Црнча је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2022. било је 757 становника.
Географија Црнча је просторно и становништвом највеће насељено место (поред Љубовије) у Азбуковици. За Црнчу се знало још у средњем веку, када је рудник олова и цинка Липник био коришћен. У том периоду називана је Зрнза или Црнциа, а највећи део становништва чинили су Дубровчани. Црнча се помиње и у писму папе Климента четвртог упућеном из Авињона српском цару Стефану Душану, где се наводи као један од највећих средњовековних рудника у тадашњој Европи. Као велепоседнике у том граду (тада је Црнча имала статус града) наводе се имена Дубровчана Брајана Ненадића и Богавца Прибојевића.
Историја Доласком Османлија у Србију, Црнча постаје један од најважнијих рудника, који поседује и топионицу, једну од најбољих у Османском царству. Касније, током турских освајања, Дубровчани се повлаче и започиње стагнација.
Међутим, током 19. века и одласком Турака са ових простора, Црнчу насељавају српске породице из Црне Горе и Херцеговине, па Црнча убрзо постаје варош. Најпознатије породице које су се доселиле тридесетих година 19. века су: Павловићи (потомци Павла и Итане Петровић, Његошевих рођака, који су због убиства турског аге побегли у Црнчу), који су дошли из црногорског Грахова, Николићи, који су дошли из Херцеговине, Марковићи такође из Херцеговине, из општине Гацко, село Наданићи и други.
Ускоро, Црнча постаје општина и због свог географског положаја (налази се између Љубовије и Зворника) убрзано се развија. Од познатих породица су: Симићи, Пуртићи, Павловићи, Mарковићи.
Крајем деветнаестог века председник општине Црнча, Андрија Павловић (највиши човек у Србији у том тренутку и потомак Павла Петровића) постаје близак српском краљу Милану од којег бива више пута одликован и добија чин пуковника. Интересантно, да се његово име спомиње у књизи Масони у Југославији (написао Ненезић). Његови потомци и данас живе у Црнчи (славе св. Архангела Михаила).
После Другог светског рата Црнча као и цео крај падају у немилост комунистичког режима, као четнички крај.
Водни ресурси У Црнчи постоји веома велики број шумских потока и река које су део дринског слива. Крупинска река са Коларичком реком чини главну притоку реке Дрине. Поред тога, значајне количине воде у Дрину уносе Медаљски поток и Врачевачки поток, посебно у пролећном и јесењем периоду. Медаљски поток извире у подножју локалитета Стовиш, а Врачевачки поток је део засеока Врнчић у близини насеља Велика Река (општина Мали Зворник).
Демографија У насељу Црнча живи 967 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,0 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 365 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Најпознатије личности из Црнче су признати новинар Милован Бркић и писац Славиша Павловић.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Спољашње везе
Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju - Srbija plus Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Зграда била суд и затвор - чува историју Црнче код Љубовије (Б92, 22. април 2021)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Љубовији Категорија:Насељена места у Мачванском управном округу