џози и Цица маце; то је уништавало креативност, што је довело до тога да су многи сценаристи и аниматори напустили студио у 1989. Одговорили су на позив од Варнер браће који су планирали да оживе свој студио за анимације, одмах су направили цртане филмове: Тини Тун Авантуре и Анаманијаци.
Тарнерова обнова 1990-те, због финансијске ситуације, Хана и Барбера и Руби и Спирс су стављени на продају. 1991, већину библиотеке Хане и Барбере и Руби и Спирса је купио Тарнер Бродкастинг.
Турнеров председник забаве Скот Саша је изабрао чудан избор да води студио у пропадању. Фред Сеиберт је директор за брендирање који је направио маркетинг и избрендирао МТВ и Николодеон и измислио је програм “Ник-ноћу”, али никада није радио у продукцији цртаних филмова. Он је одмах попунио празнину која је настала због недостатка аниматора, сценариста и продуцената, запослио је људе као: Пат Вентура, Донован Кук, Крег Мекрекен, Генди Тартаковски, Сет Мекфарлан, Давид Феис, Ван Партибл, и Буч Хартман и новог вођу у продукцији База Потамкина. 1992, студио је променио име у Х-Б Продукцијска компанија, а затим поново промена назива у Хана и Барбера цртаћи. следеће године.