Патријарх српски Иринеј (световно име Мирослав Гавриловић; Видова, код Чачка, 28. август 1930 — Београд, 20. новембар 2020) био је 45. врховни поглавар Српске православне цркве.
Након завршене Призренске богословије и Богословског факултета у Београду, замонашио се 1959. године. Обављао је дужност ректора Призренске богословије и управника монашке школе при манастиру Острог. Од маја 1974. године је био викарни епископ моравички и викар патријарха српског Германа. Од 1975. године је био епископ нишки.
На челу Српске православне цркве се налазио од 22. јануара 2010. године до смрти 20. новембра 2020. године.
Његово пуно име и титула гласили су: Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Иринеј.
Биографија Младост и образовање Рођен је 28. августа 1930. године у селу Видова код Чачка, као син Здравка Гавриловића и Милијане. Приликом крштења је добио име Мирослав. Његов отац Здравко – који се бавио музиком као хармоникаш – трагично је настрадао 1936. године. Његова мајка Милијана замонашила се 1970. године и узела монашко име Нина. Била је монахиња Манастира Јовање.
Завршио је основну школу у родном селу, потом гимназију у Чачку, Призренску богословију 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду. По завршеним студијама је отишао на одслужење војног рока.
Монаштво Замонашио га је патријарх српски Герман у манастиру Раковица, који га је рукоположио у чин јерођакона (24. октобра 1959. године). У чин јеромонаха је рукоположен три дана касније на празник Свете Петке 27. октобра 1959. у Богородичиној цркви Ружици у Београдској тврђави.
Од 1959. до 1968. године је био професор Призренске богословије. Завршио је постдипломске студије у Атини, где је отишао школске 1962/63. године. После тога је постављен за управника Монашке школе у манастиру Острогу. Поново је био професор и ректор богословије у Призрену 1971—1974. године.
Епископ нишки мини|лево|Епископ нишки Иринеј пред Саборном црквом у Нишу, 2006. године
Маја 1974. изабран је за викарног епископа моравичког, викара патријарха Германа.
За епископа нишког изабран је на заседању Светог архијерејског сабора, који је заседао од 21. до 28. маја 1975. године. На трон епархије нишке устоличен је у Саборној цркви у Нишу 15. јуна 1975. године.
Између 2003. и 2005, као и током 2009. и 2010. године је био члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.
Патријарх српски мини|десно|220п|Патријарх Иринеј у свечаној одори, 2010. године
Након смрти патријарха Павла 15. новембра 2009. године, као могући нови поглавари Српске православне цркве су се помињали митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј и епископ нишки Иринеј. Њих тројица су се нашла у најужем избору када је 22. јануара 2010. године Изборни сабор Српске православне цркве одлучивао о избору новог патријарха. Њихова имена су стављена у три запечаћене коверте, а оне у Свето писмо. Пошто је призван Свети дух, једну коверту је извукао архимандрит Гаврило, игуман манастира Лепавина, а Иринејево име као новог патријарха је прочитао епископ шабачки Лаврентије.
Административно устоличење новог патријарха је одржано 23. јануара у Саборној цркви у Београду.
На дан 3. октобар 2010. године, устоличен је и у манастиру Пећкој патријаршији.
Патријарх Иринеј је живео у згради Патријаршије, а 2012. почело је реновирање резиденције на Дедињу.
Током пута у Аустралију 2016. године, парохијани Цркве Светог Георгија из Сент Олбанса у Викторији сакупили су 10.000 долара за црквену кухињу у Београду и најмлађе на Косову и Метохији. Свечаности на којој је новац сакупљен присуствовао је и Патријарх Иринеј, који је свечано дочекан 1. марта 2016. године на аеродрому у Мелбурну. У октобру 2016. посетио је Лондон где је у Катедрали Светог Павла одржао беседу. У новембру 2016. посетио је Кипарску православну цркву.
