мини|Манифест Флуксуса Џорџа Масијунаса, 1963. мини|Изложба посвећана Флуксусу у Познању
Флуксус (од латинске речи flux – течење) је име међународног неоавангардног уметничког покрета основаног 1962, чији је циљ повезивање припадника екстремне авангарде у Европи и САД.Nationalencyclopedin (Swedish National Encyclopedia). 2016. "Fluxus." Accessible at: Accessed September 11, 2016. (Encyclopedia Britannica Online). Ова група америчких и европских ликовних уметника, песника, театролога и композитора није поседовала јединствени стилски идентитет, али су њене активности на много начина представљале препород духа дадаизма. Основне идеје и ставови флуксусоваца, засноване на антиуметности и антиестетици, разнородне су, а често и контрадикторне. У покрету је посебно изражена тежња ка синтези разнородних уметничких дисциплина, брисању граница између уметности кроз разноврсне акције и импровизована интермедијална догађања. Као што је приметио један од истраживача и тумача овог покрета флуксус је као и Дада некохерентан и разбијен покрет (...) и о њему ће историја сачувати једино мит, јер је мали број његових манифестација био намењен музеју.
Флуксус је познат по експерименталним доприносима различитим уметничким медијима и дисциплинама и по стварању нових уметничких форми. Ове уметничке форме укључују интермедиje, термин који је сковао уметник флуксуса Дик Хигинс;<ref>Hannah B Higgins,"The Computational Word Works of Eric Andersen and Dick Higgins", Mainframe Experimentalism: Early Digital Computing in the Experimental Arts, Hannah Higgins, & Douglas Kahn, eds., </ref> концептуалну уметност, коју је први развио Хенри Флинт, Reprinted in 1963: An Anthology. La Monte Young, edFlynt, Henry. 1963. Essay. уметник спорно повезан са флуксусом; и видео уметност, коју су први увели Нам Џун Пајк и Волф Востел.. Klaus Bussmann and Florian Matzner, eds. London and Washington, D.C.: D. Giles, Ltd., in association with the Smithsonian American Art Museum. Холандски галериста и ликовни критичар Хари Рухе описује флуксус као „најрадикалнији и најексперименталнији уметнички покрет шездесетих.”
Они су продуцирали „догађаје“, који су укључивали извођења партитура, „Нео-Дада“ музику буке и временски-базирана дела, као и конкретну поезију, визуелну уметност, урбано планирање, архитектуру, дизајн, књижевност и издаваштво. Многи уметници Флуксуса деле антикомерцијалне и антиуметничке сензибилитете. Флуксус се понекад описује као „интермедија”. Идеје и праксе композитора Џона Кејџа имали су велики утицај на Флуксус. Посебно, његова схватања да се треба упустити у уметничко дело без концепције његовог краја, и његово разумевање дела као места интеракције између уметника и публике. Процес стварања био је привилегован у односу на завршни производ. Још један значајан утицај биле су готови предмети Марсела Дишана, француског уметника који је био активан у дадаизму (1916 - око 1922). Џорџ Масијунас, који се у великој мери сматра оснивачем овог флуидног покрета, сковао је име флуксус 1961. године као назив предложеног часописа.
У флуксусу су деловали: Џон Кејџ, Јозеф Бојс, Џорџ Брехт, Јоко Оно, Нам Џун Пајк, Џорџ Мекјунас, Бен Вотје, Волф Фостел, Ерик Андерсен, Роберт Филиу, Кен Фридман и други. Не само да су они били разноврсна заједница сарадника који су утицали једни на друге, већ су они били углавном пријатељи. Они су заједно имали оно што су у то време биле радикалне идеје о уметности и улози уметности у друштву.Zurbrugg, Nicholas. . “A Spirit of Large Goals.” – Dada and Fluxus at Two Speeds. Nicholas Zurbrugg, Francesco Conz, and Nicholas Tsoutas, eds. Brisbane, Australia: Institute of Modern Art, Укрштене заједнице унутар Флуксуса и начин на који се Флуксус развијао у преклапајућим фазама значило је да су учесници имали врло различите идеје о томе шта је Флуксус. Оснивач флуксуса Џорџ Мациунас предложио је добро познати манифест, али је мало њих сматрало да је Флуксус истински покрет,Higgins, Dick. 1992. Fluxus. , Vol II, ,.Higgins, Dick. 1998. Fluxus. те стога манифест није у великој мери усвојен. Уместо тога, низ фестивала у Висбадену, Копенхагену, Стокхолму, Амстердаму, Лондону и Њујорку дао је повода лабавој, али снажној заједници са многим сличним веровањима. У складу са репутацијом коју је флуксус стекао као форум експериментисања, неки уметници флуксуса описивали су флуксус као лабораторију.Friedman, Ken. . . Jacquelynne Baas, editor. Chicago: , Флуксус је одиграо важну улогу у проширењу онога што се сматра уметношћу.Tate Gallery. "Nam June Paik. Fluxus, Performance, Participation." Tate Online. Accessible at: Accessed September 15, 2016.
Референце
Литература
Флуксус (избор текстова), Музеј савремене уметности, Београд, 1986; Jürgen Becker, Wolf Vostell, Happenings, Fluxus, Pop Art, Nouveau Réalisme. Eine Dokumentation. Rowohlt Verlag, Reinbek 1965. Happening & Fluxus. Kölnischer Kunstverein, 1970. Harry Ruhé, Fluxus, The most radical and experimental art movement of the sixties''. Verlag A, Amsterdam, 1979.
. www.illegalliving.com , September 2010. Block, René, ed. : Siglio Press, . . Thomas Kellein, Walther König, . Fluxus und Freunde: Sammlung Maria und Walter Schnepel, Katalog zur Ausstellung Neues Museum Weserburg Bremen; Fondazione Morra, Napoli; Kunst Museum Bonn 2002. Friedman, Ken, ed. The Fluxus Reader. Chicester, West Sussex and New York: Academy Editions, 1998.
. in association with the Whitney Museum of American Art, . RAM USA,
, . . Mason Gross Art Galleries, Rutgers, and Mead Art Gallery, Amherst,
. Netherlands
. Museo Vostell Malpartida, .
[Special Issue],
. with a foreword by Jon Hendricks. Second, revised and enlarged edition, Vienna and New York: Springer, . . Werner Esser, Steffen Engle, Staatsgalerie Stuttgart, . , Kerber Verlag, (2011) . Stefan Fricke, Alexander Klar, Sarah Maske, Kerber Verlag
. Down with art! Berlin . . Künstlerhaus Bethanien, Berlin .
. ZKM – Zentrum für Kunst und Medientechnologie, Hatje Cantz, Karlsruhe, . .
Zanichelli, Elena. Women In Fluxus & Other Experimental Tales: Eventi Partiture Performance.
Додатна литература
Спољашње везе
Samples of Fluxus Audio on the Tellus Audio Cassette Magazine FluxFilms (1962–1970) in MPEG format
European Fluxus Festivals 1962–1977 John Cage on I've Got A Secret performing Water Walk, January 1960, from the same era as his teaching classes at the New School MOMA online archive of Fluxus 1, Fluxkit and Flux Year Box 2 Museum Fluxus+ Potsdam, Germany , Cáceres, Spain. Subjugated Knowledges exhibition catalogue
Категорија:Moderna umetnost Категорија:Савремена уметност