У јануару 2020. године свечано је прославио 60 година монашког, 45 година епископског и 10 година патријаршког стажа. Том приликом је представљен филм о њему.
Патријарх Иринеј је фебруара 2020. године председавао вандредним црквеним сабором у Клирвотеру на Флориди на коме је сачувано црквено јединство епархија Српске православне цркве у Америци.Срби на Флориди спремају дочек за патријарха Иринеја („ИН4С”, 26. фебруар 2020)
Епархија канадска Након извесних потреса, патријарх Иринеј именован је уместо смењеног епископа канадског Георгија за администратора Епархије канадске, 29. априла 2015. године.Патријарх преузима Епархију канадску („Политика”, 29. април 2015) Остао је на тој привременој функцији све до одабира дотадашњег епископа источноамеричког Митрофана, 25. маја 2016. године.
Друге верске заједнице Римокатоличка заједница Као једно од кључних питања у односима са Римокатоличком црквом, постављала се могућност да папа посети Србију. Патријарх Иринеј је заступао став да у томе не види ништа лоше, али је као предуслов стављао потребу разумевања Ватикана за противљење Српске православне цркве у процесу канонизације надбискупа Алојзија Степинца, који је током Другог светског рата подржавао Независну Државу Хрватску. У сарадњи са папом Фрањом, формирана је Мешовита комисија која је заједнички приступила проучавању историјских извора о улози Степинца. Папа Фрања је 2019. године изјавио да се о овом питању посаветовао са српским патријархом и да не види чему канонизација уколико није могуће јасно утврдити истину, чиме је ово питање практично затворено за одређено време.
Јеврејска заједница мини|Патријарх Иринеј и рабин Исак Асиел на обележавању годишњице Новосадске рације, 2012. године
Патријарх Иринеј је 2012. године на Кеју жртава рације служио помен жртвама Новосадске рације из јануара 1942. године, када су мађарски окупатори под лед Дунава бацили неколико хиљада српских, јеврејских, ромских и других цивила. На обележавањима овог злочина, били су присутни Исак Асиел, врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији и Ефраим Зуроф, директор Центра Симон Визентал из Јерусалима.
У београдској синагоги „Сукат Шалом” је заједно са рабином Асиелом упалио свеће на менори поводом јеврејског празника Ханука.
Исламска заједница Одржавао је врло блиске и личне контакте са представницима Исламске заједнице Србије. Поводом смрти дугогодишњег муфтије београдског и реис-ул-улеме Исламске заједнице Србије Хамдије Јусуфспахића, патријарх Иринеј је рекао:
Смрт и сахрана На корона вирус је тестиран позитивно 4. новембра 2020. године. Преминуо је 20. новембра 2020. године у Војномедицинском центру на Карабурми, услед погоршања здравственог стања изазваног корона вирусом. Убрзо је за мјестобљуститеља (чувара патријаршијског трона) и председавајућег Светим архијерејским синодом одређен митрополит дабробосански Хризостом, као најстарији члан синода.
Министар иностраних послова Руске Федерације Сергеј Лавров је у телеграму саучешћа изјавио да је патријарх Иринеј значајно допринео развоју односа две државе и јачању братских веза две православне цркве и духовног јединства два народа.
мини|Гробно место патријарха Иринеја у Храму Светог Саве у Београду
Посмртни остаци патријарха Иринеја су из Војномедицинског центра на Карабурми пренети у патријаршијски двор, 20. новембра око 17 часова. Сутрадан, на Аранђеловдан 21. новембра у 08.30 часова, припадници Гарде Војске Србије су пренели ковчег са посмртним остацима патријарха у Саборну цркву, где је помен служио митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење епископа шумадијског Јована, крушевачког Давида и нишког Арсенија у присуству епископа ремезијанског Стефана. Потом је служена света заупокојена литургија, којој је присуствовао још митрополит загребачко-љубљански Порфирије. У поподневним часовима је ковчег изнет из цркве и возилима кренуо ка Храму Светог Саве у који су га унели гардисти.
У Храму Светог Саве је 22. новембра 2020. године, служена света заупокојена литургија. Чинодејствовао је председавајући Светим архијерејским синодом митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење митрополита волоколамског Илариона из Московске патријаршије, митрополита бориспољског и броварског Антонија из Украјинске православне цркве Московске патријаршије, архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, епископа шумадијског Јована, крушевачког Давида, нишког Арсенија, бачког Иринеја, врањског Пахомија, рашко-призренског Теодосија, тимочког Илариона, захумско-херцеговачког Димитрија, моравичког Антонија, мохачког Исихија, диоклијског Методија, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, у присуству епископа диселдорфског и немачког Григорија, епископа ремезијанског Стефана и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија. Током литургије је беседио епископ бачки Иринеј:
Након литургије је служено опело, а потом су уследиле опроштајне беседе. Први је говорио митрополит дабробосански Хризостом:
Митрополит волоколомски Иларион, предсједник Одсека спољних црквених веза Руске православне цркве, викар је патријарха московског и све Русије и стални члан Светог синода, опростио се од патријарха Иринеја речима:
Протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве Светог арханђела Михаила у Београду, говорио је у име свештеника Архиепископије београдско-карловачке, епархије нишке и ученика патријарха Иринеја из Призренске богословије:
Српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик је рекао да је патријарх Иринеј волео да дође у Републику Српску и Бањалуку:
На крају је говорио Александар Вучић, председник Републике Србије се присутнима обратио на крају и присетио заједничког рада са патријархом:
По завршеним опроштајним говорима, припадници Гарде Војске Србије су пренели ковчег и положили у крипту Храма Светог Саве.
Патријарховој сахрани су, поред поменутих, присуствовали: председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић, председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић, министар спољних послова Никола Селаковић, министар унутрашњих послова Александар Вулин, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, мандатар за састав нове Владе Црне Горе проф. др Здравко Кривокапић, српски политичари из Црне Горе - Андрија Мандић, Милан Кнежевић, Марко Милачић, заменик градоначелника Београда Горан Весић, Филип и Даница Карађорђевић, адвокат Тома Фила, апостолски нунције у Београду надбискуп Суријани Лучијано, надбискуп београдски Станислав Хочевар, муфтија београдски и војни Мустафа еф. Јусуфспахић, бискуп Словачке евангеличке а.в. цркве у Србији Јарослав Јаворњик...
Ставови Косово и Метохија
Према патријарху Иринеју једини споразум који Српска православна црква прихвата је онај у којем су Косово и Метохија део Србије. То је образложио овим речима: То је апсолутно став Цркве и ту се ништа није променило. А надаље ћемо видети у ком правцу иду преговори између српске и албанске стране и уколико уследи позив, придружићемо се преговорима о Косову. Ако нас неко позове и пружи нам шансу, придружићемо се разговорима о Косову. У супротном, сигурно ћемо пратити како се одвија процес. Ја лично, као и Црква, подржавамо идеју нормализације односа између Албанаца и Срба...јер треба успоставити добар однос између та два народа.Патријарх српски Иринеј - Човек благих речи и чврстих дела („Пинк”, 4. јануар 2024)
Хомосексуалност Иринеј се противио одржавању Београдске параде поноса заказане за октобар 2011. и позвао надлежне органе да се она не одржи. У поруци објављеној на сајту Српске православне цркве поручио је: „Са пуно оправдања ову пошаст назвао бих не парадом поноса, већ парадом срама којом се блати људско достојанство и гази светиња живота и породице.“ Учеснике параде окарактерисао је као „једну групу настраних, који своје мањинске погледе у основи неприродне, желе да наметну другој, огромној већини, која не дели и не прихвата њихово схватање смисла живота и људске слободе.“
мини|десно|195п|Председник Руске Федерације Владимир Путин и патријарх Иринеј испред Храма Светог Саве у Београду, 2011. године
Русија